Prezimljavanje limunske muškatle i očuvanje biljke do proleća

Limunska muškatla ne podnosi mraz, pa se u područjima sa hladnim zimama gaji kao saksijska biljka koja se pre prvih ozbiljnih zahlađenja unosi u zaštićen prostor. Uspešno prezimljavanje ne znači održavanje letnjeg rasta po svaku cenu, već usklađivanje svetlosti, temperature i zalivanja sa usporenim metabolizmom. Biljka tokom zime može izgubiti deo lišća, ali to ne mora predstavljati problem ako su stabljike i koren ostali zdravi. Uz pravilnu pripremu u jesen, limunska muškatla u proleće brzo obnavlja krošnju i ponovo razvija snažan miris.

Priprema biljke pre unošenja

Sa pripremom treba početi pre nego što noćne temperature postanu preniske. Biljka se najpre pregleda, očisti od suvih listova i oslobodi uvelih cvasti. Oštećene ili polomljene grane treba ukloniti čistim makazama. Ovakvo sređivanje smanjuje količinu mrtvog tkiva na kojem bi se tokom zime mogle razvijati gljivice.

Posebnu pažnju treba posvetiti naličju listova i mladim vrhovima. Štetočine unesene u kuću brzo se razmnožavaju u toplom prostoru bez prirodnih neprijatelja. Sumnjivu biljku treba držati odvojeno i tretirati pre smeštanja pored drugih biljaka. Pregled je korisno ponoviti nekoliko dana nakon unošenja.

Ako je krošnja veoma velika, izdanci se mogu umereno skratiti. Time se olakšava smeštanje biljke i smanjuje gubitak vode preko listova. Prejako orezivanje neposredno pred hladan period nije idealno ako prostor za prezimljavanje nema dovoljno svetlosti. Velike rane sporije zarastaju i mogu postati osetljive na truljenje.

Saksiju treba očistiti spolja, naročito oko drenažnih otvora i donje ivice. U tim delovima mogu se skrivati puževi, larve ili drugi sitni organizmi. Površinski sloj zemlje može se pažljivo ukloniti i zameniti svežim supstratom. Potpuno presađivanje u jesen radi se samo kada postoji ozbiljan problem sa korenom ili zemljom.

Svetlost i temperatura tokom zime

Najbolje mesto za prezimljavanje je svetla, hladnija prostorija u kojoj nema mraza. Temperatura između približno osam i petnaest stepeni usporava rast, a istovremeno čuva biljku. U takvom prostoru potrebe za vodom ostaju male. Stabilna hladnoća pogodnija je od čestih oscilacija između veoma toplih dana i hladnih noći.

Ako biljka prezimljava u toploj sobi, mora dobiti mnogo više svetlosti. Visoka temperatura podstiče rast, dok kratki zimski dani ne obezbeđuju dovoljno energije. Posledica su dugi, bledi i slabi izdanci. Dodatno biljno osvetljenje može ublažiti problem ako prirodna svetlost nije dovoljna.

Saksiju ne treba postavljati neposredno uz hladno staklo. Listovi koji dodiruju staklo mogu pretrpeti oštećenja tokom hladnih noći. Takođe treba izbegavati blizinu radijatora, jer topao i suv vazduh ubrzava isušivanje i pogoduje grinjama. Malo rastojanje od prozora i dobra cirkulacija vazduha obično pružaju sigurnije uslove.

Biljka se može povremeno okretati kako bi svetlost dopirala do svih delova krošnje. Ipak, često premeštanje iz hladne u toplu prostoriju nije poželjno. Nagla promena temperature izaziva stres i opadanje lišća. Jedno stabilno mesto sa prihvatljivim uslovima vrednije je od povremenog izlaganja jačoj svetlosti u drugoj prostoriji.

Zalivanje i kontrola zdravlja

Zimi se zaliva tek kada se veći deo supstrata prosuši. Zemlja u hladnom prostoru gubi vlagu veoma sporo, pa razmak između zalivanja može biti znatno duži nego leti. Količina vode treba da navlaži korenovu balu, ali višak mora odmah isteći. Podmetač se nakon zalivanja obavezno prazni.

Potpuno isušivanje tokom više nedelja takođe može oštetiti koren. Odrvenele grane mogu izgledati živo i kada je fini koren već stradao. Vlažnost zato treba povremeno proveravati, čak i ako biljka deluje kao da miruje. Manja količina lišća ne znači da joj voda nikada nije potrebna.

Prihranjivanje se tokom hladnog prezimljavanja obustavlja. Biljka ne može pravilno da iskoristi dodatna hraniva kada je rast zaustavljen. Đubrivo u vlažnom, hladnom supstratu povećava koncentraciju soli oko korena. Prihrana se ponovo uvodi tek u proleće, nakon pojave stabilnog novog rasta.

Tokom zime treba redovno uklanjati otpale i požutele listove sa površine zemlje. Oni zadržavaju vlagu i mogu postati podloga za razvoj plesni. Biljku treba pregledati najmanje jednom nedeljno zbog vaši, grinja i omekšavanja stabljike. Pravovremena reakcija sprečava da mali problem postane ozbiljno oštećenje.

Buđenje biljke u proleće

Krajem zime biljka počinje reagovati na duže dane. Novi pupoljci pojavljuju se duž zdravih stabljika, naročito na dobro osvetljenoj strani. Tada se zalivanje postepeno pojačava, ali zemlja i dalje ne sme biti stalno mokra. Nagli prelazak na letnji režim može izazvati truljenje korena koji još nije potpuno aktivan.

Proleće je pravo vreme za jače orezivanje i oblikovanje. Slabi zimski izdanci skraćuju se do zdravog čvora. Potpuno suve grane uklanjaju se do živog tkiva. Nakon rezidbe biljka razvija nove bočne izdanke i postaje kompaktnija.

Presađivanje se obavlja kada koren ispuni saksiju ili kada je stari supstrat izgubio strukturu. Nova zemlja obezbeđuje bolju prozračnost i obnovljenu količinu hraniva. Posuda se povećava postepeno, bez nepotrebnog prelaska u veoma veliku saksiju. Posle presađivanja prihrana se odlaže dok koren ponovo ne počne aktivno da raste.

Iznošenje napolje mora biti postepeno. Biljka koja je mesecima bila iza stakla lako dobija opekotine na direktnom suncu. Prvih dana drži se u svetloj senci ili na jutarnjem suncu, a zatim se izlaganje produžava. Kada prođe opasnost od kasnog mraza, može trajno ostati na letnjem mestu.