Zalivanje i prihranjivanje harlekinskog cveta

Pravilno zalivanje i uravnotežena prihrana direktno utiču na broj pupoljaka, čvrstinu stabljika i sposobnost kormova da se obnove za narednu godinu. Harlekinski cvet ne podnosi dugotrajno natopljeno zemljište, ali tokom aktivnog rasta ne reaguje dobro ni na potpunu sušu. Potrebno je prilagođavati količinu vode temperaturi, tipu zemljišta, veličini biljke i fazi razvoja. Prihrana treba da podrži cvetanje, a ne da izazove preteran rast mekanih listova.

Potrebe za vodom nakon sadnje i nicanja

Nakon sadnje zemljište treba dobro zaliti kako bi se sleglo oko kormova. Sledeće zalivanje ne treba obaviti automatski, već tek kada gornji sloj zemlje počne da se suši. Korm koji još nije razvio koren veoma je osetljiv na višak vode. Hladna i stalno mokra podloga može izazvati truljenje pre pojave prvih izdanaka.

Kada izdanci probiju površinu, potreba za vlagom postepeno raste. Mladi listovi gube vodu isparavanjem, dok je korenov sistem još relativno mali. Zemljište treba održavati umereno vlažnim, ali ne lepljivim i zasićenim. Najbolji rezultat daje obilnije zalivanje u dužim razmacima umesto svakodnevnog površinskog kvašenja.

U peskovitom zemljištu voda brzo prolazi kroz zonu korena, pa je kontrola potrebna češće. Glinovita podloga duže zadržava vlagu i zahteva veće razmake između zalivanja. Dodavanje organske materije poboljšava sposobnost zemljišta da zadrži korisnu vlagu bez stvaranja nepropusne mase. Zbog toga se režim zalivanja ne može jednako primeniti u svakom vrtu.

Vlažnost je najbolje proveravati nekoliko centimetara ispod površine. Suva pokorica ne znači uvek da je dublji sloj ostao bez vode. Ako se zemlja na dubini lako mrvi i ne deluje hladno ili vlažno, vreme je za zalivanje. Ovakva provera sprečava i nepotrebno natapanje i ozbiljno isušivanje.

Zalivanje tokom formiranja pupoljaka i cvetanja

U fazi formiranja pupoljaka biljka troši znatno više vode. Nedostatak vlage u tom periodu može dovesti do sitnijih cvetova, sušenja pupoljaka ili skraćenog cvetanja. Zemljište ipak treba da se blago prosuši između dva zalivanja. Stalna zasićenost vodom smanjuje količinu kiseonika oko korena.

Najbolje vreme za zalivanje je rano jutro. Tada biljka ima dovoljno vremena da usvoji vodu pre najtoplijeg dela dana, a listovi se brzo suše. Večernje zalivanje može biti prihvatljivo tokom veoma toplog vremena, ali ne treba kvasiti cvetove i lišće. Dugotrajno zadržavanje kapljica preko noći povećava rizik od gljivičnih infekcija.

Vodu treba usmeravati prema zemljištu, a ne preko čitave biljke. Jak mlaz može isprati zemlju oko kormova i polegnuti cvetne stabljike. Crevo sa blagim protokom ili kanta sa uskim grlićem omogućavaju preciznije zalivanje. U većim zasadima dobro podešeno navodnjavanje kap po kap može održavati ravnomernu vlagu.

Tokom velikih vrućina potreba za vodom raste, naročito kod biljaka u posudama. Ipak, opušteni listovi u podne nisu uvek dokaz da je supstrat suv. Biljka se ponekad privremeno opusti kako bi smanjila gubitak vode, a uveče se ponovo uspravi. Pre dodatnog zalivanja obavezno treba proveriti stvarnu vlažnost supstrata.

Posebnosti zalivanja u saksijama

Supstrat u saksijama suši se znatno brže od zemljišta u vrtu. Male posude, tamne stranice i jak vetar dodatno ubrzavaju gubitak vode. Zbog toga se tokom toplih dana vlažnost proverava svakodnevno. To ipak ne znači da se biljka mora zalivati svaki dan.

Voda treba da se sipa dok manja količina ne počne da izlazi kroz drenažne otvore. Na taj način se navlaži čitava zona korena, a ne samo površina. Višak iz podmetača mora se prosuti nakon nekoliko minuta. Kormovi koji stalno stoje iznad sloja vode brzo gube zdravu strukturu.

Saksija mora biti dovoljno duboka da između kormova, korena i dna ostane prostor za razvoj. U preniskoj posudi supstrat se brzo zagreva i neravnomerno suši. Prevelika posuda takođe može biti problem ako sadrži mnogo zemlje koju koren još ne koristi. Neiskorišćen mokar supstrat dugo ostaje hladan i povećava opasnost od truljenja.

Površinski sloj sitnog šljunka može smanjiti prskanje zemlje i prebrzo isušivanje. Sloj ne treba da bude debeo niti potpuno zbijen. Vazduh i voda moraju nesmetano prolaziti do korena. Organski malč u maloj saksiji treba koristiti oprezno jer može predugo zadržavati vlagu uz vrat biljke.

Izbor đubriva i način prihranjivanja

Pre sadnje se u zemljište može uneti umerena količina zrelog komposta. Svež stajnjak nije pogodan jer može oštetiti mlado korenje i podstaći razvoj truleži. Previše organske materije bogate azotom dovodi do bujnih listova, ali ne nužno i do obilnog cvetanja. Podloga treba da bude plodna, ali ne preterano jaka.

Kada biljka razvije nekoliko listova, može se započeti blaga prihrana. Pogodno je đubrivo za cvetnice sa umerenim sadržajem azota i povećanim udelom fosfora i kalijuma. Fosfor podržava razvoj korena i cvetnih pupoljaka, dok kalijum doprinosi čvrstini tkiva i otpornosti. Doziranje treba prilagoditi uputstvu i stvarnom stanju biljke.

Tečno đubrivo se obično primenjuje na prethodno navlažen supstrat. Sipanje koncentrovanog rastvora na potpuno suvu zemlju može oštetiti sitne korenove dlačice. Bolje je koristiti slabiji rastvor u pravilnim razmacima nego povremeno dodavati veliku količinu. Kod saksijskih biljaka nakupljanje soli predstavlja poseban rizik.

Granulisano đubrivo sa sporim oslobađanjem može biti praktično za biljke u posudama. Mora se ravnomerno rasporediti i ne sme direktno dodirivati kormove. Njegovo delovanje zavisi od temperature i vlažnosti, pa u veoma toplom i mokrom supstratu hranljive materije mogu da se oslobađaju brže. Zbog toga nije preporučljivo istovremeno koristiti punu dozu granulisanog i tečnog đubriva.

Prekid zalivanja i prihrane pred mirovanje

Nakon završetka cvetanja zalivanje se postepeno smanjuje. Nagli prekid dok su listovi potpuno zeleni može omesti prenošenje hranljivih materija u korm. Biljka još nekoliko nedelja koristi lišće za stvaranje rezervi. U tom periodu zemlja treba da bude blago vlažna, ali mnogo suvlja nego tokom cvetanja.

Prihrana se obustavlja čim se primeti prirodno žućenje listova. Dodavanje đubriva tada ne produžava zdrav rast, već može poremetiti ulazak u mirovanje. Posebno treba izbegavati azotna sredstva koja podstiču novo, mekano tkivo. Cilj je da korm sazri i postepeno se osuši.

Kada se nadzemni deo potpuno osuši, zalivanje se prekida. Kormovi koji ostaju u saksiji treba da budu zaštićeni od dugotrajne kiše. Supstrat tokom mirovanja može biti gotovo suv, ali ne mora postati tvrd kao kamen. Povremena kontrola sprečava pojavu skrivene vlage i plesni.

Ako se kormovi vade, zemlja se sa njih uklanja tek nakon što se površina prosuši. Mokri kormovi ne treba odmah da se zatvaraju u kutije ili kese. Potrebno je omogućiti strujanje vazduha dok spoljni sloj ne postane potpuno suv. Na taj način se završava sezona zalivanja bez povećanog rizika od skladišne truleži.