Orezivanje i zakidanje lubenice su napredne tehnike koje služe za usmeravanje biljne energije ka razvoju vrhunskih plodova. Iako biljka prirodno teži da stvori što više vreža i listova, to često dovodi do velikog broja sitnih i nezrelih plodova na kraju sezone. Redovnim uklanjanjem suvišnih izdanaka kontrolišeš bujnost i omogućavaš onim plodovima koji ostanu da dobiju maksimalnu količinu hraniva. Ovaj proces zahteva mirnu ruku i dobro poznavanje strukture biljke kako ne bi došlo do nepotrebnog stresa.
Glavna vreža je nosilac najvećeg dela prinosa i nju treba čuvati, dok se bočni izdanci često skraćuju ili potpuno uklanjaju. Preporučuje se da se na jednoj biljci ostave dve do tri najjače vreže, dok se sve ostale zakidaju dok su još male. Ovim postupkom podstičeš biljku da svu svoju snagu usmeri u razvoj krupnijih plodova umesto u širenje zelene mase. Zakidanje se vrši prstima ili oštrim makazama, vodeći računa da se ne povredi glavno stablo.
Nakon što se na vreži zametne željeni broj plodova, obično jedan do dva po vreži, preporučuje se zakidanje vrha te vreže. Vrh se uklanja dva do tri lista iznad poslednjeg ploda kako bi se zaustavio dalji rast u dužinu i ubrzalo sazrevanje. Na ovaj način biljka prestaje da troši energiju na nove listove i cvetove koji ionako ne bi stigli da donesu zreo plod do mraza. Ovako „fokusirana“ biljka daje plodove sa mnogo većim procentom šećera i boljom aromom.
Osim vreža, važno je uklanjati i zakržljale ili deformisane plodove čim ih primetiš kako ne bi bespotrebno iscrpljivali biljku. Takvi plodovi nikada neće dostići pun kvalitet, a njihovo prisustvo samo usporava razvoj zdravih primeraka. Redovno provetravanje donjih delova biljke kroz umereno orezivanje listova takođe pomaže u sprečavanju pojave truleži oko korena. Svaki rez na biljci treba da bude čist, a alat dezinfikovan kako bi se sprečilo prenošenje patogena sa jedne biljke na drugu.
