Sadnja i razmnožavanje cinerarije u saksiji i zaštićenom vrtu

Uspešna sadnja cinerarije počinje izborom zdravog sadnog materijala, odgovarajuće posude i prozračnog supstrata koji istovremeno zadržava dovoljno vlage. Biljka ima nežan korenov sistem, pa ne podnosi grubo sabijanje zemlje, duboku sadnju ni dugotrajno zadržavanje vode. Razmnožavanje je moguće semenom, a kod očuvanih matičnih biljaka ponekad i vegetativnim putem. Najbolje rezultate daje strpljiv rad u hladnijim, svetlim i umereno vlažnim uslovima.

Izbor posude i priprema supstrata

Saksija za cinerariju treba da ima više funkcionalnih drenažnih otvora. Posuda ne mora biti veoma duboka, ali treba da bude dovoljno stabilna i široka za razgranat koren. Prevelika saksija zadržava više vode nego što mlada biljka može da potroši. Zato se veličina posude bira prema trenutnom obimu korenove bale.

Supstrat treba da bude rastresit, plodan i blago kiseo do neutralan. Dobra mešavina može sadržati kvalitetan supstrat za cvetnice, kokosova vlakna ili treset i dodatak perlita. Perlit poboljšava prozračnost i smanjuje opasnost od zbijanja zemlje. Teška baštenska zemlja bez dodataka nije pogodna za uzgoj u saksiji.

Na dno saksije nije neophodno stavljati debeo sloj kamenja ako su otvori prohodni i supstrat dobro dreniran. Prevelik sloj krupnog materijala može smanjiti prostor za razvoj korena. Mnogo je važnije koristiti posudu odgovarajuće veličine i kvalitetnu zemljanu mešavinu. Otvore je moguće prekriti komadićem mrežice kako supstrat ne bi ispadao.

Supstrat pre sadnje treba blago navlažiti, tako da bude ravnomerno vlažan, ali ne natopljen. Suva mešavina može nakon zalivanja neravnomerno primiti vodu i ostaviti vazdušne džepove oko korena. Previše mokra zemlja se, s druge strane, lako sabija tokom rada. Pravilna početna vlažnost olakšava raspoređivanje korena i stabilizaciju biljke.

Postupak sadnje i presađivanja

Biljka se iz stare saksije vadi pažljivim pridržavanjem korenove bale, a ne povlačenjem za listove. Ako je posuda mekana, njene stranice mogu se blago pritisnuti kako bi se koren odvojio od zida. Veoma zbijeno korenje može se nežno rastresti prstima samo po spoljašnjoj površini. Duboko kidanje korena treba izbegavati, naročito kod biljaka koje već imaju pupoljke.

Cinerarija se sadi na istoj dubini na kojoj je rasla u prethodnoj posudi. Vrat biljke ne treba zatrpavati, jer zadržavanje vlage oko osnove listova može izazvati truljenje. Supstrat se dodaje oko korenove bale u manjim količinama. Zemlja se blago pritisne prstima, bez snažnog sabijanja.

Nakon sadnje biljku treba umereno zaliti kako bi se supstrat povezao sa korenom. Višak vode mora slobodno isteći kroz donje otvore. Saksija se zatim postavlja na svetlo mesto bez direktnog podnevnog sunca. Prvih nekoliko dana biljka se ne prihranjuje, jer oštećen i uznemiren koren može biti osetljiv na soli iz đubriva.

Presađivanje cvetajuće cinerarije obavlja se samo kada je zaista potrebno. Ako je koren zdrav, a postojeća saksija dovoljno stabilna, biljku je bolje ostaviti do završetka cvetanja. Hitno presađivanje opravdano je kod truleži, izrazito lošeg supstrata ili potpunog nedostatka drenaže. Tada se uklanjaju samo bolesni delovi korena, dok se zdrava masa čuva što je više moguće.

Razmnožavanje semenom

Seme cinerarije je sitno i seje se po površini finog, sterilnog supstrata. Ne treba ga prekrivati debelim slojem zemlje, jer mu je za klijanje potrebna svetlost ili veoma plitak položaj. Površina se navlaži finim raspršivačem kako se seme ne bi ispralo. Posuda se može prekriti providnim poklopcem radi održavanja stabilne vlage.

Temperatura klijanja treba da bude umerena, uglavnom između 16 i 20 stepeni. Previsoka temperatura može dovesti do slabih, izduženih klijanaca i razvoja plesni. Posuda mora biti na svetlom mestu bez direktnog sunca. Poklopac se svakodnevno kratko otvara radi razmene vazduha.

Kada se pojave klijanci, poklopac se postepeno uklanja kako bi se mlade biljke navikle na nižu vlažnost. Zalivanje se obavlja odozdo ili veoma finim mlazom uz ivicu posude. Površina ne sme dugo ostati natopljena, jer mlade biljke mogu stradati od poleganja. Dobra cirkulacija vazduha postaje posebno važna u ovoj fazi.

Pikiranje se obavlja kada klijanci razviju nekoliko pravih listova i postanu dovoljno čvrsti za rukovanje. Svaka biljčica se presađuje u malu pojedinačnu posudu sa rastresitim supstratom. Koren se ne savija naglo niti se sabija zemlja oko nežnog stabla. Nakon presađivanja sadnice se nekoliko dana drže u blagoj svetlosti i ravnomernoj vlazi.

Vegetativno razmnožavanje i dalja nega

Vegetativno razmnožavanje moguće je kod zdravih biljaka koje su nakon cvetanja razvile bočne izdanke. Reznice se uzimaju čistim i oštrim alatom sa mladih, neoštećenih delova biljke. Donji listovi se uklanjaju kako ne bi dodirivali supstrat. Rez treba da bude gladak, jer zgnječeno tkivo lakše truli.

Reznice se sade u sterilan i veoma prozračan supstrat sa većim udelom perlita. Vlažnost vazduha treba da bude povišena, ali listovi ne smeju stalno ostajati mokri. Posuda se može prekriti providnom kesom koja ne dodiruje biljke. Svakodnevno provetravanje sprečava kondenzaciju i razvoj gljivica.

Ukorjenjivanje je uspešnije pri umerenoj temperaturi i difuznoj svetlosti. Jako sunce zagreva zatvorenu posudu i može brzo isušiti reznice. Supstrat treba održavati blago vlažnim, bez stajaće vode. Pojava novog rasta obično ukazuje da je formiran funkcionalan koren.

Mlade biljke se nakon ukorjenjivanja postepeno navikavaju na normalne uslove. Pokrov se uklanja tokom sve dužih perioda, a zalivanje se prilagođava brzini sušenja supstrata. Prihrana počinje tek kada se primeti stabilan novi rast. Slab rast, tamnjenje osnove ili neprijatan miris ukazuju da treba proveriti zdravlje korena.