Metličasta gipsofila pripada izrazito svetloljubivim biljkama i svoj puni dekorativni potencijal pokazuje samo na otvorenom, osunčanom položaju. Količina direktne svetlosti utiče na čvrstinu stabljika, gustinu grananja, broj pupoljaka i trajanje cvetanja. U polusenci biljka može preživeti, ali često gubi kompaktan oblik i razvija manje cvetova. Pravilno procenjivanje osunčanosti pre sadnje mnogo je sigurnije od kasnijeg presađivanja odraslog primerka sa dubokim korenom.
Koliko sunca je potrebno tokom dana
Za pouzdano cvetanje potrebno je najmanje šest sati direktnog sunca dnevno. Položaj sa osam ili više sunčanih sati obično daje još čvršći rast i veći broj cvetnih grančica. Jutarnje sunce brzo suši rosu i vlagu sa lišća. To istovremeno smanjuje opasnost od gljivičnih oboljenja.
Celodnevno sunce posebno odgovara biljkama koje rastu u umereno toplim područjima. U krajevima sa izrazito vrelim letima, blago zasenjivanje u najtoplijem delu kasnog popodneva može smanjiti stres. Takva senka ne sme trajati veći deo dana. Gusta senka od zgrade ili velikog drveta nije pogodna zamena za kratkotrajnu zaštitu od ekstremne vrućine.
Svetlost mora dopirati do čitavog žbuna, a ne samo do njegovog vrha. Ako je gipsofila zasađena između visokih trajnica, donji izdanci ostaju u senci i postepeno se proređuju. Biljka se tada naginje prema otvorenom prostoru i gubi pravilan oblik. Dovoljno rastojanje od susednih biljaka sprečava takvu neravnotežu.
Zimska i rano prolećna svetlost takođe su važne za pravovremeno pokretanje novih izdanaka. Položaji na kojima se sneg veoma dugo zadržava mogu usporiti početak vegetacije. Hladnoća sama po sebi nije glavni problem ako je zemljište propusno. Međutim, kombinacija senke, mokre zemlje i sporog zagrevanja značajno povećava rizik od propadanja korena.
Još članaka na ovu temu
Uticaj mikroklime i položaja u vrtu
Južne i jugozapadne strane vrta obično obezbeđuju najviše direktne svetlosti. Na takvim mestima zemlja se brže zagreva i suši posle padavina. To odgovara gipsofili, pod uslovom da tokom najtoplijih dana ne ostane potpuno bez vode. Mladi primerci su osetljiviji na naglo pregrevanje od dobro ukorenjenih biljaka.
Položaj uz svetao zid može pojačati toplotu zbog odbijanja sunčevih zraka. Biljka tada često ranije započinje rast i cvetanje. Ipak, blizina zida može stvoriti veoma suvu zonu u kojoj kiša ne dopire ravnomerno do korena. Vlažnost zemljišta zato treba proveravati na više mesta oko biljke.
Otvoreni brežuljci pružaju obilje svetlosti i odličnu drenažu, ali mogu biti izloženi jakom vetru. Visoke sorte na takvom mestu zahtevaju potporu pre nego što dostignu punu visinu. Potpora mora biti dovoljno prozračna da ne zaseni unutrašnjost žbuna. Čvrst oslonac smanjuje lomljenje bez narušavanja prirodnog izgleda biljke.
Gipsofila se može uzgajati i u velikoj saksiji na osunčanoj terasi. Posuda se postavlja tako da je ne zasenjuju ograda, nadstrešnica ili susedne saksije. Zbog zagrevanja zidova posude koren može biti izložen većim temperaturnim oscilacijama. Svetla, dovoljno velika saksija i kontrolisano zalivanje pomažu da se taj stres ublaži.
Još članaka na ovu temu
Znaci nedostatka i viška sunčevog stresa
Nedostatak svetlosti najčešće izaziva izdužene i tanke izdanke. Razmak između listova postaje veći, a grane se savijaju prema najbližem izvoru sunca. Broj cvetnih pupoljaka opada i cvetanje traje kraće. Biljka može ostati zelena, ali njen karakteristični magličasti izgled postaje znatno siromašniji.
U dubokoj senci unutrašnjost žbuna se sporije suši. Zadržavanje vlage povećava opasnost od sive plesni, pegavosti i truljenja poleglih stabljika. Dodatno zalivanje ne može nadoknaditi nedostatak svetlosti. Naprotiv, u senovitom položaju vodu treba dodavati još opreznije.
Ekstremno sunce u kombinaciji sa potpuno suvim zemljištem može izazvati sušenje vrhova i prerano propadanje cvetova. Listovi tada postaju bledi, krti ili blago sprženi na ivicama. Problem se ublažava dubokim jutarnjim zalivanjem, a ne čestim orošavanjem lišća. Kod biljaka u saksiji korisno je zaštititi samu posudu od pregrevanja.
Kada se utvrdi da je položaj previše senovit, najbolje rešenje je uklanjanje izvora senke ili postepeno obezbeđivanje više prostora. Presađivanje starije biljke nosi rizik zbog dubokog glavnog korena. Ako se ipak mora premestiti, postupak treba obaviti u periodu mirovanja sa što većom korenovom balom. Za dugoročan zasad sigurnije je na sunčanom mestu posaditi novu mladu biljku.
