Prezimljavanje crvenkaste noćurke i zaštita tokom hladnih meseci

Crvenkasta noćurka uglavnom dobro podnosi zimu kada raste u propusnom zemljištu i kada njena prizemna rozeta ostane zdrava. Hladnoća sama po sebi često predstavlja manji problem od dugotrajnog zadržavanja vode oko korena. Priprema za prezimljavanje zato se zasniva na dobroj drenaži, umerenoj rezidbi i zaštiti od naglih temperaturnih promena. Posebnu pažnju zahtevaju mlade biljke, primerci u saksijama i noćurke posađene na teškom zemljištu.

Priprema biljke u jesen

Nakon završetka cvetanja biljka postepeno usmerava energiju ka sazrevanju semena i održavanju korena. Ne treba je podsticati na novi rast kasnim azotnim prihranjivanjem. Takvi mladi izdanci ne stignu da očvrsnu pre prvih mrazeva. Prihrana se zato završava znatno pre kraja vegetacije.

Cvetne stabljike mogu se ostaviti dok semenske čaure ne sazru. Ako samosejanje nije poželjno, odsecaju se pre nego što se čaure otvore. Potpuno suve stabljike uklanjaju se pri osnovi čistim i oštrim makazama. Zeleni listovi rozete ostavljaju se jer nastavljaju da hrane koren tokom blagih perioda.

Bolesno i trulo lišće mora se ukloniti pre zime. Takav materijal može čuvati spore gljivica i jaja štetočina do proleća. Zdravi listovi koji čvrsto pripadaju rozeti ne skidaju se bez potrebe. Preterano čišćenje može ostaviti središte biljke nezaštićeno od hladnog vetra.

Pred zimu treba proveriti da li se voda zadržava oko korena nakon kiše. Ako se stvaraju bare, površinu treba oblikovati tako da voda otiče od biljke. Zbijeno zemljište u okolini može se pažljivo rastresti, ali bez dubokog kopanja uz rozetu. U veoma teškom tlu trajnije rešenje je podignuta leja ili sadnja na blagom nagibu.

Zaštita rozete na otvorenom

U područjima sa umereno hladnim zimama zdrava rozeta često prezimljava bez posebnog pokrivanja. Prirodni sloj suvog lišća može pružiti blagu zaštitu od oscilacija temperature. Materijal treba rasporediti rastresito kako bi vazduh mogao da prolazi. Debeo i zbijen pokrivač zadržava vodu i može izazvati truljenje.

Na izloženim mestima može se dodati tanak sloj slame, suvog lišća ili sitnih grančica. Zaštita se postavlja tek kada se zemljište ohladi i biljka uđe u mirovanje. Prerano pokrivanje privlači puževe i održava neželjenu toplotu i vlagu. Središte rozete ne sme biti čvrsto zatrpano mokrim materijalom.

U krajevima sa malo snega, ali jakim mrazevima, najveći problem predstavlja smenjivanje smrzavanja i odmrzavanja zemljišta. Takve promene mogu izdignuti koren i prekinuti fine korenove dlačice. Lagani zaštitni sloj ublažava temperaturne oscilacije. Nakon perioda mraza treba proveriti da li je biljka ostala čvrsto ukorenjena.

Sneg je često dobar prirodni izolator ako ne leži na potpuno natopljenoj podlozi. Ne treba ga uklanjati sa leje samo zbog straha od hladnoće. Težak, sabijen sneg može ipak polomiti preostale visoke stabljike, pa njih treba ukloniti još u jesen. Rozeta pod rastresitim snegom obično ostaje dobro zaštićena.

Prezimljavanje biljaka u saksijama

Koreni u saksijama mnogo su izloženiji mrazu nego koreni u otvorenom zemljištu. Hladan vazduh dopire do posude sa svih strana i brzo zamrzava ceo supstrat. Zato se saksija postavlja uz zaštićen zid, dalje od jakog vetra. Najbolje je da ne stoji direktno na hladnim pločicama ili betonu.

Posuda se može obaviti jutom, trskom ili drugim prozračnim izolacionim materijalom. Ispod nje se postavlja drvena ili izolaciona podloga koja smanjuje direktan gubitak toplote. Otvori za odvod vode moraju ostati slobodni. Nepropusna folija oko cele saksije može zadržati kondenzaciju i pogoršati truljenje.

Tokom zime biljci je potrebno veoma malo vode, ali supstrat ne treba da ostane potpuno suv mesecima. Zaliva se oskudno tokom perioda bez mraza, kada je zemlja odmrznuta. Voda se ne dodaje ako je supstrat i dalje vlažan. Podmetač se prazni odmah nakon što višak vode iscuri.

Unošenje u toplu dnevnu sobu nije pogodno jer biljci treba period hladnog mirovanja. Bolji je svetao, hladan i neogrevan prostor u kojem temperatura ostaje blizu spoljašnjih zimskih vrednosti, ali bez jakog smrzavanja. Vazduh mora da cirkuliše kako se ne bi razvila plesan. Biljka se u proleće postepeno vraća na otvoreno sunce.

Prolećno otkrivanje i obnova rasta

Zimska zaštita uklanja se postepeno kada prođe opasnost od dugotrajnih jakih mrazeva. Ne treba čekati da se ispod pokrivača razvije novo, bledo lišće. Materijal se najpre razredi, a zatim potpuno ukloni tokom stabilnijeg vremena. Tako se rozeta privikava na sunce i strujanje vazduha.

U rano proleće normalno je da deo starijih listova bude polegao, pocrneo ili delimično osušen. Takvi listovi se odstranjuju čistim makazama. Čvrsto, zeleno središte rozete obično pokazuje da je biljka živa. Mekano, vlažno i neprijatno mirisno tkivo može ukazivati na zimsku trulež.

Zemljište se nakon zime blago rastrese oko biljke, bez oštećivanja glavnog korena. Tanak sloj zrelog komposta može se dodati kada počne aktivan rast. Obilna azotna prihrana nije potrebna. Zalivanje se postepeno pojačava tek kada se zemljište zagreje i počne brže da se suši.

Biljke koje su se tokom zime izdignule iz zemlje treba pažljivo učvrstiti. Zemlja se blago pritisne oko korena i zalije malom količinom vode. Ako je rozeta potpuno trula, uklanja se kako se problem ne bi širio. Prazno mesto može se popuniti mladom samoniklom biljkom ili novom setvom.