Sadnja i razmnožavanje gazanije u bašti i saksijama

Uspešna sadnja gazanije počinje izborom sunčanog mesta, propusnog zemljišta i zdravog sadnog materijala. Ova biljka se može razmnožavati semenom, reznicama i podelom starijih bokora, pri čemu svaki postupak ima svoje prednosti. Seme omogućava dobijanje većeg broja biljaka, dok vegetativno razmnožavanje pouzdanije čuva osobine odabrane sorte. Pravilna priprema i pažljivo rukovanje mladim korenom znatno skraćuju period prilagođavanja nakon sadnje.

Vreme sadnje i priprema mesta

Gazanija se sadi napolju kada prođe opasnost od kasnih prolećnih mrazeva. Zemljište bi trebalo da bude zagrejano, a noćne temperature stabilno iznad približno deset stepeni. Prerana sadnja u hladnu i vlažnu zemlju usporava ukorenjavanje. Oslabljene biljke tada postaju podložnije truljenju i napadu zemljišnih patogena.

Mesto za sadnju treba pripremiti uklanjanjem korova i razbijanjem zbijenih slojeva. Teška zemlja poboljšava se krupnim peskom, sitnim šljunkom i umerenom količinom komposta. Duboka obrada nije neophodna jer gazanija razvija relativno kompaktan korenov sistem. Važnije je da površinski sloj bude rastresit i da voda lako otiče.

Pre sadnje korisno je postaviti biljke na planirana mesta i proceniti njihov budući raspored. Niske sorte mogu se saditi uz ivice staza, u kamenjare i prednji deo cvetnih leja. Razmak od približno dvadeset do trideset centimetara omogućava rozetama da se razviju bez prevelike konkurencije. Gušća sadnja brzo daje zatvoren sklop, ali otežava strujanje vazduha.

Sadnice kupljene u malim kontejnerima treba dobro pregledati pre sadnje. Zdrava biljka ima čvrstu rozetu, jasno obojene listove i koren koji nije crn, sluzav ili neprijatnog mirisa. Primerke sa lisnim vašima, pegama ili trulim delovima bolje je izdvojiti. Unošenje jedne zaražene biljke može ugroziti čitavu grupu u leji ili žardinjeri.

Tehnika sadnje i početna nega

Sadna jama treba da bude nešto šira od korenove bale, ali ne i mnogo dublja. Gazanija se postavlja na približno istu dubinu na kojoj je rasla u rasadnoj posudi. Preduboka sadnja zatrpava središte rozete i povećava rizik od truljenja. Preplitka sadnja ostavlja koren izložen isušivanju i nestabilnosti.

Korenovu balu treba pažljivo izvaditi bez grubog povlačenja za listove. Ako je korenje gusto kružilo uz zid posude, spoljašnji sloj može se blago razmrsiti prstima. Time se podstiče širenje korena u okolno zemljište. Jako oštećivanje ili skraćivanje zdravog korena nije potrebno.

Nakon postavljanja biljke jama se popunjava rastresitom zemljom i blago pritiska. Zemljište ne treba snažno sabijati jer korenu pored vode treba i dovoljno vazduha. Prvo zalivanje treba da bude temeljno kako bi se zemlja povezala sa korenovom balom. Višak vode mora brzo da oteče i ne sme ostati u udubljenju oko rozete.

Tokom prvih nekoliko nedelja vlažnost se proverava češće nego kod potpuno ukorenjenih biljaka. Novoformirani koren još nije prodro u dublje i stabilnije slojeve zemljišta. Kada se pojave novi listovi i pupoljci, može se zaključiti da je prilagođavanje uspešno. Tada se zalivanje postepeno prilagođava uobičajenom, ređem režimu.

Razmnožavanje gazanije semenom

Seme gazanije može se posejati u zatvorenom prostoru nekoliko nedelja pre planirane sadnje napolju. Koristi se lagan, sterilan i dobro propustan supstrat namenjen proizvodnji rasada. Seme se raspoređuje pojedinačno i prekriva tankim slojem supstrata. Preduboka setva može usporiti ili potpuno sprečiti nicanje.

Za klijanje je potrebna umerena toplota i ravnomerna, ali ne prekomerna vlažnost. Supstrat se može orošavati finim raspršivačem kako se seme ne bi pomeralo. Posuda se drži na svetlom mestu bez hladne promaje. Nakon nicanja poklopac ili foliju treba ukloniti da bi se smanjila kondenzacija.

Mlade biljke zahtevaju mnogo svetlosti kako se ne bi izdužile. Ako prirodnog osvetljenja nema dovoljno, korisno je dopunsko svetlo postavljeno na odgovarajućoj udaljenosti. Sadnice se pikiraju kada razviju nekoliko pravih listova i postanu dovoljno snažne za rukovanje. Svaka biljka se prenosi u zasebnu malu posudu sa rastresitim supstratom.

Pre iznošenja u baštu rasad se mora postepeno očvrsnuti. Prvih dana biljke borave napolju kratko i na mestu zaštićenom od najjačeg podnevnog sunca. Svakog narednog dana vreme izlaganja se produžava. Dobro očvrsnute sadnice lakše podnose sunce, vetar i promene temperature nakon konačne sadnje.

Razmnožavanje reznicama i podelom

Reznice su praktičan način da se sačuvaju boja, oblik cveta i druge osobine određene biljke. Uzimaju se zdravi bočni izdanci bez znakova bolesti ili prisustva štetočina. Donji listovi se uklanjaju, a rez se pravi čistim i oštrim alatom. Pripremljena reznica stavlja se u lagan i blago vlažan supstrat.

Tokom ožiljavanja potrebna je visoka svetlost bez dugotrajnog izlaganja najjačem suncu. Supstrat treba održavati umereno vlažnim, ali nikako natopljenim. Previše vode ograničava dotok kiseonika i podstiče truljenje osnove reznice. Pojava novih listova obično pokazuje da je koren počeo da se razvija.

Stariji i dobro razvijeni primerci mogu se razmnožiti podelom. Biljka se pažljivo vadi iz zemlje, a korenov sistem deli na nekoliko celina sa zdravim listovima i dovoljnim brojem korenova. Oštećeni i truli delovi odstranjuju se čistim makazama. Svaki dobijeni deo odmah se sadi u pripremljen supstrat.

Podeljene biljke u početku treba zaštititi od isušujućeg vetra i ekstremne vrućine. Zalivaju se dovoljno da se zemlja slegne oko korena, ali se zatim čeka da se površina prosuši. Prihrana se ne primenjuje neposredno nakon podele jer povređen koren ne može bezbedno da iskoristi visoku koncentraciju soli. Kada počne aktivan rast, biljke se postepeno vraćaju u uobičajeni režim nege.