Sadnja i razmnožavanje viseće ive

Viseća iva se najuspešnije razvija kada se od početka posadi na dobro izabrano mesto i u pravilno pripremljeno zemljište. Kao kalemljeno ukrasno stablo, ona ne traži komplikovanu sadnju, ali ne prašta grube greške oko dubine, vlage i stabilnosti. Najvažnije je očuvati mesto kalemljenja, obezbediti korenu vazduh i vlagu, i sprečiti pomeranje stabla posle sadnje. Razmnožavanje je zahtevnije od običnog ukorenjivanja reznica, jer se tipičan viseći oblik najčešće dobija stručnim kalemljenjem.

Sadnju je najbolje obaviti u jesen ili rano proleće. Jesenja sadnja omogućava biljci da razvija koren pre letnjih vrućina. Prolećna sadnja je takođe dobra ako se obavi pre intenzivnog listanja i ako se redovno zaliva. Letnju sadnju treba izbegavati, osim kada je biljka u kontejneru i može se pažljivo održavati.

Pre kupovine treba pregledati deblo, krošnju i korenovu balu. Stablo treba biti ravno, bez pukotina i tamnih oštećenja. Mesto kalemljenja mora biti čvrsto sraslo i bez znakova truleži. Krošnja treba imati više zdravih, savitljivih grana koje ravnomerno padaju.

Biljka iz kontejnera obično se prima lakše od biljke vađene iz zemlje. Korenova bala treba da bude kompaktna, ali ne potpuno zbijena u krug. Ako su korenovi gusto spiralno obavijeni uz zid posude, treba ih blago razmrsiti. Time se podstiče širenje korena u okolno zemljište.

Izbor mesta za sadnju

Najbolje mesto je svetlo, otvoreno i dovoljno udaljeno od krupnog drveća. Viseća iva voli sunce, ali podnosi i laganu polusenku. U jako zasenjenom prostoru krošnja postaje proređena, a cvetanje slabije. Zbog toga se ne preporučuje sadnja ispod gustih krošnji ili uz severne zidove.

Prostor oko biljke treba planirati prema širini krošnje. Iako deblo ostaje relativno nisko, grane se s vremenom produžavaju i šire. Ako se sade preblizu staze, grane će smetati prolazu i moraće se prečesto skraćivati. Bolje je odmah ostaviti dovoljno mesta nego kasnije narušavati prirodan oblik.

Zemljište treba da zadržava vlagu, ali da se ne pretvara u blato. Na težim zemljištima korisno je poboljšanje strukture kompostom i grubim peskom. Na lakim zemljištima dodaje se više organske materije kako bi se voda duže zadržala. Priprema zemljišta je posebno važna jer mlada biljka zavisi od stabilnih uslova u prvoj sezoni.

Ne treba birati depresije u kojima se zadržava hladan vazduh i voda. Takva mesta povećavaju rizik od zimskih oštećenja i bolesti korena. Blago povišena, ali ne suva pozicija često je najpovoljnija. Važna je i dostupnost vode za zalivanje tokom prve dve godine.

Pravilna tehnika sadnje

Sadna jama treba da bude šira od korenove bale, ali ne nepotrebno duboka. Dno jame se rahli kako bi koren lakše prodirao u okolno zemljište. Biljka se postavlja na istu dubinu na kojoj je rasla u kontejneru. Mesto kalemljenja mora ostati iznad površine tla i nikada se ne zatrpava.

Pre zatrpavanja korisno je proveriti položaj stabla iz više uglova. Viseća forma veoma jasno pokazuje svaku nakrivljenost, pa korekciju treba uraditi odmah. Zemlja se vraća postepeno i blago sabija rukama ili stopalom. Prejako gaženje istiskuje vazduh i može otežati ukorenjivanje.

Nakon sadnje formira se zalivni prsten oko biljke. Prvo zalivanje treba biti obilno, jer se njime zemlja sleže oko korena. Ako se posle zalivanja pojavi udubljenje, dodaje se još zemlje. Površina se može malčirati, ali malč ne sme dodirivati deblo.

Potporni kolac je često koristan u prvoj godini. Kalemljena stabalca mogu se pomerati na vetru dok se koren ne učvrsti. Veza mora biti elastična i postavljena tako da ne useca koru. Kolac se uklanja kada biljka postane stabilna, jer predugo oslanjanje može oslabiti prirodnu čvrstinu stabla.

Sadnja u posudu

Za gajenje u posudi potrebna je velika, stabilna i otporna saksija. Zapremina treba da omogući razvoj korena i zadržavanje vlage. Otvori za oticanje vode su obavezni, jer višak vode mora brzo izlaziti. Teške keramičke ili kvalitetne plastične posude mogu biti dobar izbor, zavisno od položaja.

Supstrat treba da bude plodan, rastresit i sposoban da zadrži umerenu vlagu. Čist tresetni supstrat često se brzo isušuje ili previše sleže. Dodavanje komposta poboljšava hranljivost, dok mineralna komponenta poboljšava strukturu. Cilj je da koren ima i vodu i kiseonik.

Biljka se u posudu sadi na istu dubinu kao u prethodnom kontejneru. Posle sadnje se zaliva dok voda ne počne da izlazi kroz drenažne otvore. Podmetač se prazni nakon zalivanja kako koren ne bi stajao u vodi. Površina supstrata može se prekriti tankim slojem malča radi sporijeg isušivanja.

Posuda se postavlja na mesto zaštićeno od najjačeg vetra. Visoko kalemljena krošnja može lako pomeriti laganu saksiju. Leti posuda ne treba da stoji na pregrejanoj betonskoj površini bez zaštite. Zimi je treba izolovati, jer se koren u saksiji smrzava brže nego koren u zemlji.

Razmnožavanje i očuvanje sortnih osobina

Tipična viseća iva najčešće se razmnožava kalemljenjem na odgovarajuću podlogu. To je razlog zbog kojeg biljka ima jasno deblo i krošnju koja pada iz jedne visine. Obično ukorenjivanje reznica ne daje isti oblik stabla. Reznica može razviti biljku, ali ne i standardnu kalemljenu formu kakva se koristi u ukrasnim vrtovima.

Kalemljenje zahteva zdravu podlogu, kvalitetan plemeniti materijal i dobro vreme izvođenja. Spoj mora biti precizan, čist i zaštićen od isušivanja. Zbog toga se proizvodnja ovih stabala najčešće obavlja u rasadnicima. Za kućne uslove to nije nemoguće, ali traži veštinu i strpljenje.

Ako se pojave izdanci iz podloge, oni se ne koriste za očuvanje iste dekorativne forme. Takvi izdanci genetski pripadaju podlozi, a ne visećoj krošnji. Njihovo ostavljanje slabi kalemljeni deo i menja izgled biljke. Zato se uklanjaju odmah kada se primete.

Najsigurniji način nabavke je kupovina zdrave sadnice od pouzdanog proizvođača. Treba birati primerke sa dobro raspoređenom krošnjom i čvrstim mestom kalemljenja. Posle sadnje najvažnije je redovno zalivanje i pažljiva rezidba u prvim sezonama. Tako se formira snažna osnova za dugotrajan, prepoznatljiv oblik.