Japanski dren traži pažljivo izabranu količinu svetlosti, jer njegov izgled snažno zavisi od odnosa sunca, senke i vlažnosti zemljišta. Premalo svetlosti može smanjiti cvetanje i razrediti krošnju, dok prejako sunce u toplim područjima izaziva ožegotine i rubno sušenje listova. Najbolji rezultati najčešće se postižu na mestu sa jutarnjim suncem i blagom zaštitom tokom najtoplijeg dela dana. Svetlost zato ne treba posmatrati odvojeno od tla, zalivanja i lokalne klime.
Idealan položaj u vrtu
Japanski dren najčešće najbolje uspeva na svetlom položaju sa delimičnom senkom. Jutarnje sunce mu odgovara jer podstiče fotosintezu, suši rosu sa listova i ne izaziva jak toplotni stres. Popodnevna senka je korisna u područjima sa vrelim letima. Takav raspored svetlosti pomaže biljci da zadrži svežinu i stabilnu boju listova.
Na potpuno osunčanom položaju japanski dren može uspevati ako je klima blaža i zemljište stalno umereno vlažno. U sušnim i toplim vrtovima isti položaj može biti previše zahtevan. Listovi tada često dobijaju suve ivice, a biljka deluje iscrpljeno tokom leta. Zbog toga se preporuka o suncu uvek prilagođava lokalnim uslovima.
U dubokoj senci biljka obično slabije cveta. Krošnja može postati ređa, izduženija i manje skladna. Listovi ostaju dekorativni, ali se gubi deo karakteristične lepote vrste. Ako se japanski dren sadi zbog cvetnog efekta, previše senke nije dobar izbor.
Položaj uz visoka listopadna stabla može biti vrlo povoljan. Takva stabla propuštaju dovoljno svetlosti u proleće, a leti daju blagu zaštitu od žege. Važno je samo da ne postoji prejaka konkurencija korena. Ako velika stabla uzimaju svu vlagu, japanski dren može trpeti uprkos dobroj svetlosti.
Još članaka na ovu temu
Znaci previše ili premalo svetlosti
Kada japanski dren ima premalo svetlosti, cvetanje postaje slabije i neredovnije. Izdanci se mogu izdužiti u potrazi za svetlom. Krošnja gubi kompaktnost i postaje otvorenija nego što je uobičajeno. Takva biljka često izgleda zdravo, ali ne pokazuje puni ukrasni potencijal.
Premalo svetlosti može uticati i na jesenju boju. Japanski dren najlepše jesenje tonove često razvija kada ima dovoljno svetlosti tokom sezone. U dubokoj senci boje mogu biti prigušene i kraće trajati. Ipak, jesenja boja zavisi i od temperature, vlage i opšteg zdravlja biljke.
Previše direktnog sunca najčešće se vidi na listovima. Rubovi mogu postati smeđi, vrhovi suvi, a lisna ploča može delovati sprženo. Simptomi se pojačavaju kada se jako sunce kombinuje sa suvim zemljištem. U takvim uslovima biljka ne može dovoljno brzo nadoknaditi izgubljenu vlagu.
Ožegotine ne treba mešati sa zaraznim bolestima. One se najčešće javljaju na najizloženijim delovima krošnje i posle perioda vrućine. Ako su oštećenja pravilno povezana sa stranom okrenutom suncu, uzrok je verovatno svetlosni i toplotni stres. Rešenje je bolja zaštita, malčiranje i pravilnije zalivanje, a ne nužno tretiranje fungicidima.
Još članaka na ovu temu
Usklađivanje svetlosti sa negom
Količina svetlosti direktno utiče na potrebe za vodom. Biljka na sunčanijem mestu troši više vlage i zahteva pažljivije zalivanje. Isti režim zalivanja ne može odgovarati biljci u polusenci i biljci na celodnevnom suncu. Zato negu treba prilagoditi stvarnom položaju.
Malč je posebno važan na svetlijim i toplijim mestima. On sprečava brzo zagrevanje i isušivanje površinskog sloja zemljišta. Koren japanskog drena tada funkcioniše stabilnije čak i tokom toplih dana. Bez malča, biljka na suncu mnogo brže ulazi u stres.
Ako je biljka već posađena na previše osunčanom mestu, nije uvek potrebno odmah je presađivati. Mogu se dodati okolne biljke koje stvaraju blagu popodnevnu senku. Takođe može pomoći redovno obnavljanje malča i pažljivo dubinsko zalivanje. Presađivanje treba razmatrati samo ako stres postaje trajan i ozbiljan.
Kod mladih sadnica zaštita od jakog sunca posebno je korisna. One još nemaju razvijen koren koji može brzo nadoknaditi gubitak vode. Privremena zasena tokom prvog leta može značajno smanjiti oštećenja. Kada se biljka dobro ukoreni, lakše podnosi svetlosne oscilacije.
