Zalivanje i prihranjivanje gazanije za zdravo cvetanje

Gazanija je prilagođena sunčanim i relativno suvim staništima, pa joj stalno vlažno zemljište nanosi više štete nego koristi. Ipak, to ne znači da može neograničeno da opstaje bez vode, naročito kada raste u saksiji ili tek razvija koren. Pravilan režim zalivanja zasniva se na proveri zemljišta, godišnjem dobu i vremenskim uslovima, a ne na nepromenljivom rasporedu. Prihranjivanje treba da bude odmereno jer višak hraniva stvara bujno lišće, slabije cvetanje i osetljivije tkivo.

Potrebe biljke za vodom

Gazanija koristi vodu za rast listova, formiranje pupoljaka i održavanje otvorenih cvetova tokom toplog dana. Njeni čvrsti listovi i prilagođen koren omogućavaju joj da podnese kraće sušne periode. Ipak, dugotrajni nedostatak vode dovodi do zatvaranja cvetova, sušenja ivica listova i usporavanja rasta. Biljka tada prvo čuva postojeće tkivo, a stvaranje novih pupoljaka postaje sporedno.

Potrebe za vodom najveće su tokom toplog, sunčanog i vetrovitog vremena. Vetar ubrzava isparavanje sa površine listova i iz supstrata. Posude postavljene na betonu ili uz južni zid mogu se osušiti za vrlo kratko vreme. Zbog toga se stanje zemljišta procenjuje svakodnevno, čak i kada zalivanje nije svakodnevno potrebno.

U hladnijem i oblačnom periodu potrošnja vode se smanjuje. Cvetovi se tada kraće otvaraju, a rast je sporiji. Zalivanje prema letnjem rasporedu u takvim uslovima lako dovodi do prezasićenja zemljišta. Uvek je sigurnije sačekati da se površinski sloj prosuši nego dodavati vodu samo zato što je došao određeni dan u nedelji.

Količina vode zavisi i od veličine biljke i zapremine korena. Velika, dobro razvijena gazanija u maloj saksiji troši raspoloživu vlagu znatno brže od mlade biljke u prostranoj posudi. Biljke u bašti često koriste vlagu iz dubljih slojeva koju površinski pregled ne pokazuje. Zato prst ili merač vlažnosti treba spustiti nekoliko centimetara u zemlju pre donošenja odluke.

Tehnika pravilnog zalivanja

Najbolje je zalivati polako i temeljno, sve dok voda ne navlaži celu aktivnu zonu korena. Površno orošavanje vlaži samo gornji sloj i podstiče razvoj plitkog korena. Plitko ukorenjena biljka mnogo teže podnosi vrućinu i kratkotrajnu sušu. Dubinsko zalivanje podstiče koren da se širi prema stabilnijim slojevima zemljišta.

Kod biljaka u posudama zalivanje je završeno kada voda počne da izlazi kroz donje otvore. Vodu iz podmetača treba ukloniti nakon kratkog vremena. Saksija koja stalno stoji u vodi gubi vazduh u donjem delu supstrata. Takvi uslovi pogoduju truljenju korena čak i kada površina zemlje izgleda suvo.

Vodu treba usmeriti oko baze biljke, ali ne u samo središte rozete. Zadržavanje vode između gusto raspoređenih listova može izazvati omekšavanje i propadanje tkiva. Kap po kap sistem ili zalivanje tankim mlazom neposredno po zemljištu daju dobre rezultate. Jak mlaz ispira supstrat, otkriva koren i prska lišće zemljom koja može sadržati patogene.

Jutarnje zalivanje je najbezbednije jer biljka tokom dana može da iskoristi vlagu. Površina zemljišta i slučajno pokvašeno lišće takođe imaju dovoljno vremena da se osuše. Zalivanje usred najtoplijeg dela dana nije idealno zbog brzog isparavanja, ali je opravdano kada biljka pokazuje ozbiljan nedostatak vode. U takvoj situaciji važnije je sprečiti trajno oštećenje nego čekati savršen trenutak.

Prepoznavanje viška i nedostatka vode

Nedostatak vode najčešće se prepoznaje po opuštenim listovima, suvom supstratu i usporenom otvaranju cvetova. Listovi mogu izgubiti čvrstinu, ali obično ne postaju odmah žuti i mekani. Nakon pravilnog zalivanja biljka se relativno brzo oporavlja ako koren nije pretrpeo trajno oštećenje. Često ponavljanje jakog venuća ipak slabi biljku i skraćuje trajanje cvetova.

Prekomerno zalivanje izaziva drugačiju sliku. Listovi mogu požuteti, baza rozete postaje mekana, a zemlja dugo ostaje vlažna i može neprijatno mirisati. Biljka ponekad vene iako je supstrat mokar jer oštećeni koren više ne može da usvaja vodu. Dodavanje nove vode u takvom stanju dodatno ubrzava propadanje.

Kod sumnje na prezalivanje potrebno je proveriti otvore na posudi i strukturu supstrata. Začepljene rupe treba očistiti, a vodu iz podmetača ukloniti. Teško natopljen supstrat ponekad zahteva presađivanje u svežu, propusniju mešavinu. Truli korenovi se uklanjaju čistim alatom, dok se zdravi, svetli delovi čuvaju.

Neujednačeno zalivanje može izazvati naizmenično sušenje i zasićenje korenove zone. Takve oscilacije otežavaju normalno usvajanje hraniva i mogu dovesti do sušenja vrhova listova. Cilj nije održavanje stalno mokre zemlje, već ujednačen ciklus vlaženja i prosušivanja. Stabilan režim daje čvršću biljku i pouzdanije cvetanje.

Izbor đubriva i način primene

Za gazaniju je najpogodnije đubrivo namenjeno cvetnim biljkama sa umerenim sadržajem azota. Fosfor podržava razvoj korena i cvetnih organa, dok kalijum doprinosi čvrstini tkiva i otpornosti na stres. Previsok udeo azota podstiče velike, tamnozelene listove, ali može smanjiti broj pupoljaka. Odnos hraniva zato treba uskladiti sa ciljem obilnog cvetanja.

Tečna đubriva deluju brzo i lako se doziraju kod biljaka u posudama. Granulisana đubriva sa kontrolisanim oslobađanjem korisna su kada je potrebna postepena ishrana tokom dužeg perioda. Bez obzira na oblik, preporučena doza ne treba da se prekoračuje. Gazanija ne reaguje dobro na visoku koncentraciju mineralnih soli oko korena.

Đubrivo se primenjuje na prethodno blago navlažen supstrat. Dodavanje koncentrovanog rastvora na sasvim suvu zemlju može izazvati hemijsko oštećenje sitnih korenova. Rastvor se sipa po zemljištu, a ne preko listova i cvetova. Ako proizvod dospe na nadzemne delove, oni se mogu isprati čistom vodom ujutru.

Organska prihrana takođe može biti korisna, ali mora biti dobro razložena i umereno primenjena. Svež stajnjak nije pogodan jer može spaliti koren i podstaći previše bujan rast. Zreo kompost unet u tankom sloju poboljšava strukturu i postepeno oslobađa hraniva. U veoma plodnoj zemlji dodatna prihrana često nije potrebna.

Raspored prihrane tokom sezone

Prva prihrana može se obaviti tek nakon što se posađena biljka dobro ukoreni. Neposredno nakon sadnje prioritet je obnavljanje i širenje korena, a ne forsiranje nadzemnog rasta. Pojava novih listova pokazuje da je biljka spremna da efikasnije koristi hraniva. Preuranjena primena može opteretiti povređeni koren.

Tokom aktivnog cvetanja biljke u saksijama obično se prihranjuju na svake dve do četiri nedelje. Učestalost zavisi od vrste đubriva, zapremine posude i intenziteta zalivanja. Često zalivanje ispira hranljive materije iz supstrata, naročito u malim žardinjerama. Ipak, povećanje učestalosti mora biti praćeno smanjenjem koncentracije rastvora.

Gazanije posađene u bašti traže znatno manje dodatnog hraniva. Ako je pri pripremi zemljišta dodat zreo kompost, jedna ili dve blage prihrane mogu biti dovoljne za čitavu sezonu. Slabo cvetanje ne znači automatski da biljci nedostaje đubrivo. Nedostatak sunca, višak vode ili neuklanjanje starih cvetova mnogo su češći uzroci.

Krajem leta i početkom jeseni prihranjivanje se postepeno smanjuje. Biljka tada treba da uspori rast i pripremi tkivo za hladnije uslove. Primerci namenjeni prezimljavanju ne treba da uđu u zatvoren prostor sa mnoštvom mekih, prehranjenih izdanaka. U zimskom mirovanju prihrana se uglavnom potpuno obustavlja.