Cinerarija najbolje cveta kada dobija mnogo svetlosti, ali je zaštićena od jakog i toplog podnevnog sunca. Premalo svetlosti slabi biljku, dok prekomerno direktno zračenje izaziva pregrevanje, ožegotine i brzo venuće. Pravi položaj zavisi od godišnjeg doba, orijentacije prozora i temperature prostora. Posmatranjem boje listova, položaja stabljika i trajanja cvetanja može se precizno proceniti da li biljka dobija odgovarajuću količinu svetlosti.
Idealna količina i vrsta svetlosti
Najpovoljnija je jaka, ali rasuta dnevna svetlost. Biljka tada formira čvrste cvetne stabljike i ravnomerno otvara pupoljke. Svetlost kroz tanku zavesu obično je dovoljno intenzivna bez prekomernog zagrevanja. Duboka senka nije pogodna za dugotrajno održavanje cvetajuće cinerarije.
Jutarnje sunce može biti korisno, naročito tokom hladnijeg dela godine. Ono je slabije i ne zagreva listove kao sunce u sredini dana. Biljku ipak treba posmatrati prvih nekoliko dana nakon promene mesta. Ako listovi gube čvrstinu ili dobijaju blede površine, izlaganje je previše jako.
Zimsko sunce je obično blaže, ali se biljka iza stakla ipak može pregrejati tokom vedrih dana. Temperatura lista može biti znatno viša od temperature vazduha u sobi. Zato nije dovoljno proceniti samo jačinu svetlosti. Važno je pratiti i toplotu u neposrednoj blizini prozora.
Dopunsko svetlo može biti korisno u tamnim prostorijama ili tokom veoma kratkih dana. Izvor svetlosti treba postaviti dovoljno blizu da biljka ne izdužuje stabljike, ali ne toliko blizu da zagreva cvetove. Period osvetljenja treba da oponaša prirodan dan. Biljci je potreban i noćni period bez svetla.
Još članaka na ovu temu
Izbor položaja prema orijentaciji prozora
Istočni prozor često predstavlja najbolji izbor za cinerariju. Biljka dobija nekoliko sati blagog jutarnjeg sunca i mnogo svetlosti tokom ostatka dana. Temperatura uz istočni prozor obično je umerenija nego uz južni. Ipak, tokom toplih dana može biti potrebno blago zasenjivanje.
Severni prozor može odgovarati ako nije zaklonjen zgradama, drvećem ili dubokom terasom. Svetlost je ravnomerna i nema opasnosti od jakog podnevnog zračenja. U veoma tamnoj severnoj sobi cvetanje može biti slabije. Biljku tada treba postaviti što bliže staklu, ali bez dodirivanja hladne površine.
Na južnom prozoru cinerariju treba zaštititi providnom zavesom ili je odmaknuti u unutrašnjost prostorije. Direktno sunce kroz staklo može veoma brzo zagrejati saksiju i lišće. Zemlja se tada naglo suši, pa biljka klone iako je prethodno zalivena. Zasenjivanje treba da smanji toplotu, a da ne stvori duboku tamu.
Zapadni prozor može biti problematičan zbog jakog popodnevnog sunca. Tokom hladnijih meseci takav položaj može biti prihvatljiv, ali u proleće zahteva zaštitu. Biljku treba postepeno navikavati na svaku promenu intenziteta svetlosti. Naglo premeštanje iz prodavnice ili senke na sunčan prozor često izaziva ožegotine.
Još članaka na ovu temu
Prepoznavanje i ispravljanje svetlosnog stresa
Nedostatak svetlosti dovodi do izduženih peteljki i cvetnih stabljika. Biljka se naginje prema prozoru, a novi listovi mogu biti bledi i mekani. Pupoljci se sporije otvaraju ili ostaju sitni. Saksiju treba premestiti na svetlije mesto, ali bez naglog izlaganja direktnom suncu.
Višak direktne svetlosti izaziva blede, suve ili smeđe mrlje na listovima. Ožegotine se najčešće pojavljuju na strani okrenutoj prema prozoru. Oštećeno tkivo se ne vraća u prvobitno stanje. Biljku treba odmah zaseniti i proveriti temperaturu supstrata.
Redovno blago okretanje saksije doprinosi ravnomernom obliku biljke. Okretanje se obavlja postepeno, za četvrtinu kruga, svakih nekoliko dana. Prečesto menjanje položaja nije potrebno. Biljka treba da ima dovoljno vremena da se prilagodi novom pravcu svetlosti.
Svetlosne potrebe uvek treba uskladiti sa temperaturom i zalivanjem. Na svetlijem mestu biljka obično troši više vode, dok u hladnoj i tamnijoj prostoriji supstrat sporije gubi vlagu. Promena položaja zato zahteva i promenu rutine zalivanja. Najbolji rezultati postižu se kada se sva tri faktora prate zajedno.
