Svetlosni zahtevi lubenice su među najvišim u svetu povrća, što diktira izbor lokacije za njeno uzgajanje. Sunčeva svetlost je primarni izvor energije za proces fotosinteze, kroz koji biljka proizvodi šećere koji idu direktno u plod. Bez minimalno osam do deset sati direktnog sunca dnevno, biljka će se izduživati, postati krhka i doneti male, neukusne plodove. Svaki baštovan mora pažljivo analizirati kretanje senki na svom imanju pre nego što postavi prve sadnice.
Idealna pozicija za lubenicu je južna ili jugozapadna strana koja nije zaklonjena drvećem, zgradama ili drugim visokim kulturama. Intenzivna svetlost ne utiče samo na slatkoću, već i na boju mesa i debljinu kore ploda. Biljke koje rastu u polusenci često imaju svetlije listove i podložnije su napadima gljivica jer se rosa na njima zadržava mnogo duže. Maksimalno izlaganje suncu osigurava da se lisna masa brzo osuši nakon kiše, čime se prirodno smanjuje rizik od bolesti.
U uslovima kratkog dana ili čestog oblačnog vremena, razvoj lubenice može biti značajno usporen, što odlaže vreme berbe. Moderni uzgajivači ponekad koriste reflektujuće folije na zemljištu kako bi dodatno povećali količinu svetlosti koja dopire do donjih delova biljke. Ova tehnika takođe pomaže u zagrevanju zemljišta, što dodatno stimuliše rast korenskog sistema i brži metabolizam biljke. Više svetlosti znači više energije za biljku, što se direktno odražava na težinu finalnog proizvoda.
Prevelika gustina sadnje može dovesti do samosenčenja, gde gornji listovi blokiraju svetlost onima koji se nalaze niže na vreži. Zbog toga je važno pridržavati se preporučenih razmaka i po potrebi usmeravati vreže tako da svaka dobije svoj deo sunca. Ako primetiš da su unutrašnji delovi zasada previše gusti, slobodno proredi listove koji zaklanjaju cvetove ili mlade plodove. Pravilna distribucija svetlosti osiguraće ujednačeno sazrevanje svih plodova na parceli, bez obzira na njihovu poziciju.
