Sadnja i razmnožavanje meksičke kovilje: siguran početak za gust i elegantan busen

Meksička kovilja se najlepše razvija kada je od početka posađena na dobro izabranom mestu, u zemljištu koje joj omogućava duboko ukorenjavanje i brzo oticanje viška vode. Njena lepota ne zavisi od komplikovane nege, već od pravilne pripreme podloge i pažljivog postupanja u prvim nedeljama posle sadnje. Kada se mlada biljka dobro primi, kasnije postaje znatno otpornija na sušu i promene vremena. Razmnožavanje je moguće semenom ili deljenjem busena, ali oba načina zahtevaju strpljenje i osećaj za pravi trenutak.

Priprema mesta i zemljišta pre sadnje

Za sadnju meksičke kovilje treba izabrati sunčanu poziciju sa laganim i propusnim zemljištem. Biljka najbolje pokazuje svoju finu teksturu kada dobija dovoljno svetlosti tokom većeg dela dana. Na senovitim mestima se sporije ukorenjuje i slabije zgušnjava. Zato je izbor lokacije prvi i najvažniji korak.

Zemljište pre sadnje treba dobro usitniti i očistiti od korova. Posebno je važno ukloniti višegodišnje korove, jer kasnije mogu prodirati kroz gust busen i otežati održavanje. Ako je tlo zbijeno, treba ga razrahliti dublje od same sadne jame. Koren će se tako lakše širiti i biljka će se brže prilagoditi novom mestu.

Kod težih zemljišta korisno je dodati pesak, sitan šljunak ili drugi mineralni materijal. Time se poboljšava drenaža i smanjuje opasnost od zadržavanja vlage oko korena. Kompost se može dodati u maloj količini, ali nije dobro preterivati. Prebogata zemlja može podstaći slabiji, previše mekan rast.

Sadna jama treba da bude nešto šira od korenove bale, ali ne preterano duboka. Biljka se sadi na istu dubinu na kojoj je rasla u saksiji. Ako se posadi preduboko, osnova busena može ostajati vlažna i podložna truljenju. Posle sadnje zemlja se blago pritisne, ali se ne sabija prejako.

Najbolje vreme i pravilan postupak sadnje

Najpovoljnije vreme za sadnju je proleće, kada se zemljište zagreje i prođe opasnost od jačih mrazeva. Tada biljka ima celu sezonu da razvije koren pre zime. Jesenja sadnja je moguća u blažim krajevima, ali mora se obaviti dovoljno rano. Ako se sadi prekasno, biljka može ući u zimu slabo ukorenjena.

Pre sadnje je dobro zaliti biljku u saksiji, naročito ako je supstrat suv. Vlažna korenova bala lakše se vadi i manje se oštećuje. Ako su korenovi jako obmotani oko dna posude, mogu se blago razlabaviti prstima. Time se podstiče njihov rast u okolnu zemlju.

Nakon postavljanja biljke u sadnu jamu, prostor oko korena popunjava se rastresitom zemljom. Zemlju treba pažljivo rasporediti kako ne bi ostali veliki vazdušni džepovi. Prvo zalivanje posle sadnje pomaže da se zemljište slegne uz koren. Ipak, zalivanje ne sme biti toliko obilno da napravi blato.

Razmak između biljaka zavisi od željenog efekta. Za pojedinačne naglašene busene treba ostaviti dovoljno prostora da svaki primerak razvije pun oblik. Za grupnu sadnju može se saditi nešto gušće, ali bez preteranog zbijanja. U praksi je važno da se listovi dodiruju tek kada biljke sazru, a ne odmah posle sadnje.

Razmnožavanje semenom i nega mladih biljaka

Meksička kovilja se može razmnožavati semenom, naročito kada se želi veći broj biljaka. Setva se obično obavlja u proleće, u lagan i propusan supstrat. Seme ne treba prekrivati debelim slojem zemlje, jer mu za klijanje prija svetlost i vazdušnost. Supstrat se održava blago vlažnim, ali nikako natopljenim.

Mlade biljčice su u početku sitne i osetljive na previše vode. Zato je bolje zalivati pažljivo, raspršivačem ili vrlo blagim mlazom. Ako se supstrat stalno kvasi, može doći do poleganja i propadanja klijanaca. Dobra cirkulacija vazduha i umerena vlaga ključni su za uspešan razvoj.

Kada biljčice dovoljno ojačaju, mogu se pikirati u pojedinačne posude. Tada treba rukovati pažljivo, jer su mladi korenovi tanki i lako se kidaju. Supstrat za presađivanje treba da bude lagan i ne previše hranljiv. Biljke se postepeno privikavaju na spoljne uslove pre konačne sadnje u vrt.

Seme može nastati i spontano u vrtu, pa se oko matične biljke ponekad pojavljuju mladi izdanci. Takve samonikle biljčice mogu se pažljivo izvaditi i presaditi dok su još male. Najbolje je to uraditi posle kiše ili nakon blagog zalivanja, kada je zemlja mekša. Ako se ne žele nove biljke, mlade primerke treba ukloniti na vreme.

Deljenje busena i presađivanje razvijenih biljaka

Deljenje busena je praktičan način razmnožavanja starijih, dobro razvijenih biljaka. Najbolje ga je raditi u proleće, kada biljka tek kreće u aktivan rast. Tada se brže oporavlja i ima dovoljno vremena da formira nove korenove. Jesenje deljenje je rizičnije u hladnijim i vlažnijim područjima.

Pre deljenja biljku treba pažljivo iskopati sa što većim delom korenovog sistema. Busen se zatim može podeliti oštrim nožem, ašovom ili rukama, zavisno od njegove čvrstine. Svaki deo treba da ima zdravu osnovu i dovoljan broj korenova. Premali delovi se sporije primaju i lakše stradaju od suše.

Nakon deljenja, nove biljke se sade odmah na pripremljeno mesto. Ne treba ih ostavljati dugo na suncu sa ogoljenim korenom. Posle sadnje se zaliju kako bi se zemlja spojila sa korenom. U narednim nedeljama treba održavati umerenu vlagu dok se biljke ne stabilizuju.

Presađivanje odrasle meksičke kovilje treba raditi samo kada je zaista potrebno. Stariji buseni ne vole često uznemiravanje, posebno ako su dugo rasli na jednom mestu. Ako biljka dobro izgleda i ima dovoljno prostora, bolje ju je ne pomerati. Kada se presađivanje ipak obavlja, proleće je najsigurniji period.