Svetlosni zahtevi okrugloglavog ukrasnog luka

Okrugloglavi ukrasni luk pripada biljkama koje svoj najbolji izgled razvijaju na toplim i osunčanim položajima. Dovoljno svetlosti podstiče stvaranje čvrstih stabljika, zbijenih cvasti i izraženih ljubičastih nijansi. U senci biljka može preživeti, ali obično postaje viša, ređa i manje dekorativna. Pravilan izbor položaja zato je jedan od najvažnijih uslova za dugotrajno i obilno cvetanje.

Količina svetlosti za zdrav rast

Za optimalan razvoj potrebno je najmanje šest sati direktne sunčeve svetlosti dnevno. Položaji izloženi jutarnjem i podnevnom suncu obično daju najbolje rezultate. U veoma toplim područjima biljka može podneti blagu senku tokom kasnog popodneva. Takva kratka zaštita ne bi trebalo da zahvati veći deo dana.

Na punom suncu listovi ostaju kompaktniji, a cvetne stabljike stabilnije. Biljka tada troši manje energije na izduživanje prema izvoru svetlosti. Cvetne glavice postaju pravilnije i intenzivnije obojene. Sunce takođe pomaže da se zemljište i nadzemni delovi brže osuše posle kiše.

U polusenci se cvetanje može odložiti i postati slabije. Stabljike se često naginju prema otvorenijem delu vrta. Ako je senka veoma gusta, neke lukovice mogu razviti samo listove bez cvetne stabljike. Višegodišnji nedostatak svetlosti postepeno iscrpljuje lukovice.

Količina svetlosti treba da se procenjuje tokom cele vegetacije, a ne samo u vreme sadnje. Listopadno drveće može propuštati sunce u rano proleće, ali potpuno zaseniti biljku tokom leta. Visoke trajnice takođe mogu kasnije prekriti niže izdanke. Položaj se zato posmatra u različitim delovima sezone.

Uticaj položaja na cvetanje

Južne i jugozapadne ekspozicije obezbeđuju mnogo toplote i svetlosti. Na takvim mestima cvetanje obično počinje ranije. Zemljište se brže suši, pa tokom prolećne suše može biti potrebno povremeno zalivanje. Dobra drenaža ipak ostaje važnija od čestog dodavanja vode.

Istočne pozicije nude blago jutarnje sunce i nešto niže popodnevne temperature. One su pogodne u područjima sa veoma toplim i suvim letima. Rosa i jutarnja vlaga brže isparavaju kada sunce rano obasja biljke. To smanjuje vreme tokom kojeg listovi ostaju mokri.

Severne strane objekata uglavnom nisu pogodne za ovu vrstu. Svetlost je tamo slabija, a zemljište duže ostaje hladno i vlažno. Biljke mogu razviti tanke stabljike koje poležu pod težinom cvasti. U takvim uslovima povećava se i mogućnost truljenja lukovica.

Reflektovana svetlost uz svetle zidove ili kamene površine može biti korisna. Zidovi tokom dana akumuliraju toplotu i postepeno je oslobađaju uveče. Ipak, uska zona neposredno uz temelj ponekad ostaje previše suva. Zemljište na takvom mestu treba povremeno proveravati tokom prolećnog rasta.

Prepoznavanje problema sa osvetljenjem

Nedostatak svetlosti najčešće se prepoznaje po izduženim i tankim stabljikama. One se naginju prema suncu i lakše poležu posle kiše. Cvetne glavice mogu ostati male i rastresite. Broj cvetajućih biljaka u grupi postepeno se smanjuje.

Bledo zeleno lišće nije uvek posledica manjka hraniva. Ako biljke u senovitom delu leje blede, dok su one na suncu zdrave, uzrok je verovatno svetlost. Dodavanje đubriva tada neće rešiti problem. Preterana prihrana može samo dodatno izdužiti stabljike.

Biljke koje ne cvetaju nekoliko sezona treba premestiti na otvoreniji položaj. Presađivanje se obavlja kada se listovi potpuno osuše. Lukovice se sade u propusno tlo sa dovoljno prostora između susednih biljaka. Poboljšanje cvetanja često postaje vidljivo već narednog leta.

Previše sunca retko predstavlja ozbiljan problem za ovu vrstu. Ožegotine su moguće uglavnom na mladim biljkama naglo prenetim iz duboke senke. Postepeno privikavanje smanjuje stres kod primeraka iz posuda. U otvorenom vrtu zdrave, ukorenjene biljke dobro podnose letnju sunčevu svetlost.