Prezimljavanje kostarikanske skutelarije u zaštićenom prostoru

Kostarikanska skutelarija je tropska biljka koja ne podnosi mraz, hladan vetar ni dugotrajno izlaganje niskim temperaturama. U područjima sa hladnim zimama mora se prezimljavati u zatvorenom, zagrevanom i dovoljno svetlom prostoru. Cilj nije da se biljka potpuno uspava, već da se njen rast uspori i održi zdravim do proleća. Najveće opasnosti tokom zime predstavljaju nedostatak svetlosti, prekomerno zalivanje, suv vazduh i nagle promene temperature.

Priprema za unošenje počinje pre nego što noćne temperature postanu nepovoljne. Biljku je bolje uneti dok je još zdrava i aktivna nego čekati da pretrpi hladno oštećenje. Nekoliko noći sa temperaturama blizu deset stepeni može izazvati opadanje lišća i zaustavljanje rasta. Posebno su osetljivi mladi vrhovi i cvetni pupoljci.

Pre unošenja treba detaljno pregledati naličje listova, pazuhe, cvetove i površinu supstrata. Štetočine koje su na otvorenom bile jedva primetne mogu se u toploj sobi veoma brzo razmnožiti. Biljka se može oprati blagim mlazom mlake vode i ostaviti da se osuši na zaštićenom mestu. Oštećeni listovi i ocvale cvasti uklanjaju se čistim makazama.

Ako je biljka tokom leta snažno porasla, može se umereno skratiti pre unošenja. Ne treba je radikalno orezivati neposredno pred zimu, jer bi snažan rez mogao podstaći slab i izdužen novi porast. Dovoljno je ukloniti preduge, oštećene i međusobno ukrštene izdanke. Temeljnije oblikovanje ostavlja se za kraj zime ili početak proleća.

Izbor zimskog položaja

Najbolje mesto je blizu svetlog istočnog ili zapadnog prozora. Južni prozor može biti koristan tokom kratkih zimskih dana, ali biljku treba pratiti kada se sunce pojača krajem zime. Severni prozor često ne pruža dovoljno svetlosti za kompaktan rast. U tamnijem prostoru može se koristiti kvalitetna lampa za biljke.

Temperatura treba da bude stabilna i umereno topla. Biljka može prezimeti na približno 18 do 22 stepena ako dobija dovoljno svetlosti. Na toplijem mestu sa slabim osvetljenjem izdanci se brzo izdužuju i postaju mekani. Hladniji prostor zahteva još pažljivije zalivanje, jer se supstrat veoma sporo suši.

Saksiju ne treba postavljati direktno na hladan kamen, metalnu policu ili neizolovanu prozorsku dasku. Koren je često izložen nižoj temperaturi od nadzemnog dela, što se ne primeti dok ne počne propadanje. Ispod saksije može se staviti plutana, drvena ili druga termoizolaciona podloga. Listovi ne treba da dodiruju hladno prozorsko staklo.

Biljku treba udaljiti od radijatora i otvora iz kojih struji topao, suv vazduh. Direktno grejanje ubrzava gubitak vode iz listova, dok supstrat može ostati relativno hladan i vlažan. Takva neravnoteža izaziva sušenje ivica i opadanje lišća. Ovlaživač vazduha u blizini biljke često je korisniji od čestog orošavanja.

Zalivanje i nega tokom zime

Zimsko zalivanje mora se uskladiti sa usporenim rastom i manjom količinom svetlosti. Površina supstrata treba blago da se prosuši pre dodavanja nove vode. Zaliva se temeljno, ali se razmak između dva zalivanja obično produžava. Podmetač se prazni odmah nakon što višak vode istekne.

Potpuno isušivanje korenove bale takođe nije poželjno. U toploj sobi biljka i dalje gubi vodu kroz listove, čak i kada ne razvija mnogo novih izdanaka. Ako listovi počnu da se spuštaju, potrebno je proveriti i zemlju i stanje korena. Venuće u mokrom supstratu ukazuje na ozbiljniji problem od obične žeđi.

Prihrana se tokom zime znatno smanjuje ili privremeno obustavlja. Ako biljka pod lampom nastavlja da razvija zdrave, kompaktne listove, može se povremeno dati veoma razblaženo đubrivo. Slab i izdužen porast ne treba podsticati dodatnim azotom. Hraniva se ponovo uvode redovnije tek kada se produži dan i pojavi snažan novi rast.

Lišće treba povremeno očistiti i pregledati zbog grinja, tripsa i vaši. Suv vazduh u zagrejanim prostorijama naročito pogoduje paucima grinjama. Prvi simptomi se lakše kontrolišu nego velika populacija koja se proširila na više biljaka. Lepljive ploče mogu pomoći u praćenju letećih štetočina, ali ne zamenjuju pregled biljke.

Prolećno buđenje i iznošenje napolje

Krajem zime biljka reaguje na produžavanje dana pojavom novih pupoljaka. Tada se postepeno povećava količina vode, ali tek u skladu sa bržim sušenjem supstrata. Naglo obilno zalivanje može biti opasno ako koren još nije potpuno aktivan. Novi porast treba posmatrati kao signal za postepeni prelazak na prolećni režim.

Proleće je pogodno vreme za presađivanje ako je koren ispunio posudu. Istovremeno se mogu ukloniti slabi, suvi i previše izduženi zimski izdanci. Nakon orezivanja biljka se postavlja na veoma svetlo mesto kako bi novi bočni izdanci ostali kompaktni. Prihrana se uvodi tek kada se potvrdi aktivan rast.

Iznošenje na terasu obavlja se tek kada su noćne temperature stabilno visoke. Biljka se prvih dana drži u potpunoj senci ili veoma blagoj jutarnjoj svetlosti. Svakih nekoliko dana može se postepeno povećavati količina svetlosti i vreme provedeno napolju. Direktno izlaganje jakom suncu odmah nakon zime gotovo sigurno izaziva opekotine.

Tokom perioda privikavanja treba pratiti i vlagu supstrata, jer vetar napolju ubrzava isušivanje. Hladne noći, jaka kiša i nagli pljuskovi mogu oštetiti nežne izdanke. Zaštićen balkon ili mesto ispod nadstrešnice pruža sigurniji prelaz. Kada se potpuno prilagodi, biljka može tokom toplog dela godine razviti veoma bujnu krošnju i brojne cvetne vrhove.