Svetlosni zahtevi kostarikanske skutelarije

Kostarikanska skutelarija zahteva mnogo svetlosti, ali njeni listovi nisu prilagođeni dugotrajnom jakom podnevnom suncu. Najbolje se razvija na mestu sa intenzivnom rasutom svetlošću i nekoliko sati blagih jutarnjih ili kasnopopodnevnih zraka. Nedovoljno osvetljenje dovodi do izduženih stabljika i slabog cvetanja, dok previše direktnog sunca izaziva blede ili smeđe opekotine. Pravi položaj zato treba odabrati prema orijentaciji prozora, godišnjem dobu i temperaturi koja se razvija oko saksije.

Istočni prozor najčešće pruža veoma dobre uslove, jer biljka dobija nežno jutarnje sunce. Zapadni prozor može biti pogodan ako se tokom najtoplijeg dela leta obezbedi lagana zavesa. Na južnom prozoru obično je potrebno filtrirati zrake ili biljku udaljiti od stakla. Severni položaj može biti dovoljan leti, ali je tokom zime često previše taman.

Svetlost kroz prozor nije jednaka na svim udaljenostima od stakla. Već jedan ili dva metra od prozora intenzitet može znatno opasti, čak i kada prostorija ljudskom oku deluje svetla. Kostarikansku skutelariju zato nije dobro postaviti duboko u sobu samo zbog dekorativnog efekta. Ako prirodna svetlost nije dovoljna, dodatna rasveta je pouzdanije rešenje.

Lampa za biljke treba da bude dovoljno snažna i postavljena na odgovarajućoj udaljenosti. Preslaba ili previsoko postavljena lampa neće sprečiti izduživanje izdanaka. Većini biljaka odgovara približno dvanaest do četrnaest sati veštačkog svetla tokom tamnog dela godine. Noćni period ipak treba sačuvati, jer biljci nije potrebno neprekidno osvetljenje.

Prilagođavanje svetlosti mestu uzgoja

Biljku kupljenu u rasadniku ne treba odmah postaviti na najosvetljeniji prozor. Listovi formirani u zaštićenoj proizvodnji mogu izgoreti čak i na mestu koje će kasnije biti pogodno. Privikavanje traje približno jednu do dve nedelje i obavlja se postepenim produžavanjem izlaganja. Tako biljka može razviti tkivo otpornije na jaču svetlost.

Primerak koji se leti iznosi napolje mora se navikavati još pažljivije. Spoljašnje sunce je višestruko intenzivnije od svetlosti koja prolazi kroz prozorsko staklo. Prvih dana biljka treba da stoji u potpunoj senci sa dosta ambijentalne svetlosti. Tek nakon toga može dobiti kratko jutarnje sunce.

Na terasi je važno pratiti i zagrevanje saksije. Tamna plastična posuda na suncu može dostići temperaturu koja oštećuje koren i ubrzava isušivanje. Saksija se može staviti u svetliju ukrasnu posudu ili zaštititi od direktnog zagrevanja. Koren treba da ostane umerenije temperature od vazduha oko listova.

Tokom zime je direktno sunce uglavnom blaže i može biti veoma korisno. Biljka se tada može držati bliže južnom prozoru nego tokom leta. Ipak, hladno staklo i promaja mogu poništiti prednost dodatnog svetla. Položaj se bira tako da listovi dobijaju svetlost, ali ne dodiruju prozor.

Znaci nepravilnog osvetljenja

Izdužene stabljike i veliki razmaci između listova ukazuju na premalo svetlosti. Novi listovi mogu biti tanji, a cela krošnja se naginje prema prozoru. Biljka u takvim uslovima često razvija mnogo zelenila, ali malo kvalitetnih cvetnih pupoljaka. Rešenje je postepeno približavanje izvoru svetlosti ili uvođenje lampe.

Gubitak intenziteta boje cvetova takođe može biti povezan sa slabim osvetljenjem. Pupoljci se ponekad formiraju, ali ostaju manji ili se suše pre potpunog otvaranja. Nedostatak svetlosti se ne može trajno nadoknaditi dodatnom prihranom. Višak đubriva u tamnim uslovima samo podstiče još slabiji, mekan rast.

Opekotine od sunca najčešće se pojavljuju kao svetle, žućkaste ili smeđe suve površine. Oštećenje se javlja na delovima listova koji su bili direktno okrenuti izvoru jakih zraka. Takvo tkivo se neće obnoviti, ali list može ostati na biljci ako je veći deo površine zdrav. Biljku treba pomeriti iza providne zavese ili nešto dalje od stakla.

Pravilan intenzitet svetlosti prepoznaje se po kratkim razmacima između listova, snažnim bočnim izdancima i redovnom formiranju pupoljaka. Listovi zadržavaju ujednačenu boju i ne okreću se izrazito samo prema jednoj strani. Biljku ipak treba povremeno rotirati kako bi krošnja ostala simetrična. Kada se postigne ravnoteža između svetlosti i temperature, ne treba je bez potrebe često premeštati.