Prezimljavanje purpurne konopljuše bez oštećenja

Purpurna konopljuša je izdržljiva višegodišnja biljka čiji podzemni delovi dobro podnose niske temperature kada su pravilno ukorenjeni. Tokom zime njen nadzemni deo prirodno odumire, dok pupoljci pri osnovi miruju do proleća. Najveći rizik obično ne predstavlja sam mraz, već smenjivanje smrzavanja i otapanja, zimsko zabarivanje i isušivanje biljaka u saksijama. Pravilna priprema u jesen pomaže da se bokor u proleće obnovi snažno i ravnomerno.

Prirodna otpornost i ulazak u mirovanje

Sa skraćivanjem dana i padom temperature biljka postepeno prestaje da stvara nove izdanke. Hranljive materije iz nadzemnog dela povlače se prema korenu i podzemnim pupoljcima. Listovi menjaju boju, suše se i na kraju otpadaju. Ovaj proces je prirodan i ne treba ga pogrešno smatrati bolešću.

Prvi mrazevi obično uništavaju preostalo zeleno tkivo stabljika. Koren ipak ostaje zaštićen slojem zemljišta i ulazi u period mirovanja. Dobro razvijen bokor podnosi hladnoću znatno bolje od tek posađene ili oslabljene biljke. Zato je važno da se sadnja obavi dovoljno rano kako bi koren stigao da se učvrsti.

Zimska otpornost zavisi i od porekla sadnog materijala, lokalne klime i mikroklime vrta. Biljka uz južni zid može doživeti češća kolebanja temperature nego ona u otvorenoj, ravnomerno hladnoj leji. Topli zimski dani mogu prerano aktivirati pupoljke, koje kasniji mraz zatim ošteti. Stabilna temperatura zemljišta često je važnija od apsolutno najniže temperature vazduha.

Sneg predstavlja prirodnu izolaciju i štiti koren od naglih temperaturnih promena. Problem nastaje kada se sneg otopi, a voda ostane zarobljena u slabo dreniranom zemljištu. Ponovno smrzavanje može podići i oštetiti plitko ukorenjene biljke. Dobro pripremljena podloga smanjuje rizik od takvog zimskog izdizanja.

Jesenja priprema biljaka u zemlji

Posle završetka cvetanja nije neophodno odmah odseći sve stabljike. Suve cvasti i uspravni izdanci daju zimsku strukturu vrtu i mogu zadržavati sneg iznad korenove zone. Takođe obezbeđuju sklonište insektima i seme pojedinim pticama. Ako biljka nije bila bolesna, rezidba se može odložiti do kraja zime ili ranog proleća.

Stabljike treba ranije ukloniti kada su zahvaćene pepelnicom, pegavostima ili drugim oboljenjima. Zaraženi biljni ostaci mogu sačuvati spore i povećati rizik od ponovne infekcije. Rez se tada obavlja čistim makazama, a materijal se iznosi iz zasada. Alat se nakon rada čisti pre upotrebe na drugim biljkama.

Pred zimu se oko bokora može dodati sloj zrelog komposta ili rastresitog organskog malča. Materijal ublažava promene temperature i smanjuje izdizanje korena. Ne treba ga gomilati preko samog centra biljke, jer prekomerna vlaga može izazvati truljenje pupoljaka. Sloj treba da bude ujednačen, prozračan i odmaknut od ostataka stabljika.

Ako je jesen suva, biljku treba dobro zaliti pre nego što se zemljište smrzne. Vlažno, ali ne natopljeno zemljište sporije menja temperaturu i sprečava isušivanje korena. Posle obilnih prirodnih padavina dodatno zalivanje nije potrebno. Najvažnije je da višak vode može slobodno da otiče.

Zaštita biljaka u saksijama

Purpurna konopljuša u saksiji izloženija je hladnoći nego biljka posađena u zemlji. Koren je okružen tankim slojem supstrata koji se brzo smrzava sa svih strana. Velike posude pružaju bolju zaštitu od malih, ali ni one ne uklanjaju rizik. Saksija mora imati otvor za odvod i ne sme stajati u vodi tokom zime.

Posudu je najbolje premestiti uz zaklonjen zid, na mesto zaštićeno od hladnog vetra i zimskog sunca. Može se obmotati jutom, trskom ili drugim prozračnim izolacionim materijalom. Prostor između spoljne zaštite i saksije može se ispuniti suvim lišćem. Materijal ne treba hermetički zatvarati, jer zadržavanje kondenzacije pogoduje truljenju.

Supstrat u saksiji ne sme se potpuno osušiti tokom dugih perioda bez padavina. Zalivanje se obavlja u danima kada temperatura nije ispod nule i kada voda može da oteče. Potrebna količina je znatno manja nego tokom leta. Stalna vlažnost u hladnoj posudi opasnija je od kratkotrajnog blagog prosušivanja površine.

U veoma hladnim područjima saksija se može ukopati u zemlju do njenog oboda. Okolno zemljište tada pruža dodatnu izolaciju korenovom sistemu. Druga mogućnost je smeštanje biljke u neogrevanu, svetlu ili polumračnu prostoriju u kojoj temperatura ostaje niska, ali bez jakog smrzavanja. Topla soba nije pogodna jer prekida prirodno mirovanje.

Prolećno otkrivanje i obnavljanje bokora

Zimska zaštita ne treba da ostane predugo nakon stabilnog otopljavanja. Debeli sloj materijala preko pupoljaka može zadržavati suvišnu vlagu i ometati izbijanje mladih izdanaka. Malč se zato postepeno razmiče kada prođu najjači mrazevi. Deo materijala može ostati oko biljke kao zaštita od isušivanja.

Suve stabljike se odsecaju pre nego što novi izdanci dovoljno porastu. Najlakše ih je ukloniti kada se već vide mladi pupoljci, ali su još niski i manje izloženi slučajnom oštećenju. Rez se obavlja nekoliko centimetara iznad zemlje. Ostatke zdravih stabljika možeš usitniti i kompostirati.

Posle zime treba proveriti da li je mraz izdignuo korenov vrat iznad nivoa tla. Izloženi korenovi se pažljivo prekrivaju rastresitom zemljom, a biljka blago učvršćuje. Ne treba je pritiskati toliko snažno da se sabije vlažno prolećno zemljište. Kod ozbiljnog izdizanja može biti korisno biljku izvaditi i ponovo pravilno posaditi.

Kasni prolećni mraz ponekad ošteti mlade izdanke, ali dobro ukorenjena biljka obično stvara nove. Pocrnele i omekšale delove treba ukloniti do zdravog tkiva. Ne treba odmah dodavati veliku količinu đubriva u pokušaju da se oporavak ubrza. Umerena vlaga, malo komposta i postepeno zagrevanje zemljišta najčešće su dovoljni za obnovu.