Zalivanje i prihranjivanje metličaste gipsofile tokom cele sezone

Metličasta gipsofila najbolje uspeva kada se zaliva ređe, ali temeljno, uz dovoljno vremena da se zemljište između dva zalivanja delimično prosuši. Njena otpornost na sušu potiče od dubokog korena, ali se ta osobina razvija tek nakon dobrog ukorenjavanja. Preobilna voda i jaka azotna prihrana najčešće izazivaju više problema nego umereno suvi i skromni uslovi. Pravilnim usklađivanjem vlage i hraniva mogu se dobiti čvrste stabljike, zdravo lišće i dugotrajno cvetanje.

Potrebe za vodom u različitim fazama razvoja

Tek posađena gipsofila zahteva redovniju kontrolu vlage nego odrasla biljka. Njena korenova bala u početku zauzima mali prostor i može se osušiti brže od okolnog zemljišta. Zalivanje treba da navlaži celu zonu korena, a ne samo površinski sloj. Istovremeno, voda mora slobodno da otiče kako mladi koren ne bi ostao bez kiseonika.

Tokom aktivnog prolećnog rasta potrebe za vodom postepeno rastu. Biljka formira veliki broj novih izdanaka, pa dugotrajno isušivanje može usporiti razvoj i smanjiti broj cvetnih pupoljaka. Ipak, ni u ovoj fazi zemlja ne treba stalno da bude mokra. Sledeće zalivanje obavlja se tek kada se gornji sloj prosuši, dok je dublje zemljište još blago vlažno.

U periodu cvetanja stabilna vlaga pomaže da se cvetovi pravilno otvaraju i duže zadrže. Naglo isušivanje može dovesti do prevremenog opadanja pupoljaka i skraćenog cvetanja. Posle dugog sušnog perioda ne treba odjednom sipati preveliku količinu vode u slabo dreniranu zemlju. Bolje je zaliti sporije, u nekoliko prolaza, kako bi voda ravnomerno prodrla u dublje slojeve.

Pred kraj vegetacije potrebe za vodom opadaju. Preterano zalivanje u hladnijem periodu usporava sazrevanje izdanaka i povećava opasnost od zimskog propadanja. Biljke u zemlji uglavnom koriste prirodne padavine, osim ako je jesen izrazito suva. Zalivanje u ovom periodu treba zasnivati na stanju zemljišta, a ne na unapred utvrđenom rasporedu.

Tehnika dubokog i kontrolisanog zalivanja

Najbolji način zalivanja je spor dovod vode neposredno u zonu korena. Voda tada prodire dublje i podstiče razvoj otpornijeg korenovog sistema. Brzo polivanje tvrde i suve površine često dovodi do oticanja vode u stranu. Površinu se može prethodno blago razrahliti kako bi bolje upijala vlagu.

Kod ručnog zalivanja korisno je napraviti plitak prsten od zemlje na odgovarajućoj udaljenosti od stabljika. On usmerava vodu ka korenovoj zoni i sprečava njeno nekontrolisano oticanje. Udubljenje ne treba praviti uz sam korenov vrat, jer bi se tu voda mogla zadržavati. Posle dobrog ukorenjavanja prsten se postepeno proširuje kako bi pratio rast bočnih korenova.

Sistem kap po kap omogućava precizno i ekonomično dodavanje vode. Kapljače treba rasporediti tako da ne vlaže stalno samo jednu malu tačku uz stabljiku. Kako biljka raste, mesto ispuštanja vode pomera se malo dalje od centra. Povremeno duže navodnjavanje obično je korisnije od svakodnevnog kratkog kapanja.

Zalivanje rasprskivačem nije idealno za odraslu, gustu gipsofilu. Sitne grane dugo zadržavaju kapljice, naročito kada nema vetra ili kada se zaliva uveče. Vlažna unutrašnjost žbuna pogoduje razvoju sive plesni i drugih gljivičnih oboljenja. Ako se koristi rasprskivač, zalivanje treba završiti rano ujutru kako bi se biljka brzo osušila.

Prepoznavanje grešaka u zalivanju

Nedostatak vode prvo se može primetiti po blagom gubitku čvrstine mladih vrhova. Listovi mogu postati opušteni, a cvetovi se zatvaraju ili brže suše. Ako se stanje popravi ubrzo nakon dubokog zalivanja, uzrok je verovatno bila prolazna suša. Često ponavljanje takvog stresa ipak iscrpljuje biljku i smanjuje kvalitet cvetanja.

Previše vode izaziva simptome koji ponekad liče na sušu. Biljka vene iako je zemlja vlažna, jer oštećen koren više ne može normalno da usvaja vodu. Listovi žute od osnove, rast se usporava, a stabljike mogu potamniti pri zemlji. U toj situaciji dodatno zalivanje ubrzava propadanje.

Zbijeno zemljište može biti vlažno na površini, a suvo u dubljem delu ili obrnuto. Stanje se zato proverava prstom, tankom lopaticom ili drvenim štapićem na više mesta. Kod velikih biljaka procena samo uz stabljiku nije dovoljna, jer aktivni koren zauzima širu zonu. Posmatranje strukture zemlje daje pouzdanije informacije od površinske boje.

Malč takođe menja brzinu isušivanja. Organski materijal smanjuje isparavanje, ali u debelom sloju može održavati preveliku vlagu oko korenovog vrata. Mineralni malč se brže suši i često bolje odgovara gipsofili. Bez obzira na izbor, učestalost zalivanja mora se prilagoditi stvarnoj vlažnosti ispod malča.

Izbor i primena odgovarajuće prihrane

Pre prihranjivanja treba proceniti plodnost zemljišta i snagu rasta. Gipsofila koja ima čvrste izdanke, zdravu boju i obilno cveta ne zahteva dodatne velike doze hraniva. Prekomerna prihrana ne povećava nužno broj cvetova. Često samo izaziva mekan, izdužen rast i povećanu potrebu za vodom.

U proleće se oko biljke može rasporediti tanak sloj zrelog komposta. On poboljšava strukturu zemljišta i postepeno oslobađa hranljive materije. Kompost treba držati dalje od neposredne osnove stabljika. Debeo, vlažan sloj preko korenovog vrata može stvoriti uslove za truljenje.

Mineralno đubrivo koristi se samo kada je zemljište siromašno ili se primećuje nedostatak hraniva. Preparat sa umerenim sadržajem azota i dovoljnim udelom fosfora i kalijuma pogodniji je od izrazito azotnog đubriva. Fosfor podržava razvoj korena i cvetnih organa, dok kalijum doprinosi čvrstini tkiva i otpornosti na stres. Doza se ne povećava iznad preporučene u nadi da će biljka brže procvetati.

Biljke u saksijama zahtevaju redovniju, ali slabiju prihranu. Ograničena zapremina supstrata dovodi do bržeg trošenja i ispiranja hranljivih materija. Razblaženo tečno đubrivo može se dodavati tokom aktivnog rasta u dužim razmacima. Prihranjivanje se smanjuje posle glavnog cvetanja i prekida pre početka hladnog perioda.

Sezonski raspored i procena stanja biljke

Rano u proleće prvo se uklanjaju suvi ostaci i procenjuje stanje zemljišta. Ako je biljka prethodne godine dobro rasla, mala količina komposta može biti jedina potrebna prihrana. Đubrivo se ne stavlja na smrznuto, potpuno suvo ili vodom zasićeno tlo. Posle primene zemlju treba umereno zaliti ako nema padavina.

Pred formiranje pupoljaka može se primeniti blaga dopunska prihrana kod biljaka koje rastu na siromašnoj podlozi. U toj fazi ne treba forsirati azot, jer biljci više odgovaraju stabilan rast i dobro sazrevanje tkiva. Hranivo se raspoređuje u krugu oko biljke, a ne neposredno uz stabljike. Suvo granulisano đubrivo ne sme ostati na vlažnim listovima.

Tokom punog cvetanja prihrana se uglavnom ne povećava. Mnogo je važnije održavati ujednačenu vlagu i uklanjati ocvale delove. Ako se koristi tečno đubrivo, rastvor treba da bude blag i primenjen na prethodno navlaženu zemlju. Dodavanje koncentrisanog rastvora na suv koren može izazvati ožegotine.

Krajem leta treba izbegavati sve postupke koji podstiču mekan novi rast. Azot se obustavlja, dok zalivanje postaje ređe u skladu sa temperaturom i padavinama. Biljka tada preusmerava energiju u sazrevanje izdanaka i stvaranje rezervi u korenu. Takav prirodan prelazak u mirovanje poboljšava otpornost na zimu i kvalitet narednog prolećnog rasta.