Koliko svetlosti treba visećoj ivi

Viseća iva najlepše cveta i formira najgušću krošnju kada raste na svetlom mestu sa dovoljno direktnog sunca. Iako može podneti blagu polusenku, duboka senka brzo umanjuje njenu dekorativnost. Svetlost utiče na broj cvetnih pupoljaka, čvrstinu izdanaka, boju lista i opštu vitalnost biljke. Zato je izbor položaja jedan od najvažnijih koraka u njenom uspešnom gajenju.

U punom suncu biljka razvija kompaktniju i uredniju krošnju. Grane su čvršće, listovi gušći, a prolećne mace brojnije. Takav položaj je naročito dobar u područjima sa umerenom letnjom temperaturom. Ipak, na vrlo toplim i suvim mestima treba obratiti više pažnje na vlagu zemljišta.

Blaga polusenka može biti prihvatljiva, posebno ako biljka dobija jutarnje sunce. Jutarnja svetlost je korisna jer brzo suši lišće posle rose i kiše. Popodnevna senka može zaštititi biljku od letnje žege. Takav raspored često daje dobru ravnotežu između cvetanja i manjeg stresa.

Duboka senka nije pogodna za ovu ukrasnu formu. U takvim uslovima izdanci se izdužuju, krošnja se proređuje i gubi jasan pad. Cvetanje postaje slabije, a biljka deluje umorno i neujednačeno. Uz to, vlažna senka povećava rizik od bolesti lista.

Uticaj svetlosti na cvetanje i rast

Cvetni pupoljci se formiraju bolje kada biljka ima dovoljno energije. Sunčeva svetlost omogućava snažniju fotosintezu i bolju ishranu tkiva. Zbog toga biljke na svetlim mestima obično cvetaju obilnije. Prolećne mace tada ravnomernije prekrivaju krošnju.

Nedostatak svetlosti često se vidi tek posle jedne ili dve sezone. Krošnja postaje ređa, a grane traže izvor svetla i rastu jednostrano. Takav rast narušava skladan oblik koji je glavna vrednost biljke. Naknadna rezidba može pomoći, ali ne može potpuno nadoknaditi loš položaj.

Svetlost utiče i na zdravstveno stanje lista. Dobro osvetljena i provetrena krošnja brže se suši posle padavina. Time se smanjuje mogućnost razvoja pegavosti i drugih gljivičnih bolesti. U senci se vlaga duže zadržava, naročito u unutrašnjosti guste krošnje.

Prejako sunce samo po sebi najčešće nije problem ako je zemljište dovoljno vlažno. Problem nastaje kada se sunce kombinuje sa sušom, vetrom i plitkim supstratom. Tada listovi mogu venuti i dobijati suve ivice. Zato svetao položaj mora pratiti pravilno zalivanje.

Najbolji položaji u vrtu

Idealno mesto je otvoren deo vrta sa najmanje nekoliko sati direktnog sunca dnevno. Travnjak, predvrt ili prostor uz blagu krivinu staze često su odlični izbori. Biljka treba da bude vidljiva sa više strana, jer je njena forma skulpturalna. Preblizu drugim biljkama gubi se vizuelni efekat viseće krošnje.

Uz južne i zapadne zidove treba biti oprezan. Takva mesta mogu biti veoma topla i suva tokom leta. Ako je zemljište plitko ili se brzo isušuje, biljka će tražiti češće zalivanje. U tim uslovima malčiranje je posebno korisno.

Istočni položaji često su veoma dobri. Jutarnje sunce podstiče zdrav rast, a biljka je zaštićena od najjače popodnevne žege. To je posebno pogodno za posude i manje vrtove. Takav položaj smanjuje stres, ali i dalje omogućava lepo cvetanje.

Severne i duboko zasenjene pozicije treba izbegavati. Ako je svetlost dostupna samo kratko i indirektno, biljka neće pokazati puni potencijal. Krošnja će zahtevati češće korekcije i teže će ostati gusta. Bolje je izabrati drugu vrstu za takva mesta nego forsirati ivu u nepovoljnim uslovima.

Svetlost kod gajenja u posudi

U posudi se svetlosni uslovi mogu lakše menjati, ali koren je osetljiviji. Saksija na jakom suncu može se brzo pregrejati. Tamne posude naročito akumuliraju toplotu i ubrzavaju isušivanje supstrata. Zato je važno kombinovati dobru osvetljenost krošnje sa zaštitom korenove bale.

Terasa sa jutarnjim suncem često je odlična za viseću ivu. Biljka dobija dovoljno svetlosti, ali ne trpi najjaču vrelinu dana. Ako je terasa izložena celodnevnom suncu, potrebno je redovnije zalivanje. Ponekad pomaže postavljanje posude u veću dekorativnu oblogu koja ublažava zagrevanje.

Na balkonima treba uzeti u obzir vetar. Vetar povećava isparavanje i može izazvati stres čak i kada svetlosti ima dovoljno. Biljka na vetrovitom sunčanom mestu traži mnogo pažljivije održavanje vlage. Zaklon od providne ili rešetkaste pregrade može biti koristan.

Ako se biljka premesti iz senke na jako sunce, prelaz treba biti postepen. Nagla promena može izazvati palež listova. Najbolje je pomerati je u svetliji položaj tokom nekoliko dana ili nedelja. Tako se listovi prilagođavaju novom intenzitetu svetlosti.