Sadnja i razmnožavanje purpurne konopljuše u vrtu

Pravilna sadnja purpurne konopljuše postavlja osnovu za njen višegodišnji razvoj, stabilnost i obilno cvetanje. Biljka se najbrže prilagođava kada se sadi u duboko pripremljeno, hranljivo i umereno vlažno zemljište. Razmnožavati se može deljenjem bokora, reznicama i semenom, ali svaki postupak zahteva drugačiji pristup. Najpouzdaniji rezultati u kućnom vrtu obično se postižu deljenjem dobro razvijenih biljaka.

Izbor vremena i mesta za sadnju

Najpovoljniji termini za sadnju su rano proleće i rana jesen. Prolećna sadnja daje biljci celu sezonu za ukorenjavanje pre prve zime. Jesenja sadnja je uspešna dok je zemljište još toplo i ima dovoljno prirodne vlage. Veoma kasno posađene biljke mogu biti podložnije izdizanju korena tokom smrzavanja i otapanja tla.

Mesto treba da bude sunčano ili blago zasenjeno, sa dovoljno prostora za razvoj širokog bokora. Purpurna konopljuša nije pogodna za male leje u kojima bi brzo potisnula niže i sporije vrste. Najbolje deluje u pozadini višegodišnjih zasada, uz vodene površine ili u prostranim prirodnim vrtovima. Zaštita od najjačih vetrova smanjuje mogućnost poleganja visokih cvetnih stabljika.

Zemljište treba da bude duboko, plodno i sposobno da zadržava vlagu bez dugotrajnog zabarivanja. Na suvim i vrlo peskovitim mestima biljka će zahtevati često zalivanje i više organske materije. Zbijenu glinu treba rastresti i poboljšati kompostom, ali nije potrebno praviti mali džep potpuno drugačije zemlje. Koren treba podstaći da prodire u okolnu podlogu, a ne da ostane ograničen u sadnoj jami.

Razmak između biljaka zavisi od željenog izgleda i konačne širine sorte. U grupnim zasadima sadnice se mogu postaviti bliže radi bržeg vizuelnog efekta, ali se mora sačuvati dovoljno vazduha između odraslih bokora. Prevelika gustina povećava konkurenciju za vodu i otežava pristup pri održavanju. Bolje je ostaviti nešto više prostora i privremeno ga popuniti kratkotrajnim pratećim biljkama.

Priprema zemljišta i sadne jame

Pre kopanja sadne jame potrebno je ukloniti višegodišnji korov zajedno sa korenom. Posebno su problematične vrste koje stvaraju podzemne izdanke, jer ih je kasnije teško ukloniti iz sredine gustog bokora. Površinu treba prekopati dublje i razbiti sabijene slojeve. Takva priprema poboljšava prodiranje vode, vazduha i mladih korenova.

Sadna jama treba da bude šira od korenove bale, ali ne mora biti preterano duboka. Dno jame treba rastresti vilama kako koren ne bi naišao na čvrstu, zaglađenu površinu. U iskopanu zemlju može se umešati zreo kompost ili dobro razložen lisni humus. Velike količine jakog mineralnog đubriva ne treba stavljati neposredno uz koren.

Pre sadnje sadnicu u saksiji treba dobro zaliti. Ako je korenova bala veoma suva, može se kratko potopiti u vodu dok mehurići vazduha ne prestanu da izlaze. Uvijene korenove na spoljašnjoj strani bale treba blago razmrsiti. Time se podstiče njihovo širenje u okolno zemljište umesto nastavka kružnog rasta.

Biljka se postavlja tako da površina korenove bale bude približno u ravni sa okolnim zemljištem. Preduboka sadnja može usporiti razvoj pupoljaka i povećati opasnost od truljenja. Nakon zatrpavanja zemlju treba nežno pritisnuti kako bi se uklonili veliki vazdušni džepovi. Na kraju se formira plitko udubljenje za zalivanje, a površina prekriva organskim malčem.

Sadnja i nega tokom ukorenjavanja

Odmah nakon sadnje potrebno je obilno zalivanje koje će navlažiti čitavu zonu korena. Prvo zalivanje nije samo snabdevanje vodom, već i način da se zemljište priljubi uz sitne korenove. Ako se zemlja nakon toga slegne, treba je dopuniti bez zatrpavanja osnove stabljika. Tokom narednih nedelja vlažnost se proverava redovno, naročito po toplom i vetrovitom vremenu.

Novo posađene biljke ne treba ostavljati da potpuno uvenu između dva zalivanja. Njihov koren još nije prodro u dublje slojeve, pa zavise od vlage u neposrednoj okolini sadne jame. Bolje je zalivati ređe i temeljno nego svakodnevno nanositi malu količinu vode. Duboko kvašenje podstiče koren da se razvija naniže i povećava otpornost biljke.

Tokom prve sezone nije neophodna jaka prihrana ako je zemljište pravilno pripremljeno. Previše azota može podstaći izduživanje nadzemnog dela pre nego što se razvije dovoljan korenov sistem. Sloj komposta i organskog malča obično obezbeđuje dovoljno blagih hraniva. Prihrana se može prilagoditi narednog proleća prema snazi rasta i boji listova.

Ako se na mladoj biljci ubrzo nakon sadnje formiraju cvetni pupoljci, nije uvek potrebno ukloniti ih. Ipak, kod veoma male ili oslabljene sadnice odstranjivanje dela cvasti može usmeriti energiju u ukorenjavanje. Polomljene, uvele ili oštećene izdanke treba odseći čistim alatom. Redovno uklanjanje korova sprečava da mlada biljka izgubi vodu i hraniva zbog konkurencije.

Razmnožavanje deljenjem, reznicama i semenom

Deljenje bokora je najbrži način da se dobiju biljke koje zadržavaju osobine matičnog primerka. Postupak se obavlja rano u proleće, kada se novi izdanci tek pojavljuju, ili u ranu jesen posle završetka najvećih vrućina. Bokor se vadi sa što većim delom korenovog sistema. Zatim se deli na čvrste delove koji imaju nekoliko zdravih pupoljaka i dovoljno korena.

Za deljenje starijih bokora često je potreban oštar ašov, jer korenova masa može biti gusta i snažna. Središnji odumrli deo se odbacuje, dok se mlađi obodni segmenti koriste za sadnju. Sveže preseke nije potrebno premazivati ako je alat čist i zemljište dobro drenirano. Podeljene biljke treba posaditi bez odlaganja i održavati ravnomerno vlažnim.

Reznice se uzimaju sa mladih, zdravih izdanaka pre formiranja cvetnih pupoljaka. Donji listovi se uklanjaju, a baza reznice stavlja u lagan i sterilan supstrat. Visoka vlažnost vazduha pomaže ukorenjavanje, ali supstrat ne sme biti neprekidno natopljen. Nakon formiranja korena mlade biljke se postepeno privikavaju na spoljne uslove pre sadnje u vrt.

Razmnožavanje semenom je sporije i potomstvo može pokazivati određene razlike u odnosu na matičnu biljku. Sveže seme često ima koristi od hladnog i vlažnog perioda koji prekida mirovanje. Može se sejati u jesen na otvorenom ili pod kontrolisanim uslovima uz odgovarajuću stratifikaciju. Mlade biljke se presađuju tek kada dovoljno ojačaju i razviju nekoliko pravih listova.