Oktobar je jedan od najvažnijih meseci za svakog ko želi zdravu i lepu baštu naredne godine. Iako se vegetacija postepeno usporava, za baštovane sezona još nije završena. Naprotiv, upravo sada počinje period sadnje, pripreme biljaka za zimu i poslova koji će u velikoj meri odrediti kako će vrt izgledati kada se priroda ponovo probudi u proleće.

Temperature su prijatnije, zemljište je još relativno toplo, a jesenje padavine smanjuju opasnost od isušivanja novih sadnica. Zbog toga je oktobar idealan trenutak za sadnju mnogih vrsta drveća, ukrasnog žbunja, višegodišnjih biljaka i prolećnih lukovica.

Istovremeno, postoje biljke kojima je već potrebna zaštita od hladnoće. Zato je najvažnije pažljivo pratiti vremenske prilike i radove prilagoditi mikroklimi sopstvene bašte.

Oktobar je odličan mesec za sadnju drveća i žbunja

Jesenja sadnja ima veliku prednost: biljka ne mora odmah da troši energiju na intenzivan rast izdanaka i listova. Dok je nadzemni deo u fazi mirovanja, koren može da se prilagođava novom zemljištu i, sve dok temperatura tla to omogućava, nastavlja da se razvija.

Zbog toga listopadno drveće i mnoge vrste ukrasnog žbunja posađene tokom jeseni često u proleće kreću snažnije od biljaka posađenih neposredno pred početak vegetacije.

Prilikom sadnje važno je iskopati dovoljno široku sadnu jamu, ali biljku ne treba saditi dublje nego što je prethodno rasla. Korenov vrat treba da ostane približno u nivou zemljišta. Posle sadnje zemlju treba blago sabiti i obilno zaliti, čak i kada je tlo već vlažno. Voda pomaže da se zemlja pravilno rasporedi oko korena i da se uklone veliki vazdušni džepovi.

Oktobar je takođe dobar trenutak da se planira budući izgled vrta. Ako nedostaje drveće, ukrasno žbunje, zimzelene biljke ili vrste koje će dati strukturu bašti tokom zime, kvalitetan sadni materijal vredi potražiti u specijalizovanom rasadniku. Dobar primer je rasadnik Park Plants, koji nudi širok izbor biljaka za različite stilove i uslove u vrtu.

Kod izbora sadnice nije presudan samo njen trenutni izgled. Mnogo su važniji zahtevi vrste prema svetlosti, zemljištu i vodi, kao i njena konačna veličina. Malo drvo koje danas lako staje pored terase za nekoliko godina može postati preveliko za taj prostor.

Ne zaboravite zalivanje novih sadnica

Jedna od najčešćih grešaka u jesen jeste pretpostavka da biljke više ne treba zalivati. Kiša svakako može znatno smanjiti potrebu za navodnjavanjem, ali novoposađene biljke još nemaju razvijen korenov sistem kojim mogu da koriste vodu iz većeg volumena zemljišta. Ako oktobar bude suv, potrebno ih je redovno kontrolisati.

Posebnu pažnju zahtevaju zimzelene vrste. Za razliku od listopadnih biljaka, one i tokom zime preko lišća ili iglica gube određenu količinu vode. Ako u zimu uđu sa presuvim korenom, mogu se pojaviti braon iglice, sušenje vrhova ili čak propadanje cele biljke.

Zato obilno jesenje zalivanje pred duži period hladnog i suvog vremena može biti važnije nego što se na prvi pogled čini.

Vreme je za sadnju prolećnih lukovica

Ako želite da se prve boje u bašti pojave čim zima počne da popušta, oktobar je pravo vreme za rad. Lale, narcisi, krokusi, zumbuli, ukrasni lukovi i mnoge druge lukovičaste biljke sade se upravo tokom jeseni. Hladan period koji sledi deo je njihovog prirodnog razvojnog ciklusa i omogućava im da narednog proleća pravilno procvetaju.

Dubina sadnje zavisi od vrste i veličine lukovice. Kao praktično pravilo često se koristi dubina od približno dve do tri visine same lukovice, mada zahteve konkretne vrste uvek treba proveriti.

Mnogo je važnije izbeći mesta na kojima se tokom zime dugo zadržava voda. U hladnom, stalno natopljenom zemljištu lukovice mogu istruliti pre nego što dočekaju proleće.

Za prirodniji izgled u bašti nije potrebno saditi svaku lukovicu na potpuno jednakoj udaljenosti. Grupe nepravilno raspoređenih narcisa, krokusa ili ukrasnih lukova često izgledaju znatno prirodnije nego strogi redovi.

Višegodišnje biljke: šta se seče, a šta ostaje do proleća?

Kada lišće počne da žuti i nadzemni delovi višegodišnjih biljaka odumiru, postoji iskušenje da se sve odmah iseče do zemlje. To nije uvek najbolje rešenje.

Delove biljaka koji pokazuju znake bolesti, truleži ili jače gljivične infekcije bolje je ukloniti. Na njima mogu prezimeti uzročnici bolesti koji će sledeće godine ponovo predstavljati problem.

Zdrave stabljike i osušene cvasti pojedinih ukrasnih trajnica, međutim, mogu ostati tokom zime. One vrtu daju strukturu, naročito kada ih prekrije mraz ili sneg, a istovremeno mogu služiti kao sklonište korisnim insektima.

Ukrasne trave uglavnom nije potrebno kratiti u oktobru. Njihovi suvi listovi i cvasti često predstavljaju jedan od najlepših elemenata zimskog vrta. Glavno orezivanje kod mnogih vrsta bolje je ostaviti za kraj zime ili rano proleće.

Ruže pripremite za hladnije vreme, ali ne žurite sa jakim orezivanjem

Oktobar nije trenutak za radikalno prolećno orezivanje ruža. Mogu se ukloniti bolesni, polomljeni ili veoma slabi izdanci, kao i uveli cvetovi ako je potrebno, ali snažno skraćivanje zdravih grana bolje je ostaviti za odgovarajući period krajem zime ili početkom proleća.

Kod visokih ruža izložene dugačke grane mogu se blago skratiti kako ih vetar tokom zime ne bi lomio.

Kako se približavaju jači mrazevi, područje oko osnove ruže može se zaštititi slojem zemlje, komposta ili odgovarajućeg organskog materijala. Posebno su osetljive mlade biljke posađene iste godine.

Prestanite sa prihranom koja podstiče novi rast

U oktobru cilj više nije podstaći biljku da formira mnogo novih, mekanih izdanaka.

Kasna prihrana đubrivima sa velikim udelom azota može izazvati upravo takav rast. Novi izdanci često nemaju dovoljno vremena da sazru pre prvih ozbiljnijih mrazeva, pa su mnogo podložniji zimskom oštećenju.

Ako se primenjuje jesenje đubrivo, njegov sastav treba da odgovara toj nameni i vrsti biljke. Ne postoji jedno đubrivo koje je idealno za ceo vrt.

Još bolja dugoročna investicija u kvalitet zemljišta može biti zreo kompost. Tanak sloj komposta oko biljaka poboljšava strukturu tla i postepeno povećava količinu organske materije. Važno je samo da se kompost i malč ne naslanjaju direktno na stablo drveta ili osnovu osetljivih biljaka.

Malč pomaže korenu da lakše prezimi

Malčiranje je jedan od najjednostavnijih načina da se korenov sistem zaštiti od velikih temperaturnih oscilacija.

Kora drveta, usitnjeni biljni materijal, kompost ili drugi odgovarajući organski materijali mogu pomoći da zemljište sporije gubi vlagu i da se njegova temperatura postepenije menja.

Debljina sloja zavisi od materijala i biljke, ali nije korisno praviti veoma debele gomile oko samog stabla. Takozvani „vulkan“ od malča oko drveta zadržava vlagu neposredno uz koru i može stvoriti povoljne uslove za njeno propadanje.

Ostavite nekoliko centimetara slobodnog prostora oko stabla.

Sakupljajte bolesno lišće, ali zdravo lišće ne mora biti otpad

Opalo lišće je prirodan deo ciklusa bašte i ne treba ga automatski posmatrati kao otpad.

Zdravo lišće može završiti u kompostu, koristiti se za pripremu lisnog humusa ili, kada je usitnjeno, poslužiti kao organski materijal u određenim delovima vrta.

Situacija je drugačija ako je biljka tokom sezone imala izražene probleme sa bolestima. Zaraženo lišće nije dobro ostavljati neposredno ispod iste biljke, jer se time olakšava prezimljavanje određenih patogena.

Voćke i ruže kod kojih su tokom godine bile prisutne gljivične bolesti zahtevaju posebno pažljivo čišćenje prostora oko biljke.

Travnjak još uvek zahteva pažnju

Iako se rast trave usporava, održavanje travnjaka ne prestaje automatski početkom oktobra. Ako temperature ostanu blage, travu je i dalje potrebno kositi. Poslednje košenje ne treba raditi ekstremno nisko. Prekratka trava teže podnosi nepovoljne zimske uslove, dok veoma duga trava može poleći, zadržavati vlagu i stvoriti uslove pogodne za razvoj bolesti.

Sa travnjaka je korisno redovno uklanjati velike količine opalog lišća. Debeo, mokar sloj lišća blokira svetlost i vazduh i može oslabiti travu koja se nalazi ispod njega.

Ukoliko se planira jesenja prihrana travnjaka, treba koristiti đubrivo namenjeno tom periodu, a ne standardno prolećno đubrivo sa visokim sadržajem azota.

Biljke u saksijama traže posebnu strategiju

Biljka posađena u zemlji i ista vrsta posađena u saksiji ne prezimljavaju u jednakim uslovima.

Zemlja u vrtu predstavlja veliki toplotni rezervoar i koren je mnogo bolje zaštićen. U saksiji se koren nalazi u relativno maloj količini supstrata koja se znatno brže hladi, a pri jakom mrazu može potpuno da se zaledi.

Zbog toga osetljive biljke na terasama i balkonima treba na vreme premestiti u odgovarajući zaštićen prostor. Vrste koje ostaju napolju mogu zahtevati izolaciju same posude i zaklon od hladnog vetra.

Pri tome ne treba zaboraviti zalivanje. Biljke koje prezimljavaju u saksijama i dalje mogu ostati bez vode, naročito ako se nalaze pod krovom gde do njih ne dopiru padavine.

Sa orezivanjem drveća i žbunja ne treba žuriti

Jesenje sređivanje vrta ne znači da svako drvo i svaki žbun treba orezati.

Kod velikog broja vrsta vreme rezidbe zavisi od načina cvetanja, starosti biljke i cilja orezivanja. Ako se biljka koja cveta na prošlogodišnjim granama oreže u pogrešnom trenutku, zajedno sa granama mogu biti uklonjeni i budući cvetni pupoljci.

U oktobru se bez većeg razmišljanja mogu ukloniti suve, polomljene i očigledno oštećene grane. Za ozbiljnije oblikovanje prvo treba utvrditi kojoj vrsti biljka pripada i kada ona najbolje podnosi rezidbu. Jedno pravilo posebno vredi zapamtiti: biljke se ne orezuju samo zato što je jesen.

Zaštitu od mraza pripremite pre nego što vam zatreba

Prvi mraz često dođe pre nego što vlasnici vrtova očekuju. Zato je mnogo praktičnije zaštitni materijal pripremiti unapred.

Osetljivim mladim biljkama može biti potrebna zaštita korenovog sistema malčem, dok pojedine mediteranske i druge termofilne vrste zahtevaju zaštitu i nadzemnog dela.

Za omotavanje je bolje koristiti materijale koji omogućavaju određenu razmenu vazduha. Potpuno zatvaranje biljke nepropusnom plastikom može napraviti više problema nego koristi, naročito kada se tokom sunčanog jesenjeg dana prostor ispod nje zagreje i nakupi kondenzacija.

Biljke u vrtu najviše štiti pravilno odabrano mesto. Zato već pri kupovini treba razmišljati o otpornosti vrste, ekspoziciji, vetru i minimalnim temperaturama karakterističnim za konkretan kraj.

Oktobar je mesec u kojem se priprema sledeće proleće

Bašta u oktobru možda više nema intenzitet maja ili juna, ali upravo tada mnoge odluke imaju najveći dugoročni efekat.

Dobro posađeno drvo sada može rasti na istom mestu decenijama. Lukovice skrivene u zemlji postaju prvo prolećno cveće. Sloj komposta koji danas izgleda neupadljivo postepeno poboljšava tlo, dok pravilno pripremljene osetljive biljke imaju znatno veće šanse da bez oštećenja dočekaju novu sezonu. Zato oktobar nije mesec „zatvaranja“ bašte. To je prelaz između dve sezone — idealno vreme da se uklone problemi iz prethodne godine, zaštite postojeće biljke i napravi prostor za nešto novo.

A ako se planira nova sadnja, izbor zdravih i kvalitetnih sadnica ostaje jedan od najvažnijih preduslova uspeha. Specijalizovani rasadnici poput Park Plants mogu biti dobro polazište za izbor ukrasnog drveća, žbunja, zimzelenih i drugih biljaka prilagođenih različitim konceptima vrta.