Sadnja i razmnožavanje kostarikanske skutelarije

Uspešna sadnja kostarikanske skutelarije počinje izborom zdravog sadnog materijala i supstrata koji istovremeno zadržava vlagu i propušta višak vode. Biljka ima nežan, aktivan koren koji loše podnosi zbijenu zemlju, hladnoću i dugotrajno zadržavanje vode u saksiji. Najsigurnije vreme za sadnju i presađivanje je početak perioda intenzivnog rasta, obično tokom proleća. Tada se koren brže obnavlja, a novi izdanci lakše nadoknađuju stres izazvan promenom posude.

Prilikom kupovine treba izabrati biljku sa čvrstim listovima, zbijenim porastom i bez lepljivih ili prašnjavih naslaga. Stabljike ne treba da budu crne pri osnovi, a supstrat ne sme imati jak miris na trulež. Nekoliko starijih žutih listova nije nužno ozbiljan problem, ali masovno opadanje može ukazivati na oštećen koren. Novu biljku je korisno držati odvojeno od postojeće kolekcije najmanje desetak dana.

Za sadnju se priprema mešavina kvalitetnog univerzalnog supstrata, perlita i finijih organskih dodataka. Perlit povećava količinu vazduha u zoni korena, dok kokosova vlakna ili sitna borova kora pomažu u održavanju rastresite strukture. Baštenska zemlja se ne preporučuje za uzgoj u saksiji, jer se brzo sabija i može uneti štetočine ili patogene. Gotova mešavina treba da bude blago vlažna, ali ne blatnjava.

Posuda treba da odgovara veličini korena, a ne obimu krošnje. Prevelika saksija zadržava mnogo neiskorišćene vlage i usporava prosušivanje dubokih slojeva. Premala saksija, s druge strane, brzo se isušuje i ograničava razvoj biljke. Najčešće je dobar izbor posuda koja je dva do četiri centimetra šira od postojeće korenove bale.

Pravilna tehnika sadnje

Na dno posude nije potrebno stavljati debeo sloj šljunka ako saksija ima odgovarajuće drenažne otvore. Sloj kamenja ne popravlja stvarnu drenažu supstrata i može smanjiti prostor dostupan korenu. Mnogo je važnije postaviti mrežicu preko velikih otvora kako zemlja ne bi ispadala. Zatim se dodaje tanak sloj pripremljenog supstrata na koji se postavlja korenova bala.

Biljka se postavlja na približno istu dubinu na kojoj je prethodno rasla. Preduboka sadnja može zadržavati vlagu oko osnove stabljike i povećati rizik od truljenja. Ako je biljka posađena previsoko, gornji korenovi mogu ostati izloženi i brzo se isušivati. Nakon određivanja visine, prostor oko korena ravnomerno se popunjava supstratom.

Zemlju ne treba snažno pritiskati rukama, jer se tako smanjuje količina vazduha između čestica. Dovoljno je blago protresti saksiju i nežno pritisnuti površinu kako bi se uklonile velike šupljine. Posle sadnje biljka se zaliva dok višak vode ne počne da izlazi kroz otvore. Voda pomaže da se supstrat prirodno rasporedi oko korena bez prekomernog sabijanja.

Sveže posađen primerak treba nekoliko dana držati na svetlom mestu bez jakog direktnog sunca. Koren u tom periodu još nije potpuno uspostavio kontakt sa novim supstratom, pa je biljka osetljivija na isušivanje. Prihrana se ne daje odmah, naročito ako nova zemlja već sadrži početnu količinu hraniva. Sa đubrenjem se obično čeka nekoliko nedelja ili dok se ne primeti jasan novi porast.

Presađivanje razvijenih biljaka

Presađivanje je potrebno kada koren ispuni veći deo posude, voda prebrzo prolazi kroz zemlju ili biljka zahteva veoma često zalivanje. Korenovi koji izlaze kroz drenažne otvore predstavljaju koristan pokazatelj, ali sami po sebi ne znače da se presađivanje mora obaviti istog trenutka. Najbolju procenu dobijaš pažljivim vađenjem korenove bale iz saksije. Ako su korenovi gusto uvijeni oko spoljnog dela bale, vreme je za nešto veću posudu.

Dan pre presađivanja biljku je korisno umereno zaliti. Blago vlažna korenova bala lakše se vadi i manje se raspada, dok potpuno mokar supstrat otežava rad. Saksija se položi na stranu, a biljka se pridržava pri osnovi bez snažnog povlačenja za izdanke. Ako se bala ne odvaja, stranice plastične posude mogu se nežno pritisnuti.

Zdravi korenovi najčešće su svetli, kremasti ili svetlosmeđi i nemaju neprijatan miris. Crni, kašasti ili šuplji delovi uklanjaju se dezinfikovanim makazama. Veoma zbijeni spoljni korenovi mogu se blago razmrsiti prstima kako bi lakše krenuli u novi supstrat. Agresivno kidanje cele bale nije potrebno, jer može izazvati dugotrajan zastoj u rastu.

Posle presađivanja biljka može nekoliko dana izgledati blago opušteno. To je prihvatljiva reakcija ako se stanje postepeno popravlja i ako supstrat nije natopljen. Ne treba pokušavati da se stres nadoknadi prekomernim zalivanjem ili jakom prihranom. Stabilna toplota, visoka vlažnost vazduha i rasuta svetlost najviše pomažu brzom ukorenjavanju.

Razmnožavanje reznicama i drugim metodama

Razmnožavanje vršnim reznicama najpouzdaniji je način dobijanja novih biljaka. Biraju se zdravi, neodrveneli izdanci bez cvetova, dugi približno osam do dvanaest centimetara. Rez se pravi neposredno ispod čvora, jer se na tom mestu najlakše formiraju novi korenovi. Donji listovi se uklanjaju, dok se na vrhu ostavljaju jedan ili dva para zdravih listova.

Reznice se mogu ukorenjavati u vodi, ali se često bolje razvijaju u sterilnoj, vazdušastoj mešavini perlita i kokosovih vlakana. Supstrat treba da bude ravnomerno vlažan, ali nikada potpuno zasićen. Posuda se može pokriti providnom kesom ili staviti u mini-propagator radi održavanja visoke vlažnosti. Pokrivač se svakodnevno kratko podiže kako bi se sprečila kondenzacija i razvoj plesni.

Temperatura između približno 22 i 26 stepeni ubrzava formiranje korena. Reznice se drže na veoma svetlom mestu bez direktnog podnevnog sunca, koje bi ih pod pokrivačem moglo pregrejati. Prvi znak uspešnog ukorenjavanja obično je pojava novih listova ili otpor pri veoma blagom povlačenju. Mlade biljke se presađuju tek kada razviju dovoljno korena da supstrat ostane povezan oko bale.

Stariji, dobro razgranati primerci ponekad se mogu podeliti ako iz osnove razvijaju više samostalnih grupa izdanaka. Podela se obavlja tokom presađivanja, pri čemu svaki deo mora imati sopstvene zdrave korenove i nekoliko vitalnih stabljika. Uzgoj iz semena moguć je kada je dostupno sveže seme, ali klijanje može biti neujednačeno i sporije. Za očuvanje osobina određenog primerka reznice su sigurniji izbor, jer daju biljke genetski jednake matičnoj biljci.