Zalivanje i prihranjivanje purpurne konopljuše

Purpurna konopljuša najbolje napreduje kada ima ravnomerno snabdevanje vodom i umerenu količinu lako dostupnih hraniva. Njena prirodna staništa često su vlažne livade i obale vodotokova, pa dugotrajna suša može značajno umanjiti bujnost biljke. Istovremeno, preobilno đubrenje podstiče previsoke i slabe stabljike koje se lako povijaju. Uspešna nega zato počiva na ravnoteži između stabilne vlage, dobre strukture zemljišta i kontrolisane prihrane.

Potrebe za vodom u različitim fazama razvoja

Tek posađena purpurna konopljuša ima ograničen korenov sistem i ne može koristiti vlagu iz velike zapremine zemljišta. Tokom prvih nedelja treba je zalivati čim se gornji sloj zemlje počne prosušivati. Potpuno isušivanje korenove bale može trajno usporiti razvoj i izazvati odumiranje najfinijih korenova. Vlažnost ipak ne treba održavati tako visokom da iz zemlje stalno istiskuje vazduh.

Dobro ukorenjene biljke mogu kratkotrajno podneti manjak vode, ali njihova dekorativnost tada opada. Prvi znaci su opuštanje listova tokom dana, usporen rast i manji broj novih izdanaka. Ako se suša nastavi, donji listovi počinju da žute i suše se. Pravovremeno duboko zalivanje najčešće sprečava ozbiljnija oštećenja.

Najveće potrebe za vodom javljaju se tokom brzog prolećnog rasta i formiranja cvasti. U tim fazama biljka stvara veliku lisnu masu i intenzivno isparava vodu. Nedostatak vlage može dovesti do sitnijih cvasti i kraćeg perioda cvetanja. Ravnomerna vlažnost omogućava da se hraniva iz zemljišta pravilno rastvore i usvoje.

Posle završetka cvetanja potrošnja vode postepeno se smanjuje, ali zemljište ne treba potpuno zanemariti. Kasnoletnja i jesenja suša mogu oslabiti podzemne pupoljke koji će formirati izdanke naredne godine. Zalivanje se smanjuje u skladu sa nižim temperaturama i prirodnim padavinama. Pred zimu je važno da biljka uđe u period mirovanja dobro hidrirana, ali ne u zabarenu zemlju.

Pravilna tehnika zalivanja

Najbolje je zalivati polako i dovoljno dugo da se navlaži dublji sloj zemljišta. Kratko površinsko prskanje brzo ispari i podstiče koren da ostane blizu površine. Duboko razvijen koren lakše koristi rezerve vlage tokom vrelih dana. Količinu vode treba prilagoditi tipu zemljišta, temperaturi i veličini bokora.

Voda se nanosi pri osnovi biljke, direktno na zemljište. Kvašenje lišća nije uvek štetno, ali učestalo večernje orošavanje produžava vlažnost lisne površine. To može stvoriti povoljne uslove za pepelnicu i druge gljivične probleme. Kap po kap ili crevo položeno uz bokor predstavljaju efikasna rešenja za veće zasade.

Jutro je najpovoljniji deo dana za navodnjavanje. Biljka tada ima dovoljno vremena da usvoji vodu pre najveće dnevne vrućine, dok se slučajno nakvašeni listovi brzo suše. Zalivanje po jakom podnevnom suncu dovodi do velikih gubitaka isparavanjem. Večernje zalivanje može biti prihvatljivo tokom ekstremne suše, ali vodu treba usmeravati isključivo na zemlju.

Učestalost zalivanja ne može se određivati samo prema kalendaru. Površinu treba proveriti rukom ili plitkim kopanjem, jer malč ponekad skriva suvo zemljište ispod sebe. Teška zemlja ostaje vlažna znatno duže od peskovite. Najpouzdaniji režim je onaj koji se prilagođava stvarnom stanju korenove zone.

Prepoznavanje manjka i viška vode

Kod manjka vode listovi gube čvrstinu i spuštaju se, naročito u najtoplijem delu dana. Ako se uveče oporave bez zalivanja, biljka možda samo privremeno reaguje na visoku temperaturu. Ako ostanu opušteni i sledećeg jutra, zemljište je verovatno ozbiljno suvo. Dugotrajna suša izaziva smeđenje rubova, prerano opadanje donjih listova i slabije cvetanje.

Prekomerno zalivanje često izaziva simptome koji mogu ličiti na nedostatak hraniva. Listovi žute, rast se usporava, a stabljike mogu postati slabe zbog oštećenog korena. Zemljište tada ima ustajao miris i dugo ostaje blatnjavo. Dodavanje još vode samo pogoršava nedostatak kiseonika u zoni korena.

Kod biljke u zabaranoj zemlji potrebno je prvo ukloniti uzrok zadržavanja vode. Može biti neophodno napraviti odvodni kanal, poboljšati površinsko oticanje ili presaditi biljku na blago uzdignuto mesto. Samo dodavanje peska u tešku glinu često ne rešava problem i može stvoriti još zbijeniju strukturu. Organska materija i šira obrada zemljišta obično daju bolje rezultate.

Sloj malča pomaže da se izbegnu nagle promene između suše i prezasićenosti. On smanjuje isparavanje, ublažava zagrevanje tla i sprečava stvaranje tvrde pokorice. Tokom kišnih perioda ipak treba proveriti da li je malč predebeo i neprekidno mokar uz stabljike. Pravilan razmak od osnove biljke smanjuje rizik od truljenja.

Organska i mineralna prihrana

Zreo kompost je najkorisniji osnovni izvor hraniva za purpurnu konopljušu. U rano proleće može se rasporediti oko bokora u ravnomernom sloju. Pored hraniva, kompost povećava biološku aktivnost i poboljšava strukturu zemljišta. Njegovo dejstvo je postepeno, pa ne izaziva naglo izduživanje stabljika.

Dobro razloženi stajnjak može se koristiti u malim količinama, najbolje kao deo pripreme zemljišta ili kao jesenji dodatak. Svež stajnjak ne treba nanositi uz koren jer može sadržati previsoku koncentraciju amonijaka i soli. Takođe može podstaći izrazito bujan, ali mekan rast. Materijal mora biti dovoljno sazreo i ravnomerno umešan u površinski sloj.

Mineralno đubrivo ima smisla na vrlo siromašnim zemljištima ili kod biljaka koje jasno pokazuju nedostatak hraniva. Prednost treba dati uravnoteženom proizvodu sa sporim oslobađanjem, primenjenom u umerenoj dozi. Granule ne smeju ostati na vlažnim listovima ili neposredno uz stabljike. Posle primene zemljište treba zaliti kako bi se hraniva postepeno aktivirala.

Tečna đubriva deluju brzo, pa su korisna samo kada je potrebno pažljivo korigovati određeni nedostatak. Njihova česta primena nije potrebna kod biljke koja raste u otvorenom, humusnom zemljištu. Prejaka koncentracija može oštetiti koren i povećati salinitet podloge. Uvek je bezbednije koristiti slabiju dozu nego pokušavati da se rast ubrza prekomernom prihranom.

Sezonski raspored prihranjivanja

Glavna prihrana obavlja se u rano proleće, kada novi izdanci počnu jasno da se pojavljuju. Tada biljka ulazi u fazu snažnog rasta i može najbolje iskoristiti dostupna hraniva. Kompost ili sporootpuštajuće đubrivo obično su dovoljni za veći deo sezone. Na već plodnom zemljištu dodatna letnja prihrana često nije potrebna.

Ako su listovi zdravi, tamnozeleni i biljka napreduje očekivanim tempom, ne treba dodavati đubrivo samo po navici. Previsoka količina azota povećava visinu i razmak između čvorova na stabljici. Takve stabljike lakše poležu nakon kiše ili vetra. Obilje lišća može istovremeno smanjiti prozračnost unutrašnjosti bokora.

U periodu formiranja pupoljaka može se dodati vrlo blaga prihrana samo ako je rast slab i zemljište siromašno. Proizvod sa umerenim sadržajem azota i dovoljnim količinama fosfora i kalijuma pogodniji je od čistog azotnog đubriva. Međutim, fosfor ne treba dodavati bez potrebe jer se može nagomilavati u zemljištu. Najprecizniju odluku omogućava analiza zemljišta.

Od kraja leta treba izbegavati đubriva bogata azotom. Biljci je tada potrebno da postepeno završi rast i pripremi tkiva za hladniji period. Kasno podstaknuti izdanci ostaju mekani i mogu lakše stradati od prvih mrazeva. Jesenji sloj komposta može se naneti kao malč, ali njegovo dejstvo treba da bude blago i postepeno.