Prezimljavanje Kluziusove lale u vrtu i posudama

Kluziusova lala prirodno podnosi zimske hladnoće, pod uslovom da njene lukovice ne stoje u natopljenom zemljištu. Niska temperatura joj je potrebna da bi završila period mirovanja i pravilno formirala cvetne pupoljke. Najveću opasnost ne predstavlja sam mraz, već kombinacija vlage, slabe drenaže i čestog smrzavanja mokrog supstrata. Pravilna priprema zasada tokom jeseni omogućava sigurno prezimljavanje bez nepotrebnog vađenja lukovica.

Priprema biljke nakon završetka vegetacije

Priprema za zimu zapravo počinje još nakon prolećnog cvetanja. Listovi se ostavljaju na biljci sve dok potpuno ne požute. Tokom tog perioda lukovica skladišti energiju potrebnu za sledeću sezonu. Preuranjeno uklanjanje lišća smanjuje njenu zimsku otpornost.

Kada se osušeni nadzemni delovi lako odvoje, mogu se ukloniti sa površine. Ostatke ne treba ostavljati ako pokazuju znake bolesti. Čista površina smanjuje broj mesta na kojima patogeni i štetočine mogu prezimeti. Zdravi suvi ostaci mogu se kompostirati odvojeno od zaraženog materijala.

Tokom leta mesto se održava relativno suvim. Prečesto zalivanje biljaka u neposrednoj blizini može ugroziti uspavane lukovice. Ako je zemljište stalno vlažno, treba razmotriti poboljšanje drenaže pre jeseni. Korekcije je lakše izvesti dok nema aktivnih izdanaka.

U ranu jesen površina se blago očisti i po potrebi razrahli. Duboko kopanje treba izbegavati jer se lukovice mogu nalaziti bliže površini nego što se očekuje. Zdrava skupina se ne vadi samo radi zimske zaštite. Mirno prezimljavanje u zemlji najčešće daje najbolje rezultate.

Zaštita lukovica u otvorenom zemljištu

U dobro dreniranom vrtu lukovice obično ne zahtevaju poseban zimski pokrivač. Sloj zemlje iznad njih pruža dovoljnu izolaciju od uobičajenih mrazeva. Biljka je otpornija kada su lukovice posađene na pravilnoj dubini. Preplitka sadnja povećava izloženost smrzavanju i temperaturnim promenama.

U područjima sa veoma hladnim zimama može se dodati tanak zaštitni sloj. Najpogodniji su suvo lišće, sitne grančice ili rastresit kompost. Debeo i zbijen organski pokrivač zadržava previše vlage. Materijal treba ukloniti ili prorediti kada krajem zime počne nicanje.

U vlažnim zimama važnije je odvođenje vode nego zagrevanje zemljišta. Površina ne sme biti udubljena tako da se na njoj formiraju bare. Kanalići ili blago podignuta leja mogu usmeriti višak vode dalje od lukovica. Nepropusne folije nisu dobro rešenje jer sprečavaju prirodnu razmenu vazduha.

Zimsko zalivanje na otvorenom uglavnom nije potrebno. Voda se dodaje samo tokom dugotrajne suše i kada zemlja nije smrznuta. Zalivanje neposredno pre jakog mraza treba izbegavati. Vlažno zemljište se sporije provetrava i povećava rizik od oštećenja korena.

Prezimljavanje biljaka u saksijama

Lukovice u posudama izloženije su hladnoći jer ih okružuje manja količina zemlje. Saksiju je zato korisno postaviti uz zaštićen zid ili u zaklonjen ugao. Mesto ipak mora ostati hladno kako bi biljka prošla potreban period mirovanja. Unošenje u toplu dnevnu sobu nije preporučljivo.

Posuda se može obaviti jutom, kartonom ili izolacionim baštenskim materijalom. Zaštita treba da ublaži nagle promene temperature, ali ne sme zatvoriti drenažne otvore. Saksija se podiže sa hladne i mokre podloge pomoću drvenih ili keramičkih nosača. Tako višak vode može nesmetano da otiče.

Supstrat tokom zime ne sme biti ni potpuno suv ni stalno mokar. Vlažnost se proverava povremeno, naročito kod posuda smeštenih ispod krova. Mala količina vode dodaje se samo kada je zemlja jasno suva u dubini. Podmetači se uklanjaju kako se u njima ne bi sakupljala kišnica.

U veoma hladnim područjima saksije se mogu premestiti u neogrevanu garažu ili hladan staklenik. Prostor mora biti provetren i zaštićen od jakog smrzavanja. Potpuni mrak nije problem dok lukovice miruju, ali sa početkom nicanja biljci treba svetlost. Posude se tada postepeno vraćaju na otvoreno.

Prolećno buđenje i uklanjanje zaštite

Krajem zime treba redovno proveravati da li su se pojavili prvi izdanci. Zaštitni sloj se postepeno uklanja kako mladi listovi ne bi ostali zarobljeni. Naglo izlaganje nakon toplog perioda može oštetiti nežne vrhove. Zato se zaštita proređuje u skladu sa vremenskim uslovima.

Mladi izdanci mogu podneti slab mraz, ali produžena jaka hladnoća može oštetiti pupoljke. Privremeni lagani pokrivač može se koristiti tokom izuzetno hladnih noći. Materijal ne treba da pritiska biljke niti da ostane tokom sunčanog dana. Dobra ventilacija sprečava kondenzaciju i razvoj plesni.

Sa početkom aktivnog rasta postepeno se obnavlja zalivanje. Zemljište se održava umereno vlažnim, bez stvaranja blata. Ako je zima bila veoma kišna, dodatna voda nije potrebna. Prvo se uvek proverava stanje tla na dubini korena.

Proleće je dobro vreme za procenu uspešnosti prezimljavanja. Zdravi izdanci su čvrsti, uspravni i ravnomerno obojeni. Slabi ili izostali izdanci mogu ukazivati na trulež, oštećenje glodara ili nepravilnu dubinu sadnje. Na osnovu tih znakova možeš prilagoditi zaštitu za narednu zimu.