Zalivanje i prihranjivanje cinerarije za ravnomeran rast i obilno cvetanje

Cinerarija ima izraženu potrebu za ravnomernom vlagom, ali njen koren veoma loše podnosi trajno natopljen supstrat. Nepravilno zalivanje može za kratko vreme izazvati klonulost, žućenje, truljenje ili opadanje pupoljaka. Prihrana treba da podrži razvoj cvetova bez prekomernog nakupljanja mineralnih soli u zemlji. Najsigurniji pristup podrazumeva redovno praćenje supstrata, korišćenje kvalitetne vode i prilagođavanje količine đubriva stvarnom stanju biljke.

Procena potrebe za vodom

Potreba za zalivanjem ne može se pouzdano odrediti samo prema broju dana od prethodnog zalivanja. Brzina isušivanja zavisi od temperature, jačine svetlosti, veličine biljke, vrste saksije i sastava supstrata. Cvetajuća biljka troši više vode od primerka koji miruje posle cvetanja. Zbog toga zemlju treba proveravati pre svakog zalivanja.

Najjednostavniji način provere jeste dodirivanje gornjeg sloja supstrata prstom. Kada se površina prosuši, a sloj ispod nje ostane blago vlažan, vreme je za zalivanje. Ako je zemlja hladna, tamna i lepi se za prst, zalivanje treba odložiti. Težina saksije takođe može pomoći iskusnom uzgajivaču da proceni količinu preostale vode.

Klonuli listovi mogu ukazivati na nedostatak vode, ali isti simptom nastaje i kod trulog korena. Kod suve biljke supstrat je lagan i odvojen od ivice posude. Kod prekomerno zalivene biljke zemlja ostaje mokra, a listovi mogu biti mekani i žućkasti. Pre dodavanja vode uvek treba utvrditi pravi uzrok klonulosti.

Tokom hladnog i oblačnog vremena isparavanje je sporije, pa se razmak između zalivanja produžava. U toploj i suvoj prostoriji biljka može trošiti vodu znatno brže. Naglo povećanje potrošnje ponekad ukazuje da je koren potpuno ispunio saksiju. U tom slučaju treba proceniti da li je potrebno pažljivo presađivanje.

Tehnika pravilnog zalivanja

Voda se sipa polako po površini supstrata, uz ivicu saksije, bez kvašenja lisne rozete. Zalivanje treba da bude dovoljno temeljno da mala količina vode iscuri kroz drenažne otvore. Time se navlažuje celokupna korenova zona, a ne samo gornji sloj. Vodu iz podmetača treba odliti nakon kratkog ceđenja.

Zalivanje malim količinama svakog dana može dovesti do površinskog razvoja korena i neravnomerne vlažnosti. Gornji deo supstrata tada može biti stalno mokar, dok donji ostaje suv ili obrnuto. Bolje je zaliti temeljno, pa sačekati da se površina ponovo blago prosuši. Učestalost se prilagođava uslovima, a ne fiksnom rasporedu.

Zalivanje odozdo može biti korisno kada je lisna rozeta veoma gusta. Saksija se postavi u plitku posudu sa vodom na ograničeno vreme, dok supstrat ne povuče potrebnu količinu. Nakon toga mora se dobro ocediti i vratiti na suvu podlogu. Saksija ne treba satima da stoji u vodi, jer koren ostaje bez kiseonika.

Ako se potpuno suv supstrat odvojio od zidova saksije, voda može samo proteći kroz praznine. Takvu biljku treba potopiti do približno dve trećine visine saksije na nekoliko minuta. Kada se zemlja ravnomerno navlaži, posuda se izvadi i ostavi da se dobro ocedi. Ovaj postupak ne treba često ponavljati, jer redovno presušivanje iscrpljuje biljku.

Kvalitet i temperatura vode

Za zalivanje je najpogodnija voda sobne temperature. Veoma hladna voda može izazvati stres korena, naročito u toploj prostoriji. Previše topla voda takođe nije poželjna, jer može oštetiti nežna tkiva. Posuda sa vodom može se ostaviti nekoliko sati u istoj prostoriji pre upotrebe.

Tvrda voda vremenom ostavlja naslage na površini supstrata i može povećati njegovu alkalnost. Cinerarija bolje reaguje na meku do umereno tvrdu vodu. Kišnica je pogodna samo ako je čista i pravilno sakupljena. Filtrirana voda može biti dobro rešenje u područjima sa veoma tvrdim vodovodom.

Beli sloj na zemlji ili ivici saksije često ukazuje na nakupljanje mineralnih soli. U tom slučaju supstrat se može povremeno isprati većom količinom čiste vode, uz obavezno potpuno ceđenje. Đubrenje se privremeno obustavlja dok se stanje ne stabilizuje. Ako su naslage izražene i koren oslabljen, korisna je zamena dela supstrata.

Vodu ne treba ostavljati u ukrasnoj posudi bez drenaže. Spolja se može činiti da je biljka uredno smeštena, dok koren zapravo satima stoji u vodi. Posle svakog zalivanja uzgojna saksija se vadi i ostavlja da se ocedi. Tek tada se vraća u dekorativni omotač.

Izbor i doziranje đubriva

Za cinerariju je pogodno tečno kompleksno đubrivo namenjeno cvetajućim sobnim biljkama. Formulacija sa umerenim sadržajem azota i dovoljno fosfora i kalijuma podržava stvaranje pupoljaka. Previše azota podstiče razvoj mekanog lišća na račun cvetanja. Takvo tkivo je osetljivije na bolesti i štetočine.

Dozu navedenu na pakovanju često je korisno dodatno razblažiti, posebno kod biljaka u malim saksijama. Slabiji rastvor primenjen povremeno bezbedniji je od jake koncentracije. Đubrivo se nikada ne dodaje na potpuno suv supstrat. Zemlju prvo treba blago navlažiti kako bi se smanjio rizik od ožegotina korena.

Tek kupljena cinerarija obično je već prihranjena u proizvodnji. Dodatno đubrenje odmah nakon unošenja u dom nije neophodno. Biljci je najpre potrebno omogućiti da se prilagodi novoj temperaturi, svetlosti i vlažnosti. Prihrana može početi tek posle nekoliko nedelja ako cvetanje traje i biljka ostaje zdrava.

Tokom aktivnog rasta razblaženo đubrivo obično se daje na dve do tri nedelje. U vrlo hladnim uslovima i pri slaboj svetlosti razmak treba produžiti. Posle završetka cvetanja prihrana se smanjuje dok se ne pojavi novi rast. Bolesna, uvela ili tek presađena biljka ne treba da se đubri.

Usklađivanje zalivanja i prihrane

Zalivanje i đubrenje moraju se posmatrati kao povezani postupci. Često zalivanje bez dobrog ceđenja ispira deo hranljivih materija, ali istovremeno može izazvati gušenje korena. Nedovoljno zalivanje povećava koncentraciju soli u suvom supstratu. Zato stabilna vlažnost omogućava biljci da hranljive materije koristi ravnomerno.

Znaci prekomerne prihrane uključuju suve vrhove listova, usporen rast i bele naslage na zemlji. U težim slučajevima koren postaje smeđ, a biljka vene uprkos vlažnom supstratu. Prihranu tada treba odmah obustaviti i zemlju pažljivo isprati. Oporavak je moguć samo ako je sačuvan dovoljan deo zdravog korena.

Nedostatak hranljivih materija obično se razvija postepeno. Listovi mogu postati bledi, novi rast slab, a cvetovi manji nego ranije. Pre dodavanja đubriva treba proveriti da li biljka ima dovoljno svetlosti i zdrav koren. Đubrivo ne može nadoknaditi loše uslove niti izlečiti trulež.

Vođenje jednostavne beleške o datumima zalivanja i prihrane može pomoći u uočavanju obrazaca. Uz datum je korisno zapisati temperaturu prostorije i stanje supstrata. Tako se lakše prepoznaje zašto se potrebe biljke menjaju. Cilj nije slepo praćenje rasporeda, već bolje razumevanje reakcije cinerarije.