Uklanjanje cvetova i odumrlih delova Kluziusove lale

Kluziusova lala ne zahteva klasičnu rezidbu, ali pravilno uklanjanje uvelih cvetova i potpuno osušenih listova značajno utiče na njenu snagu. Najvažnije je razlikovati delove koji su završili svoju funkciju od zelenog lišća koje još hrani lukovicu. Preuranjeno skraćivanje nadzemnog dela jedna je od najčešćih grešaka u nezi botaničkih lala. Pažljivim radom možeš podstaći obilnije cvetanje i održati uredan izgled zasada.

Uklanjanje uvelih cvetova nakon cvetanja

Uvele cvetove možeš ukloniti čim izgube dekorativnu vrednost i počnu da formiraju semenu čauru. Postupak sprečava nepotrebno trošenje energije na sazrevanje semena. To je posebno korisno kod mladih ili oslabljenih lukovica. Cvet se uklanja iznad prvog lista, bez povređivanja stabljike.

Za rad se mogu koristiti male i čiste baštenske makaze. Oštrica mora biti dovoljno oštra da napravi gladak rez. Tupo sečivo gnječi tkivo i stvara veću površinu za ulazak patogena. Makaze treba očistiti pre prelaska sa bolesnih na zdrave biljke.

Ako želiš razmnožavanje semenom, nekoliko najzdravijih cvetova treba ostaviti netaknutim. Biljka će tada deo energije usmeriti na razvoj čaura. Takve lukovice mogu sledeće godine dati nešto slabije cvetove. Zato seme treba ostavljati samo na snažnim i dobro razvijenim primercima.

Uklanjanje cveta nije obavezno kod prirodno formiranih zasada. Botaničke lale mogu same rasipati seme i postepeno stvarati nove biljke. Ipak, rezultat se vidi tek nakon više godina. U manjim ukrasnim lejama kontrolisano uklanjanje cvetova obično daje uredniji izgled.

Očuvanje listova i pravilno vreme sečenja

Listovi moraju ostati na biljci dok su zeleni. U njima se odvija fotosinteza koja obnavlja zalihe hranljivih materija u lukovici. Savijanje, vezivanje ili pletenje listova smanjuje površinu izloženu svetlosti. Takve prakse mogu ozbiljno oslabiti naredno cvetanje.

Žutilo koje se pojavljuje nakon cvetanja predstavlja prirodan završetak vegetacije. Proces može trajati nekoliko nedelja, zavisno od vremena i vlažnosti. Listove ne treba uklanjati čim izgube savršen izgled. Pravo vreme nastupa kada su potpuno žuti, suvi i lako se odvajaju.

Ako se suvi listovi ne odvoje blagim povlačenjem, mogu se odseći neposredno iznad zemlje. Rez treba izvesti pažljivo kako se ne bi oštetile susedne biljke. Preostale delove ne treba čupati silom. Oštećenje vrata lukovice može otvoriti put infekciji.

Prirodno odumiranje lišća može se vizuelno prikriti niskim trajnicama. One ipak ne smeju potpuno zakloniti listove dok su još aktivni. Dovoljno svetlosti i vazduha ostaje neophodno sve do kraja vegetacije. Dobro kombinovana sadnja omogućava uredan izgled bez štetnog ranog sečenja.

Higijena alata i nega nakon uklanjanja delova

Sav alat treba očistiti od zemlje i biljnih sokova posle rada. Dezinfekcija je posebno važna kada se pojave mrlje, trulež ili deformacije. Jednostavno brisanje oštrice odgovarajućim sredstvom smanjuje prenos bolesti. Čiste makaze čuvaju i druge lukovičaste biljke u vrtu.

Odsečeni zdravi delovi mogu se dodati dobro vođenom kompostu. Materijal sa znacima gljivične, bakterijske ili virusne infekcije treba ukloniti iz vrta. Njegovo kompostiranje na niskoj temperaturi može sačuvati patogene. Sigurnije je odložiti ga u skladu sa lokalnim pravilima za biljni otpad.

Nakon uklanjanja potpuno suvog lišća mesto se može blago očistiti. Duboko okopavanje nije poželjno jer može oštetiti uspavane lukovice. Korov se uklanja plitko i ručno. Mineralni malč može pomoći da površina ostane uredna i propusna.

Sečenje ne treba kombinovati sa obilnim zalivanjem nakon završetka vegetacije. Lukovica tada prelazi u mirovanje i zahteva suvlje uslove. Prihranjivanje posle potpunog odumiranja lišća takođe nema praktičnu korist. Najbolja završna nega jeste mirno, suvo i dobro provetreno zemljište.