Prezimljavanje cinerarije i očuvanje biljke posle cvetanja

Cinerarija se najčešće uzgaja kao sezonska biljka, ali zdrav primerak može se pokušati sačuvati i nakon završetka cvetanja. Prezimljavanje zahteva hladno, svetlo i dobro provetreno mesto na kojem biljka neće biti izložena mrazu. Tokom tog perioda rast je sporiji, pa se zalivanje i prihrana moraju prilagoditi smanjenoj potrošnji. Uspeh nije zagarantovan, ali pažljivo održavanje može omogućiti razvoj novih izdanaka i eventualno novo cvetanje.

Priprema biljke za period mirovanja

Priprema počinje uklanjanjem svih potpuno uvelih cvetnih stabljika. One se odsecaju čistim makazama blizu osnove, bez oštećivanja zdravih listova i mladih izdanaka. Delimično zdravi listovi ostavljaju se dok god mogu da vrše fotosintezu. Žuti, meki i bolesni listovi uklanjaju se odmah.

Pre unošenja biljke u prostor za prezimljavanje treba pažljivo pregledati naličje listova. Posebnu pažnju zahtevaju lisne vaši, bele mušice, grinje i tripsi. Zaražena biljka ne sme se postaviti pored zdravih primeraka. Problem je najbolje rešiti pre nego što niska temperatura i slaba ventilacija uspore sušenje tretirane biljke.

Supstrat se proverava zbog znakova zbijanja, neprijatnog mirisa i dugotrajnog zadržavanja vode. Ako je koren zdrav, presađivanje neposredno pred zimu nije potrebno. Kod lošeg supstrata biljka se može pažljivo premestiti u nešto rastresitiju mešavinu. Saksija ne treba da bude mnogo veća od korenove bale.

Prihrana se postepeno smanjuje kako se rast usporava. Biljku nije korisno podsticati na razvoj mekanih izdanaka tokom perioda slabe svetlosti. Poslednja blaga prihrana može se dati dok još postoji aktivan rast. Nakon toga se đubrivo obustavlja do pojave novih listova u povoljnijim uslovima.

Temperatura, svetlost i položaj zimi

Za prezimljavanje je pogodan svetao prostor sa temperaturom približno između 8 i 14 stepeni. Biljka ne treba da bude izložena mrazu, ali joj ni topla soba ne odgovara. U toplom i tamnom prostoru izdanci se izdužuju, a štetočine se brže razmnožavaju. Hladniji uslovi usporavaju metabolizam i smanjuju potrošnju vode.

Prozor na severnoj, istočnoj ili svetloj zapadnoj strani može biti odgovarajući. Saksija se postavlja tako da listovi ne dodiruju hladno staklo. Tokom kratkih zimskih dana biljci je potrebno što više dostupne prirodne svetlosti. Ako je prostor veoma taman, dopunsko osvetljenje može pomoći u očuvanju kompaktnog rasta.

Prostor treba redovno provetravati, ali biljku treba zaštititi od ledenog promajnog vazduha. Naglo hlađenje vlažnog supstrata može oštetiti koren. Najbolje je biljku privremeno udaljiti od otvorenog prozora dok se prostor provetrava. Nakon toga se vraća na prvobitno mesto.

Cinerariju ne treba držati neposredno uz radijator ili cev grejanja. Toplotni izvor isušuje lišće i podstiče pojavu grinja. Ako je jedino svetlo mesto iznad radijatora, između biljke i izvora toplote treba postaviti izolacionu prepreku. Ipak, bolje je pronaći hladniju prostoriju nego pokušavati da se toplota stalno nadoknađuje zalivanjem.

Zalivanje i nega tokom zime

Tokom zime biljka troši manje vode, pa se zaliva ređe nego u periodu cvetanja. Supstrat treba da se blago prosuši u gornjem sloju pre narednog zalivanja. Potpuno isušivanje korenove bale ipak može izazvati nepovratno venuće. Količina vode prilagođava se temperaturi i intenzitetu svetlosti.

Zalivanje se najbolje obavlja ujutru vodom sobne temperature. Voda koja se pojavi u podmetaču odmah se odliva. U hladnom prostoru mokar supstrat se suši sporo, pa je rizik od truleži povećan. Zato svako zalivanje treba da bude zasnovano na proveri stvarne vlažnosti.

Orošavanje nadzemnih delova nije preporučljivo tokom zime. Kapljice ostaju dugo na hladnim listovima i povećavaju mogućnost pojave plesni. Vlažnost vazduha može se umereno povećati posudom sa vlažnim kamenčićima u blizini. Istovremeno mora postojati blaga cirkulacija vazduha.

Biljku treba pregledati najmanje jednom nedeljno. Uveli delovi se uklanjaju, a eventualne štetočine tretiraju pre nego što se prošire. Posebno treba pratiti osnovu biljke i površinu supstrata. Mekano tkivo, sivkasta prevlaka ili neprijatan miris zahtevaju brzu reakciju.

Buđenje biljke i prolećna obnova

Krajem zime ili početkom proleća mogu se pojaviti novi listovi i izdanci. Tada se zalivanje postepeno povećava, ali se supstrat i dalje ne održava natopljenim. Biljka se približava svetlijem prozoru kako bi novi rast ostao kompaktan. Svaka promena uslova sprovodi se postepeno.

Prihranjivanje se obnavlja tek kada se vidi aktivan i zdrav rast. Koristi se veoma razblaženo tečno đubrivo za cvetnice ili uravnotežena formulacija. Prva doza treba da bude slabija od preporučene pune koncentracije. Ako biljka reaguje dobro, prihrana se može ponoviti nakon nekoliko nedelja.

Presađivanje je opravdano kada koren ispuni posudu ili kada je stari supstrat izgubio strukturu. Nova saksija treba da bude samo malo veća od prethodne. Prilikom presađivanja uklanjaju se mrtvi korenovi, dok se zdravi čuvaju. Biljka se postavlja na istoj dubini kao ranije.

Iznošenje napolje moguće je tek kada prođe opasnost od hladnih noći. Cinerarija se tokom desetak dana postepeno navikava na spoljne uslove. U početku ostaje u dubokoj senci, a zatim dobija malo jutarnjeg svetla. Direktno podnevno sunce, jak vetar i obilna kiša moraju se izbegavati.