Svetlosne potrebe harlekinskog cveta

Harlekinski cvet spada među izrazito svetloljubive ukrasne biljke i najraskošnije cveta na otvorenom, sunčanom položaju. Nedostatak svetlosti ne mora odmah uništiti biljku, ali dovodi do slabih stabljika, manjeg broja pupoljaka i bledih cvetova. Prilikom izbora mesta treba uzeti u obzir trajanje direktnog osunčavanja, jačinu podnevnog sunca i temperaturu supstrata. Dobar odnos svetlosti i toplote omogućava pravilan razvoj listova bez prebrzog završetka cvetanja.

Direktno sunce i intenzitet cvetanja

Za obilno cvetanje biljci je obično potrebno najmanje šest sati direktnog sunca dnevno. Jutarnje sunce je posebno korisno jer brzo suši rosu i vlagu sa listova. Suvlja površina biljnog tkiva manje pogoduje razvoju gljivičnih bolesti. Dovoljno svetlosti podstiče stvaranje većeg broja kvalitetnih pupoljaka.

Na položaju sa celodnevnim suncem biljka ostaje kompaktna i razvija čvršće stabljike. Boje cvetova obično su intenzivnije, a tamni središnji delovi jasnije izraženi. Ipak, tokom dugotrajnih vrućina pojedinačni cvetovi mogu brže uvenuti. U veoma toplim oblastima blaga zaštita u kasnim popodnevnim satima može biti korisna.

Nedovoljno osvetljene biljke izdužuju listove i naginju se prema izvoru svetlosti. Cvetne stabljike postaju tanke i lakše poležu nakon kiše ili vetra. Broj pupoljaka se smanjuje, a neki se uopšte ne otvore. Prihrana ne može nadoknaditi ozbiljan nedostatak svetlosti.

Svetlost utiče i na obnavljanje korma. Zdravi zeleni listovi na osunčanom mestu proizvode više energije koja se skladišti u podzemnom organu. Ako biljka tokom cele sezone raste u dubokoj senci, korm može ostati sitan i oslabljen. Posledice se često vide tek naredne godine kroz slabije nicanje i cvetanje.

Položaj u vrtu i uticaj susednih biljaka

Mesto koje je sunčano u rano proleće može kasnije postati zasenjeno krošnjama drveća. Zato položaj treba procenjivati prema uslovima koji vladaju tokom čitavog perioda rasta. Harlekinski cvet ne treba saditi neposredno ispod gustog listopadnog drveća. Koreni drveća dodatno oduzimaju vodu i hranljive materije.

Uz južni ili jugozapadni zid biljka dobija mnogo svetlosti i toplote. Takav položaj može biti odličan u prohladnijim krajevima. U veoma toploj klimi zid tokom dana akumulira toplotu i kasnije je oslobađa, pa može pregrejati biljke. Tada je bolji otvoren položaj sa dobrim strujanjem vazduha.

Susedne biljke treba birati prema njihovoj konačnoj visini i širini. Niske vrste koje ne stvaraju gustu masu mogu pomoći u oblikovanju skladne leje. Brzorastuće trajnice i žbunovi mogu tokom nekoliko nedelja potpuno zakloniti harlekinski cvet. Razmak treba planirati prema punoj veličini susednih biljaka, a ne prema njihovom izgledu u vreme sadnje.

Biljke se mogu rasporediti tako da dobijaju sunce odozgo, dok je površina zemljišta delimično zaklonjena niskim pokrivačima tla. To može pomoći u smanjenju pregrevanja i brzog isparavanja. Pokrivači ipak ne smeju biti toliko gusti da zadržavaju vlagu oko izdanaka. Potrebno je sačuvati dovoljno prostora za vazduh i pregled biljaka.

Svetlost u saksijskom i zatvorenom uzgoju

Saksije se postavljaju na najsvetliji deo terase ili balkona. Južna i jugoistočna strana najčešće pružaju dovoljno direktnog sunca. Na severnom balkonu biljka može razviti lišće, ali je obilno cvetanje malo verovatno. Pomicanje saksije za samo nekoliko metara ponekad znatno poboljšava osvetljenost.

Posudu treba povremeno okretati kako bi biljke ravnomerno rasle. Ovo je posebno važno kada svetlost dolazi samo sa jedne strane. Bez okretanja stabljike se mogu snažno nagnuti prema suncu. Postepeno okretanje je bolje od nagle promene položaja potpuno razvijenih stabljika.

Uzgoj iza prozorskog stakla moguć je samo na veoma svetlom mestu. Staklo smanjuje količinu dostupne svetlosti, dok se prostor iza njega može brzo pregrejati. Slabo provetravanje dodatno povećava rizik od štetočina i gljivičnih problema. Zbog toga je otvorena terasa obično pogodnija od zatvorene sobe.

Biljke koje su započele rast u zatvorenom prostoru moraju se postepeno privikavati na direktno sunce. Prvih dana iznose se na otvoreno samo tokom blažeg jutarnjeg perioda. Vreme boravka se zatim svakodnevno produžava. Naglo izlaganje jakom podnevnom suncu može izazvati svetle, suve opekotine na listovima.