Sadnja i razmnožavanje đurđevka

Sadnja đurđevka je proces koji postavlja temelje za budući izgled tvoje bašte i zahteva pažljivo planiranje. Najbolje vreme za početak ovog posla je kasna jesen ili veoma rano proleće, pre nego što krene vegetacija. Rizomi, koji su zapravo podzemna stabla, moraju biti zdravi, čvrsti i bez znakova isušivanja. Pravilna dubina sadnje i kvalitet zemljišta odrediće brzinu kojom će se biljka primiti.

Prvi korak u sadnji je odabir mesta koje verno oponaša prirodno stanište ove prelepe biljke. Senoviti delovi vrta, ispod drveća ili uz severne zidove kuća, idealne su lokacije za tvoj novi zasad. Zemljište mora biti propusno i bogato humusom kako bi mladi koreni imali dovoljno hrane za start. Pre same sadnje, preporučuje se duboko prekopavanje zemlje i uklanjanje svih ostataka starog korova.

Razmak između rizoma treba da bude oko deset do petnaest centimetara kako bi imali prostora za širenje. Nemoj ih saditi previše duboko, jer to može usporiti nicanje listova i pojavu prvih cvetova. Vrh rizoma, poznat kao „pips“, treba da bude pokriven samo sa dva do tri centimetra fine zemlje. Nakon što završiš sa sadnjom, obavezno dobro zalij to mesto kako bi zemlja nalegla oko korena.

Đurđevak se veoma lako širi sam od sebe jednom kada se jednom uspešno ukoreni u tvoju baštu. On formira guste mreže podzemnih rizoma koji svake godine izbacuju nove izdanke na površinu. Zato budi oprezan pri odabiru lokacije, jer se biljka može ponašati prilično agresivno prema slabijim susedima. Najbolje je rezervisati poseban ugao vrta gde će đurđevak moći slobodno da se širi.

Tehnika sadnje rizoma u bašti

Kada držiš rizome u rukama, primetićeš da oni imaju male pupoljke koji su okrenuti na gore. Veoma je važno da prilikom polaganja u brazdu ovi pupoljci ostanu u ispravnom položaju. Ako ih postaviš naopačke, biljka će potrošiti previše energije pokušavajući da pronađe put do površine. Nežnim pritiskom prstiju učvrsti rizom u zemlji pre nego što ga potpuno pokriješ supstratom.

Ukoliko sadiš veću površinu, napravi duge brazde koje će ti olakšati ravnomerno raspoređivanje biljaka. Ovakav pristup omogućava lakše održavanje i kasnije zalivanje celog budućeg cvetnog tepiha. Između redova ostavi dovoljno prostora kako bi vazduh mogao slobodno da cirkuliše među bujnim listovima. Dobra organizacija prostora na početku štedi ti mnogo vremena i truda u narednim godinama rasta.

Vlažnost zemljišta tokom prvih nekoliko nedelja nakon sadnje je apsolutno presudna za uspeh poduhvata. Zemlja nikada ne sme da se potpuno isuši, ali pazi da ne napraviš močvaru na mestu sadnje. Najbolje je zalivati finom ružom na kanti kako mlaz vode ne bi isprao zemlju sa plitko zasađenih biljaka. Redovno proveravaj stanje i reaguj čim primetiš da površina postaje svetlija i suva na dodir.

Mladi zasadi su osetljivi na niske temperature ukoliko se sadi u kasnu jesen bez prirodne zaštite. U tom slučaju, preporučuje se pokrivanje mesta sadnje slojem suvog lišća ili kvalitetnog komposta. Ovaj sloj deluje kao ćebe koje čuva toplotu zemlje i omogućava korenima da se polako razvijaju. Na proleće, kada krene otopljavanje, samo lagano ukloni ovaj sloj kako bi omogućio mladim izdancima prolaz.

Razmnožavanje deljenjem korena

Razmnožavanje deljenjem korena je najjednostavniji i najefikasniji način da proširiš svoje zasade đurđevka bez troškova. Najbolji period za ovaj posao je nakon što lišće potpuno požuti u jesen, kada biljka miruje. Koristeći baštenske vile, lagano podigni ceo busen zemlje zajedno sa rizomima iz dubine. Trudi se da što manje oštetiš krhke delove korena prilikom vađenja iz matičnog ležišta.

Kada izvadiš busen, rukama ili oštrim nožem razdvoji rizome na manje delove, pazeći da svaki ima pupoljak. Svaki takav segment je potencijalno nova, samostalna biljka koja će procvetati već naredne ili one tamo godine. Očisti ih od viška zemlje i proveri da li ima oštećenih ili sumnjivih delova koje treba baciti. Zdrav rizom je svetle boje, jedar na dodir i nema nikakve tamne mrlje po sebi.

Ove nove sadnice odmah presadi na pripremljeno mesto kako se njihovi sitni korenčići ne bi isušili na vazduhu. Što pre završiš postupak presađivanja, to će šok za biljku biti manji i ona će se brže primiti. Ukoliko ne možeš odmah da ih posadiš, umotaj ih u vlažnu krpu ili treset i drži na hladnom mestu. Brzina i pažnja su ključni faktori uspešnog razmnožavanja tvojih omiljenih prolećnih cvetnica.

Deljenje korena je takođe odličan način da podmladiš stare i previše guste zasade u svojoj bašti. Starije biljke često prestaju da cvetaju obilno jer nemaju dovoljno hranljivih materija u iscrpljenoj zemlji. Ovim postupkom im daješ novi život i svež prostor za dalji napredak i bujanje tokom godina. Tvoj trud će biti nagrađen još lepšim i mirisnijim cvetovima koje ćeš viđati svake naredne sezone.

Uzgoj iz semena i mladih biljaka

Iako je razmnožavanje semenom moguće, to je proces koji zahteva mnogo više strpljenja i vremena nego deljenje korena. Seme se sakuplja iz crvenih bobica koje se formiraju u kasno leto nakon uspešnog oprašivanja cvetova. Budi veoma oprezan prilikom rukovanja bobicama jer su one, kao i cela biljka, veoma toksične. Seme zahteva period stratifikacije, odnosno izloženosti hladnoći, da bi uopšte moglo da proklija.

Sejanje se obično vrši u saksije ili hladna klijališta gde možeš lakše kontrolisati uslove vlage i toplote. Biljke dobijene iz semena rastu veoma sporo i obično im je potrebno tri do četiri godine do prvog cvetanja. Ovaj metod uglavnom koriste entuzijasti i stručnjaci koji žele da dobiju nove varijetete ili velike količine biljaka. Za prosečnog baštovana, kupovina gotovih rizoma ili mladih biljaka u kontejnerima je mnogo praktičnije rešenje.

Kada kupuješ mlade biljke u saksijama, proveri da li su one dobro razvijene i imaju li zdrav korenov sistem. Sadnja ovakvih biljaka može se obavljati tokom celog perioda vegetacije ukoliko im obezbediš redovno zalivanje. Iskopaj rupu duplo veću od saksije u kojoj se biljka nalazi kako bi korenu olakšao širenje u novu sredinu. Nežno izvadi biljku, postavi je u rupu i popuni praznine kvalitetnom zemljom pre nego što sve dobro učvrstiš.

Mlade biljke zahtevaju pojačanu negu tokom prve godine dok se potpuno ne aklimatizuju na uslove u tvom vrtu. Redovno uklanjaj korov koji može ugušiti tek posađene đurđevke u njihovoj najranijoj fazi rasta i razvoja. Senka je u ovom periodu još važnija jer mladi listovi nemaju zaštitni sloj koji imaju starije i jače jedinke. Uz malo pažnje i strpljenja, tvoja investicija će se višestruko isplatiti kroz prelepe mirisne tepihe u budućnosti.