Sadnja i razmnožavanje japanskog drena u vrtu

Japanski dren se najuspešnije razvija kada se od samog početka posadi na promišljeno izabrano mesto, u zemljište koje omogućava korenu da se širi bez zadržavanja viška vode. Sadnja ove vrste nije komplikovana, ali zahteva pažnju prema dubini, strukturi tla i kasnijem održavanju vlažnosti. Razmnožavanje može biti zahtevnije, jer biljka ne daje uvek brzo i ujednačeno potomstvo. Ipak, uz dobru tehniku i strpljenje, moguće je dobiti snažne mlade biljke koje zadržavaju ukrasnu vrednost matične biljke.

Izbor mesta i priprema zemljišta

Mesto za sadnju japanskog drena treba birati kao trajnu poziciju, jer biljka ne voli naknadno presađivanje. Najbolje uspeva na položaju sa dosta svetlosti, ali sa zaštitom od najjačeg popodnevnog sunca. U toplijim vrtovima delimična senka može biti presudna za očuvanje svežine listova. U hladnijim područjima otvoreniji položaj može pomoći boljem cvetanju.

Zemljište treba pripremiti dublje i šire od same sadne jame. Koren japanskog drena koristi rastresit prostor oko sadnice za brzo uspostavljanje novih korenčića. Ako je okolno tlo tvrdo i zbijeno, koren može ostati ograničen u prvobitnoj jami. Zato priprema ne sme biti svedena samo na malu rupu u koju se spušta biljka.

Teška glinovita tla treba poboljšati organskom materijom i materijalima koji povećavaju propusnost. Ipak, nije dobro napraviti previše različitu mešavinu samo unutar sadne jame. Kada je jama mnogo rastresitija od okolnog tla, voda se može skupljati u njoj kao u posudi. Bolje je postepeno popravljati širu zonu sadnje i obezbediti prirodan odlazak viška vode.

Pre sadnje treba proveriti i reakciju zemljišta, naročito ako se u vrtu često javljaju biljke sa hlorozičnim listovima. Japanski dren voli blago kiselo do neutralno tlo, pa izrazito alkalni uslovi mogu biti problem. Dodavanje komposta, lisnjače i kiselkastog malča može vremenom poboljšati uslove. Takva priprema daje biljci bolji početak od same primene mineralnih đubriva.

Pravilna sadnja mladih biljaka

Sadna jama treba da bude šira od korenove bale, ali ne preterano dublja. Biljka se sadi na istu dubinu na kojoj je rasla u kontejneru ili rasadniku. Preduboka sadnja često dovodi do slabijeg disanja korenovog vrata. Kod drvenastih ukrasnih vrsta to može izazvati dugotrajno propadanje bez odmah vidljivog uzroka.

Korenovu balu treba pažljivo pregledati pre sadnje. Ako su korenovi kružno obavijeni oko ivice kontejnera, potrebno ih je blago razmrsiti. Jako zbijenu balu može se plitko zaseći na nekoliko mesta kako bi se podstakao rast novih korenova prema spolja. Ovaj postupak treba uraditi nežno, bez nepotrebnog kidanja zdravog korena.

Nakon postavljanja biljke, jama se zatrpava rastresitom zemljom uz lagano sabijanje rukama. Nije dobro snažno gaziti zemljište oko mlade sadnice, jer se time smanjuje sadržaj vazduha u zoni korena. Posle sadnje treba obilno zaliti kako bi se zemlja spojila sa korenovom balom. To prvo zalivanje nije samo obezbeđivanje vlage, već i uklanjanje vazdušnih džepova.

Malč se nanosi odmah nakon sadnje, ali se ostavlja slobodan prostor oko stabla. Sloj od nekoliko centimetara pomaže očuvanju vlage i smanjuje nicanje korova. Ako je sadnica visoka i izložena vetru, može se privremeno pričvrstiti uz kolac. Vezivanje treba biti elastično i dovoljno labavo da ne oštećuje koru.

Razmnožavanje semenom i reznicama

Razmnožavanje japanskog drena semenom moguće je, ali zahteva strpljenje. Seme često ima period mirovanja i ne klija odmah nakon sakupljanja. Potrebna je stratifikacija, odnosno izlaganje kontrolisanim promenama temperature i vlage. Zbog toga klijanje može biti sporo, neujednačeno i vremenski zahtevno.

Biljke dobijene iz semena mogu se razlikovati od matične biljke. To je naročito važno kod ukrasnih kultivara sa posebno krupnim braktejama, drugačijim oblikom krošnje ili izraženom jesenjom bojom. Seme je dobro za dobijanje osnovnih biljaka i podloga, ali nije idealno kada se želi potpuno očuvanje osobina sorte. U profesionalnoj proizvodnji se zbog toga često koriste vegetativne metode.

Razmnožavanje reznicama traži pažljivo odabran trenutak. Poluzrele reznice uzimaju se kada mladi izdanci počnu da očvršćavaju, ali još nisu potpuno odrveneli. Reznica treba imati nekoliko čvorova, zdrav list i čist rez ispod čvora. Donji listovi se uklanjaju, a gornji se po potrebi skraćuju kako bi se smanjilo isparavanje.

Supstrat za ožiljavanje mora biti sterilan, vazdušast i umereno vlažan. Previše vode brzo dovodi do truljenja, dok suvoća prekida formiranje kalusa i korena. Korisna je visoka vlažnost vazduha, ali uz povremeno provetravanje. Ožiljavanje može trajati duže, pa uspeh zavisi od stabilnih uslova i redovne kontrole.

Nega nakon sadnje i presađivanja

Prva sezona nakon sadnje najvažnija je za uspostavljanje korenovog sistema. Biljka tada još ne može efikasno koristiti vlagu iz dubljih slojeva. Zato je potrebno zalivanje prilagoditi temperaturi, vetru i strukturi zemljišta. Nije dovoljno osloniti se samo na povremenu kišu ako se površinski sloj brzo suši.

Sadnica ne treba da se prihranjuje jakim đubrivima odmah nakon sadnje. Koren najpre treba da se prilagodi i počne aktivno da raste u okolno zemljište. Blagi kompost i dobar malč obično su bolji od snažne mineralne prihrane. Previše hraniva u ranoj fazi može opteretiti biljku i izazvati neuravnotežen rast.

Korov oko mlade biljke treba redovno uklanjati, jer konkuriše za vodu i hraniva. To je naročito važno kod plitkog korena japanskog drena. Uklanjanje treba raditi ručno ili vrlo plitko, bez oštećenja korenova. Malč značajno smanjuje potrebu za čestim okopavanjem.

U drugoj i trećoj godini biljka obično pokazuje jasniji prirast i stabilniju krošnju. Tada se može početi sa laganim formiranjem, ako je potrebno ukloniti loše postavljene grane. Ipak, japanski dren najlepše izgleda kada se njegov prirodan oblik poštuje. Strpljiva nega nakon sadnje daje mnogo bolje rezultate od naglih intervencija.