Prezimljavanje okrugloglavog ukrasnog luka

Okrugloglavi ukrasni luk je otporna lukovičasta biljka koja u većini umerenih područja može bez problema prezimiti u zemlji. Njegova otpornost ipak zavisi od dobre drenaže, pravilne dubine sadnje i postepenog završetka vegetacije. Zimska hladnoća mu obično ne šteti koliko kombinacija niske temperature i dugotrajne vlage. Priprema za mirovanje zato počinje još tokom leta, kada se listovima dozvoljava da prirodno sazru i osuše se.

Priprema biljke za mirovanje

Nakon cvetanja biljka postepeno povlači hraniva iz listova u lukovicu. Zbog toga listove ne treba seći dok ne izgube svu zelenu boju. Svaki prerano uklonjen list smanjuje količinu energije dostupne za narednu sezonu. Prirodno žućenje može trajati nekoliko nedelja.

Zalivanje se postepeno smanjuje kako se nadzemni delovi suše. Naglo natapanje tla u ovom periodu može ometati sazrevanje lukovice. U suvom letu povremena kiša obično je sasvim dovoljna. Biljke u posudama treba zaštititi od automatskog svakodnevnog navodnjavanja.

Ocvale cvetne stabljike mogu se ostaviti zbog dekorativnog izgleda ili sazrevanja semena. Ako seme nije potrebno, stabljike se seku kada se cvasti osuše. Rez se pravi nekoliko centimetara iznad zemlje, bez povređivanja okolnih biljaka. Potpuno suvi listovi mogu se lagano izvući ili odseći.

Površinu leje treba očistiti od obolelih ostataka i gustog korova. Zdravi, suvi delovi mogu se kompostirati ako nema znakova truleži ili štetočina. Tlo se ne prekopava duboko jer se lukovice nalaze relativno blizu površine. Blago površinsko rastresanje dovoljno je za uklanjanje pokorice.

Zaštita lukovica u zemlji

U dobro dreniranom zemljištu odrasle lukovice obično ne zahtevaju posebnu zimsku zaštitu. Prirodna dubina sadnje štiti ih od naglih promena temperature. Tanak sloj rastresitog malča može ublažiti kolebanja u veoma hladnim predelima. Malč ne sme zadržavati vodu niti stvarati zbijenu vlažnu masu.

Sitni šljunak je često bolji površinski pokrivač od vlažne kore ili debelog sloja lišća. On propušta vazduh, sprečava prskanje zemlje i ograničava rast korova. Istovremeno ne podstiče zadržavanje vlage oko vrata biljke. U teškim zemljištima ova prednost je posebno važna.

Ako se parcela tokom zime redovno plavi, lukovice je sigurnije premestiti na uzdignutu leju. Privremeno prekrivanje folijom retko rešava problem jer može zarobiti kondenzaciju. Trajno poboljšanje drenaže daje pouzdaniji rezultat. Voda mora imati jasan put ka dubljim ili nižim slojevima.

Mlade i veoma sitne lukovice mogu biti osetljivije na izbacivanje iz zemlje tokom smrzavanja. Posle perioda mraza površinu treba pregledati i pažljivo vratiti izložene lukovice. Zemlja se lagano pritisne bez jakog sabijanja. Duboki tragovi gaženja po mokroj leji treba da se izbegavaju.

Prezimljavanje u posudama

Lukovice u posudama izložene su većim temperaturnim promenama nego one u otvorenoj zemlji. Zidovi saksije se brzo hlade, pa se cela korenova zona može zamrznuti. Veće posude pružaju stabilnije uslove od malih i plitkih kontejnera. Materijal posude takođe utiče na brzinu gubitka toplote.

Saksije se mogu pomeriti uz zaklonjen zid kuće ili u hladan, neogrevan prostor. Mesto mora ostati provetreno i zaštićeno od obilnih zimskih padavina. Potpuno topao enterijer nije pogodan jer lukovicama treba hladan period mirovanja. Nedostatak zimskog hlađenja može oslabiti buduće cvetanje.

Posuda mora imati više prohodnih drenažnih otvora. Podmetač se uklanja kako voda ne bi ostajala ispod saksije. Dno posude ne treba da bude direktno naslonjeno na nepropusnu podlogu. Mali nosači ili letvice omogućavaju slobodno oticanje vode.

Supstrat se tokom zime održava gotovo suvim, ali ne potpuno isušenim mesecima. U zaklonjenom prostoru povremeno se proverava vlažnost dubljeg sloja. Mala količina vode dodaje se samo kada je podloga izrazito suva. Zalivanje se obavlja tokom dana bez jakog mraza.

Prolećno buđenje i kontrola stanja

Prvi izdanci mogu se pojaviti rano, čim se zemljište dovoljno zagreje. Suvi površinski malč tada se delimično uklanja kako bi svetlost dopirala do mladih listova. Ne treba žuriti sa obilnim zalivanjem dok je tlo još hladno. Prirodna prolećna vlaga najčešće zadovoljava početne potrebe biljke.

Izdanci su relativno otporni na kratkotrajne slabe mrazeve. U slučaju veoma kasnog i snažnog zahlađenja mogu se privremeno zaštititi laganim vrtnim platnom. Pokrivač ne treba pritiskati direktno na nežne vrhove. Uklanja se čim temperatura poraste.

Proleće je pravo vreme za procenu uspeha prezimljavanja. Zdrave biljke razvijaju čvrste, uspravne i ravnomerno obojene listove. Izostanak nicanja može ukazivati na trulež, oštećenje glodara ili veoma kasno kretanje vegetacije. Pre iskopavanja treba sačekati dovoljno dugo da se tlo zagreje.

Kada rast počne, može se dodati tanak sloj komposta ili blaga prihrana. Zemlja se lagano rastresa između izdanaka, bez dubokog okopavanja. Rano uklanjanje korova smanjuje konkurenciju za svetlost i hraniva. Dobro prezimela lukovica brzo ulazi u stabilan ritam rasta.