Sadnja i razmnožavanje Kluziusove lale u vrtu

Pravilna sadnja Kluziusove lale određuje ne samo prvo prolećno cvetanje već i njenu sposobnost da se dugoročno održi u vrtu. Lukovice zahtevaju dovoljno duboko, rastresito i dobro drenirano zemljište, jer ne podnose dugotrajnu zimsku vlagu. Razmnožavanje se najjednostavnije obavlja odvajanjem mladih lukovica, dok uzgoj iz semena zahteva više vremena i strpljenja. Pažljivo izabran termin i položaj stvaraju osnovu za zdrave, prirodno proširene skupine biljaka.

Vreme i priprema mesta za sadnju

Najpovoljnije vreme za sadnju je jesen, kada se zemljište ohladi, ali još nije smrznuto. U većini područja to je period od kraja septembra do novembra. Rana sadnja u toplo zemljište može podstaći prerano nicanje ili razvoj bolesti. Prekasna sadnja ostavlja premalo vremena za formiranje korena.

Mesto treba očistiti od višegodišnjih korova pre nego što se lukovice unesu u zemlju. Duboko ukorenjene korovske vrste kasnije je teško ukloniti bez oštećivanja zasada. Zemljište se obrađuje do dubine od najmanje dvadesetak centimetara. Veće grudve se usitnjavaju kako bi koren mogao nesmetano da se razvija.

Ako je tlo teško, u njega treba umešati krupan pesak ili sitan mineralni materijal. Sam tanak sloj peska ispod lukovice često nije dovoljan u izrazito glinovitom zemljištu. Važno je poboljšati drenažu šireg područja, a ne samo sadne jame. Na veoma vlažnom mestu bolje je napraviti uzdignutu leju.

Zemljište se može obogatiti manjom količinom zrelog komposta. Previše azota podstiče rast mekog lišća i smanjuje otpornost biljke. Svež stajnjak ne treba koristiti zbog mogućnosti oštećenja i infekcije lukovica. Dobro pripremljeno tlo treba da bude mrvičasto, propusno i umereno hranljivo.

Dubina, razmak i način sadnje

Lukovice se najčešće sade na dubinu koja odgovara približno dvostrukoj ili trostrukoj njihovoj visini. U lakšem zemljištu mogu se postaviti nešto dublje nego u teškom. Dovoljna dubina štiti ih od naglih temperaturnih promena i površinskog isušivanja. Vrh lukovice uvek treba da bude okrenut nagore.

Razmak između lukovica zavisi od željenog izgleda zasada. Za prirodne skupine može se ostaviti pet do osam centimetara prostora. Pregusta sadnja daje brz početni efekat, ali ranije zahteva deljenje. Uredan razmak omogućava svakoj biljci dovoljno mesta za razvoj bočnih lukovica.

Lukovice je korisno rasporediti nepravilno, umesto u stroge redove. Takav način sadnje daje prirodniji izgled u kamenjaru ili prednjem delu leje. Najlakše je prvo položiti sve lukovice na površinu, a zatim proveriti raspored. Nakon toga se svaka pažljivo postavlja u pripremljenu zemlju.

Posle sadnje tlo se blago pritisne kako bi se uklonili veliki vazdušni džepovi. Jedno umereno zalivanje pomaže uspostavljanju kontakta između zemljišta i lukovice. Dalje zalivanje uglavnom nije potrebno ako tokom jeseni ima dovoljno padavina. Mesto se može označiti diskretnom oznakom radi lakšeg praćenja u proleće.

Razmnožavanje odvajanjem mladih lukovica

Kluziusova lala tokom godina stvara male bočne lukovice oko matične lukovice. One predstavljaju najpouzdaniji i najbrži način vegetativnog razmnožavanja. Vađenje se obavlja tek kada lišće potpuno požuti i osuši se. U tom trenutku biljka je završila prenos rezervnih materija u podzemne organe.

Zemljište oko skupine treba pažljivo rastresti širokom vilom. Alat se zabada dovoljno daleko od biljaka kako ne bi presekao lukovice. Cela skupina se podiže zajedno sa zemljom, koja se zatim nežno otrese. Oštećeni, mekani ili sumnjivo obojeni primerci odmah se izdvajaju.

Mlade lukovice se odvajaju blagim pritiskom, bez nasilnog kidanja. Veće lukovice mogu procvetati već narednog proleća, dok manjima treba više sezona. Pre ponovne sadnje treba ih ostaviti da se površinski prosuše na senovitom i provetrenom mestu. Direktno jako sunce može izazvati pregrevanje i isušivanje tkiva.

Odvojene lukovice mogu se odmah posaditi na pripremljeno mesto ili sačuvati do jeseni. Tokom čuvanja moraju biti suve, zdrave i dobro provetrene. Plastične zatvorene kese nisu pogodne jer zadržavaju vlagu. Papirne vreće, mrežice ili plitke kutije omogućavaju bolju cirkulaciju vazduha.

Razmnožavanje semenom i nega mladih biljaka

Razmnožavanje semenom koristi se kada se želi veći broj biljaka ili očuvanje prirodne genetičke raznovrsnosti. Nakon cvetanja nekoliko zdravih cvetova ostavlja se da razviju čaure. Seme je zrelo kada se čaura osuši i počne da se otvara. Treba ga prikupiti pre nego što se raspe po zemlji.

Sveže seme može se posejati tokom jeseni u plitke posude ili pripremljenu leju. Supstrat mora biti propustan i bez zadržavanja vode. Seme se prekriva tankim slojem peskovite zemlje. Posuda se ostavlja napolju kako bi seme prošlo prirodni period zimskog hlađenja.

Mlade biljke u početku razvijaju veoma tanke listove i sitne podzemne lukovice. Tokom prvih godina ne treba ih često presađivati. Potrebno je pažljivo kontrolisati korov, jer lako nadjačava nežne sejance. Zalivanje treba da bude umereno i prilagođeno sporom razvoju korena.

Biljke dobijene iz semena obično cvetaju tek nakon nekoliko godina. Njihove osobine mogu se razlikovati od matične biljke, naročito kada je došlo do ukrštanja. Ovakav način razmnožavanja zato zahteva strpljenje, ali pruža zanimljive rezultate. Za većinu vrtlara deljenje lukovica ostaje jednostavniji izbor.