Sadnja i razmnožavanje crvenkaste noćurke u vrtu

Crvenkasta noćurka se najuspešnije gaji kada se od početka postavi na sunčano mesto sa dubokim i propusnim zemljištem. Zbog snažnog vretenastog korena ne voli često presađivanje, pa položaj treba izabrati pre setve ili sadnje. Najjednostavnije se razmnožava semenom, koje lako klija i često se samo rasipa oko matične biljke. Kontrolisana setva ipak omogućava ravnomerniji raspored, zdravije rozete i lakše održavanje zasada.

Izbor termina i priprema mesta

Setva se može obaviti u proleće, nakon što prođe opasnost od jačih mrazeva, ili krajem leta i početkom jeseni. Jesenja setva prati prirodni ritam biljke, jer seme prezimljava u zemljištu i klija kada se steknu povoljni uslovi. Prolećna setva pruža veću kontrolu nad mladim biljkama i olakšava zaštitu od korova. U oba slučaja zemljište ne treba da bude natopljeno ili hladno do mere koja usporava klijanje.

Mesto za sadnju treba da dobija najmanje šest sati direktnog sunca dnevno. Otvoreni položaj podstiče stvaranje kompaktnih rozeta i kasnije čvrstih cvetnih stabljika. U delimičnoj senci biljke postaju više, tanje i sklonije poleganju. Treba izbegavati udubljenja u kojima se posle kiše dugo zadržava voda.

Zemljište se priprema uklanjanjem višegodišnjeg korova, kamenja i zbijenih grudvi. Preporučljivo je obraditi ga na veću dubinu kako bi koren mogao nesmetano da prodire. Na siromašnom tlu može se dodati umeren sloj zrelog komposta. Svež stajnjak i velike količine azotnog đubriva nisu pogodni jer izazivaju previše bujan rast.

Površina za setvu treba da bude ravna, sitno usitnjena i blago vlažna. Seme je sitno i ne sme se zakopati preduboko, jer mu je za klijanje potrebna blizina svetlosti. Dovoljno je lagano ga utisnuti u površinu ili prekriti veoma tankim slojem prosejane zemlje. Nakon setve koristi se blag mlaz vode kako seme ne bi bilo isprano ili grupisano na jednom mestu.

Direktna setva na otvorenom

Direktna setva je najpouzdaniji način razmnožavanja jer se izbegava oštećenje glavnog korena. Seme se raspoređuje retko, u redove ili nepravilne grupe, zavisno od željenog izgleda zasada. Zemljište treba održavati umereno vlažnim dok se ne pojave mlade biljke. Površina se ne sme pretvoriti u blato niti potpuno isušiti tokom klijanja.

Klijanje može biti postepeno, pa ne treba prerano odustati od posejane površine. U zavisnosti od temperature i vlage, prve biljčice mogu se pojaviti za jednu do nekoliko nedelja. Korov koji niče brže treba pažljivo uklanjati ručno. Grubo okopavanje može zatrpati ili iščupati veoma mlade noćurke.

Kada biljke razviju nekoliko pravih listova, proređuju se na odgovarajuće rastojanje. Za snažan razvoj obično je poželjno ostaviti najmanje trideset do četrdeset centimetara između primeraka. U plodnom zemljištu ili na mestima sa slabijim strujanjem vazduha rastojanje može biti i veće. Pregusta sadnja podstiče izduživanje, konkurenciju i razvoj gljivičnih problema.

Prilikom proređivanja ostavljaju se biljke sa pravilnom rozetom, zdravom bojom i neoštećenom središnjom tačkom rasta. Slabe, deformisane ili veoma zbijene biljke uklanjaju se prve. Ako se višak pokušava presaditi, vađenje mora biti obavljeno dok su sadnice male. Čak i tada treba sačuvati što duži deo korena i presaditi ih bez odlaganja.

Proizvodnja rasada i presađivanje

Rasad se može proizvoditi u dubokim pojedinačnim posudama koje ostavljaju dovoljno prostora za razvoj korena. Plitke setvene posude nisu idealne jer se glavni koren brzo savija i zapliće. U svaku ćeliju ili saksiju može se posejati nekoliko semenki, a kasnije ostaviti najjača biljka. Supstrat treba da bude lagan, propusan i bez prevelike količine hranljivih materija.

Saksije se drže na svetlom mestu sa umerenom temperaturom. Nedostatak svetlosti dovodi do izduženih, bledih i nestabilnih sadnica. Zalivanje se obavlja pažljivo, najbolje odozdo ili veoma blagim mlazom. Supstrat treba da ostane blago vlažan, ali nikada trajno natopljen.

Pre sadnje na otvorenom rasad se postepeno privikava na sunce, vetar i niže noćne temperature. Očvršćavanje obično traje najmanje nedelju dana i sprovodi se svakodnevnim iznošenjem biljaka napolje. Prvih dana sadnice se zadržavaju u zaklonjenoj polusenci, a zatim se vreme boravka postepeno produžava. Naglo izlaganje jakom suncu može izazvati ožegotine na nežnim listovima.

Presađivanje se obavlja dok su biljke još mlade i pre nego što koren ispuni celu posudu. Korenova bala mora ostati čitava, bez rastresanja i skraćivanja glavnog korena. Sadnica se postavlja na istu dubinu na kojoj je rasla u saksiji. Nakon sadnje zemljište se zaliva i blago pritisne kako bi se uklonili vazdušni džepovi.

Samosejanje i obnavljanje zasada

Samosejanje je prirodan i veoma efikasan način održavanja crvenkaste noćurke u vrtu. Dovoljno je ostaviti nekoliko zdravih cvetnih stabljika da razviju potpuno zrele semenske čaure. Seme se zatim rasipa u blizini matične biljke i čeka odgovarajuće uslove za klijanje. Na rastresitom, otvorenom zemljištu obično se pojavljuje veliki broj mladih rozeta.

Da bi se samosejanje usmerilo, oko biljaka se može ostaviti manja površina bez debelog malča. Gust sloj kore ili šljunka može sprečiti seme da ostvari dobar kontakt sa zemljom. Površinu je korisno blago rastresti pre sazrevanja čaura. Time se povećava verovatnoća da seme ostane na željenom mestu.

Preguste samonikle biljke moraju se prorediti dok su male. Ako se sve ostave, razvija se veliki broj slabih rozeta koje se međusobno guše. Najbolje primerke treba rasporediti tako da imaju dovoljno svetlosti i prostora. Višak se može pažljivo ukloniti ili pokušati presaditi na drugu lokaciju.

Za čuvanje semena biraju se potpuno suve, zdrave čaure bez tragova plesni ili oštećenja. Seme se dosušuje na prozračnom mestu i čuva u papirnoj kesici, na suvom i hladnom. Na pakovanju treba zabeležiti godinu sakupljanja i osnovne osobine matične biljke. Dobro uskladišteno seme omogućava kontrolisano obnavljanje zasada čak i kada prirodno samosejanje izostane.