Prezimljavanje viseće ive u vrtu i posudi

Viseća iva je uglavnom otporna ukrasna biljka, ali način prezimljavanja zavisi od starosti, mesta sadnje i toga da li raste u zemlji ili posudi. Biljke posađene u vrtu lakše podnose hladnoću jer je koren zaštićen većom masom zemljišta. Primerci u saksijama izloženiji su smrzavanju korenove bale, isušivanju i temperaturnim oscilacijama. Dobra priprema za zimu počinje već krajem leta, kada se prestaje sa podsticanjem mekanog novog porasta.

Zimska otpornost ne znači da biljci nije potrebna pažnja. Mlado stabalce ima tanju koru, slabije razvijen koren i osetljivije mesto kalemljenja. Jak vetar, ledena kiša i težak sneg mogu oštetiti viseće grane. Zato se zimska nega ne svodi samo na zaštitu od niskih temperatura.

Najveća greška je kasno i obilno đubrenje azotom. Takva ishrana podstiče mlade izdanke koji ne stignu da odrvene. Nezrelo tkivo lakše izmrzava i postaje ulaz za bolesti. Biljka treba da završi sezonu postepeno, uz smirivanje rasta.

Voda je važna i pre zime. Biljka koja u zimu ulazi presušena može trpeti fiziološku sušu, naročito tokom vetrovitih perioda. To je posebno važno za posude i mlade sadnice. Umereno zalivanje pre smrzavanja tla pomaže biljci da stabilnije prezimi.

Priprema biljke tokom jeseni

U jesen se uklanjaju suve, polomljene i bolesne grane. Jače oblikovanje ipak je bolje ostaviti za period posle prolećnog cvetanja. Preveliki rezovi pred zimu sporije zarastaju i mogu biti osetljiviji na mraz. Jesenja rezidba treba da bude sanitarna, a ne formativna.

Opalo lišće se skuplja ispod krošnje. Ako je tokom sezone bilo pegavosti, rđe ili drugih bolesti, lišće ne treba ostavljati kao pokrivač. Patogeni mogu prezimiti u biljnim ostacima i ponovo zaraziti biljku. Čista zona oko stabla smanjuje pritisak bolesti na proleće.

Malčiranje je korisno, naročito kod mladih biljaka. Tanak do umeren sloj organskog malča štiti koren od naglih promena temperature. Ipak, malč se ne sme naslanjati na deblo i mesto kalemljenja. Slobodan prostor oko stabla sprečava zadržavanje vlage uz koru.

Krajem jeseni treba proveriti stabilnost biljke. Ako je stablo posađeno iste godine, potporni kolac može sprečiti ljuljanje na vetru. Veza mora biti elastična i dovoljno široka. Uska ili prejaka veza tokom zime može oštetiti koru.

Zaštita krošnje, debla i kalemljenog mesta

Viseće grane mogu zadržavati mokar sneg. Težak sneg treba pažljivo otresti, bez grubog savijanja i lomljenja izdanaka. Najbolje je to uraditi dok je sneg još rastresit. Ledene naslage ne treba nasilno skidati, jer se tada lako lomi kora.

Mlado deblo može se zaštititi od zimskog sunca i pucanja kore. Svetla zaštitna traka ili prirodni materijal može smanjiti nagle promene temperature. To je posebno korisno na položajima sa jakim zimskim osunčanjem. Zaštita mora propuštati vazduh i ne sme zadržavati vlagu.

Mesto kalemljenja treba ostati čisto i vidljivo. Ne treba ga umotavati debelim nepropusnim materijalima koji skupljaju kondenzaciju. Ako je potrebna zaštita od vetra, bolje je koristiti prozračan materijal. Vlažna i zatvorena sredina oko kalema može doneti više štete nego koristi.

Zaštita od životinja takođe može biti potrebna. Zečevi i glodari mogu oštetiti koru mladih stabala. Mrežasta zaštita oko debla treba da bude dovoljno udaljena da ne struže koru. Donji deo treba postaviti tako da spreči pristup, ali da ne zadržava lišće i vlagu.

Prezimljavanje u posudi

Biljke u posudi zahtevaju posebnu zaštitu korena. Saksija se može obložiti jutom, agrotekstilom, kartonom ili drugim izolacionim materijalom. Još bolje je posudu postaviti uz zaštićen zid, ali ne u potpuno zatvoren i topao prostor. Biljci je potreban period mirovanja i hladnoća u skladu sa sezonom.

Posudu ne treba ostaviti direktno na ledenom betonu ako postoji mogućnost podizanja. Drvena podloga ili izolaciona ploča smanjuje prodor hladnoće odozdo. Važno je da drenažni otvori ostanu prohodni. Ako se voda zadržava i zatim smrzne, koren može biti ozbiljno oštećen.

Zalivanje tokom zime mora biti veoma pažljivo. Supstrat ne sme biti potpuno suv, ali ni stalno mokar. Najbolje je zalivati u danima bez mraza, kada se višak vode može ocediti. Male količine vode češće su sigurnije od obilnog natapanja u hladnom periodu.

Krošnju u posudi treba zaštititi od jakog vetra. Vetar isušuje grane i može prevrnuti biljku. Ako je saksija lagana, može se dodatno stabilizovati. Ipak, krošnja ne treba biti potpuno zatvorena, jer loša cirkulacija vazduha pogoduje bolestima.

Prolećni pregled posle zime

Kada prođe opasnost od najjačih mrazeva, biljku treba pažljivo pregledati. Suve i oštećene grane uklanjaju se do zdravog dela. Ako su vrhovi izmrzli, rez se pravi iznad zdravog pupoljka ili bočne grane. Oštre makaze smanjuju cepanje tkiva.

Ne treba žuriti sa procenom vitalnosti odmah posle zime. Neki izdanci kasnije kreću i ne izgledaju živo u prvim toplim danima. Laganim zagrebanjem kore može se proveriti da li je tkivo zelenkasto i sveže. Potpuno suvi delovi su lomljivi i tamni.

Posle cvetanja obavlja se glavna rezidba. Tada se obnavlja krošnja i uklanjaju delovi koji su stradali tokom zime. Biljka zatim formira nove izdanke za sledeću sezonu. Dobar prolećni rez često je najbolji odgovor na blaža zimska oštećenja.

Prihrana se uvodi tek kada biljka jasno krene u rast. Kompost ili blago đubrivo pomažu oporavku bez forsiranja. Ako je zima oštetila koren, preobilna prihrana može biti stresna. Prvo treba stabilizovati vlagu, a zatim postepeno podržati rast.