Prezimljavanje meksičke kovilje: zaštita busena od zimske vlage i hladnoće

Meksička kovilja može preživeti zimu u mnogim vrtovima, ali njen uspeh ne zavisi samo od temperature. Mnogo veći problem često predstavlja zimska vlaga, naročito kada je biljka posađena u teškom zemljištu ili u udubljenju gde se skuplja voda. Dobro ukorenjen busen na propusnom mestu lakše podnosi hladnoću i bolje se obnavlja u proleće. Zimska nega zato treba da bude usmerena na suvu osnovu biljke, dobru drenažu i izbegavanje nepotrebnog uznemiravanja.

Priprema biljke za hladan period

Priprema za zimu počinje već krajem leta i tokom jeseni. Tada treba prestati sa prihranom, posebno đubrivima bogatim azotom. Biljka ne treba da ulazi u hladan period sa previše mladim, mekanim rastom. Zreliji i čvršći listovi bolje podnose hladnoću, vetar i vlagu.

Zalivanje se u jesen postepeno smanjuje. Ako ima dovoljno kiše, dodatna voda najčešće nije potrebna. Posebno treba izbegavati natapanje neposredno pre zahlađenja. Vlažna i hladna zemlja povećava rizik od truljenja korena.

Busen se pre zime ne mora radikalno seći. Suvi listovi mogu delimično štititi osnovu biljke od hladnoće i naglih promena temperature. Ako se uklanjaju oštećeni delovi, to treba raditi umereno. Preterano niska jesenja rezidba može ostaviti srce biljke izloženim.

Važno je ukloniti opalo lišće koje se zadržava preko busena. Vlažna masa lišća može gušiti biljku i povećati opasnost od truljenja. Posebno je štetno kada se listovi slepe preko sredine busena. Lagano čišćenje površine pomaže da biljka ostane prozračna.

Zaštita od zimske vlage u bašti

Zimska vlaga je najčešći uzrok propadanja meksičke kovilje. Biljka bolje podnosi hladno, suvo vreme nego blagu, ali stalno mokru zimu. Ako voda stoji oko korena, koren gubi kiseonik i slabi. To se kasnije vidi kao propadanje sredine busena u proleće.

Sadnja na blago uzdignutom mestu može mnogo pomoći. Uzdignute leje, šljunkovite površine i nagnuti tereni omogućavaju bolje oticanje vode. Ako je biljka već posađena u udubljenju, vredi razmisliti o presađivanju na pogodnije mesto. Takva promena često je bolja od bilo kakvog zimskog pokrivanja.

Malč treba koristiti vrlo oprezno. Debeo sloj organskog malča oko osnove biljke može zadržavati vlagu i pogoršati stanje. Ako se želi zaštita, bolji je tanak sloj mineralnog materijala, poput sitnog šljunka. On ne zadržava toliko vode i uklapa se u potrebe ove trave.

Ne preporučuje se pokrivanje biljke nepropusnim materijalima. Plastika i slični pokrivači mogu zarobiti vlagu i izazvati truljenje. Ako je potrebna privremena zaštita od jakog mraza, treba koristiti prozračan materijal i ukloniti ga čim uslovi dozvole. Biljci je tokom zime potreban vazduh jednako koliko i zaštita.

Prezimljavanje biljaka u saksijama

Meksička kovilja u saksiji osetljivija je na zimu nego biljka posađena u zemlju. Koren u posudi je izloženiji smrzavanju, jer ga ne štiti velika masa tla. Zato posudu treba premestiti na zaklonjeno, svetlo i prozračno mesto. Idealno je da bude zaštićena od dugotrajne kiše, ali ne potpuno zatvorena u taman prostor.

Saksija ne sme stajati direktno u vodi. Podmetače tokom zime treba ukloniti ili redovno prazniti. Ako se voda zadrži i zatim zaledi, koren može pretrpeti ozbiljna oštećenja. Dobra drenaža je u posudi presudna tokom cele godine, ali zimi posebno.

Posudu je korisno odignuti od hladne podloge. To se može uraditi pomoću malih nožica, drvenih letvica ili kamenčića. Tako voda lakše otiče, a dno posude se manje hladi. Ova jednostavna mera može značajno povećati šanse za prezimljavanje.

Zalivanje biljaka u posudi zimi treba biti vrlo retko. Supstrat ne sme potpuno presušiti tokom dugih suvih perioda, ali ne sme biti mokar. Najbolje je zaliti malo, samo kada je zemlja suva i kada nema jakog mraza. U hladnim danima višak vode je mnogo opasniji od kratkotrajne suvoće.

Prolećni oporavak posle zime

U proleće ne treba prerano zaključiti da je biljka propala. Meksička kovilja posle zime često izgleda suvo, neugledno i poleglo. Novi rast može krenuti tek kada se zemljište dovoljno zagreje. Zato je dobro sačekati početak vegetacije pre jačeg orezivanja ili uklanjanja biljke.

Kada prođe opasnost od jakih mrazeva, busen se može pažljivo očistiti. Suvi listovi se izvlače rukom ili se skraćuju makazama, zavisno od stanja biljke. Zdravu osnovu ne treba oštetiti. Cilj je da se napravi prostor za mlade listove, a ne da se biljka nepotrebno oslabi.

Ako se primeti da je sredina busena propala, a spoljašnji deo ostao zdrav, biljka se može obnoviti deljenjem. Zdravi delovi se odvoje i posade u svežu, dobro dreniranu podlogu. Oštećeni i mekani delovi se odbacuju. Ovaj postupak je najuspešniji u proleće, kada biljka ima snage za novi rast.

Prolećna prihrana može biti blaga, ali tek kada biljka pokaže znakove aktivnog rasta. Ne treba đubriti biljku koja još stoji u hladnoj i vlažnoj zemlji. Prvo treba rešiti drenažu, očistiti busen i proceniti vitalnost. Tek zatim se dodaje mala količina komposta ili blagog đubriva.