Sadnja cvetnog jasena je posao u kojem se najviše isplati pažljiva priprema, jer se kvalitet početka vidi godinama kasnije. Ovo drvo ne traži raskošno zemljište, ali traži propusnost, svetlost i dovoljno prostora za miran razvoj. Ako se sadnica posadi preduboko, u zbijenu zemlju ili na mesto sa stalnom vlagom, kasnija nega teško može potpuno ispraviti grešku. Zato se kod cvetnog jasena najpre razmišlja o položaju, strukturi zemljišta i pravilnom rukovanju korenom.

Najbolje vreme za sadnju je jesen ili rano proleće, kada nema jakih vrućina. Jesenja sadnja je naročito dobra u krajevima sa blažim zimama, jer koren ima vremena da se prilagodi pre letnje suše. Prolećna sadnja je sigurnija tamo gde su zime oštrije ili gde postoji opasnost od izmrzavanja mladih biljaka. U oba slučaja treba izbegavati sadnju tokom mraza, natopljenog tla ili velikih letnjih temperatura.

Sadnica treba da bude zdrava, sa neoštećenom korom i dobro raspoređenim granama. Koren ne sme biti presušen, izlomljen ili neprijatnog mirisa. Kod kontejnerskih sadnica treba proveriti da li se koren previše uvio oko ivice saksije. Ako jeste, spoljašnji sloj korena treba pažljivo razmršiti kako bi se podstaklo širenje u okolno zemljište.

Sadna jama treba da bude šira od korenove bale, ali ne preterano dublja. Prevelika dubina često dovodi do sleganja biljke i zatrpavanja vrata korena. Cvetni jasen treba saditi na istu dubinu na kojoj je rastao u rasadniku. Vrat korena mora ostati blizu površine, jer preduboka sadnja slabi disanje tkiva i povećava rizik od truljenja.

Priprema sadnog mesta

Pre kopanja jame treba ukloniti korov, kamenje i zbijene slojeve zemlje. Ako je tlo jako sabijeno, korisno je obraditi širu površinu, a ne samo malu rupu. Koren mladog stabla treba da se širi postepeno i ravnomerno. Kada naiđe na tvrde ivice sadne jame, može početi da se uvija i usporava rast.

Zemlju iz jame treba usitniti i pomešati sa zrelim kompostom ako je siromašna. Kompost treba da poboljša strukturu, a ne da napravi previše hranljiv džep. Svež stajnjak nije dobar izbor, jer može oštetiti mladi koren i izazvati prejak rast. Bolje je koristiti stabilan, dobro razložen organski materijal.

Kod teškog glinovitog zemljišta najvažnije je rešiti oticanje vode. Samo dodavanje peska u malu sadnu jamu često nije dovoljno i može čak stvoriti nepropustan efekat posude. Ako je zemljište loše drenirano, bolje je podići sadno mesto ili napraviti širu zonu rastresite zemlje. Cvetni jasen će bolje rasti na skromnijem, ali propusnom tlu nego na bogatom i mokrom.

Pre sadnje sadnicu treba dobro zaliti, naročito ako je bila u kontejneru. Vlažna korenova bala lakše se prima i manje se raspada tokom rukovanja. Ako su korenovi goli, treba ih držati zaštićene od vetra i sunca. Presušen koren značajno smanjuje uspeh prijema.

Pravilan postupak sadnje

Sadnica se postavlja u jamu tako da stoji pravo i stabilno. Pre zatrpavanja treba proveriti visinu vrata korena, jer se nakon dodavanja zemlje teže ispravlja greška. Zemlja se vraća postepeno i lagano sabija rukama ili nogom, ali bez jakog nabijanja. Cilj je ukloniti velike vazdušne džepove, a ipak ostaviti zemljište dovoljno rastresitim.

Nakon sadnje obavezno se formira zalivni prsten oko stabla. On pomaže da voda ostane u zoni korena, umesto da se razlije po površini. Prvo zalivanje treba da bude obilno, čak i ako je zemlja delovala vlažno. Voda pomaže da se zemljište bolje spoji sa korenom i smanji stres presađivanja.

Kolac je potreban samo ako je sadnica visoka, tanka ili posađena na vetrovitom mestu. Vezivanje treba da bude elastično i dovoljno labavo da ne ošteti koru. Stablo ne treba potpuno ukočiti, jer blago pomeranje podstiče jačanje korena i debla. Kolac se obično uklanja kada se biljka stabilno ukoreni.

Posle sadnje korisno je naneti sloj malča preko očišćene površine. Malč čuva vlagu, ublažava temperaturne promene i smanjuje konkurenciju korova. Ne sme se gomilati uz samo deblo, jer to zadržava vlagu na kori. Pravilno postavljen malč izgleda uredno i istovremeno ima važnu praktičnu ulogu.

Razmnožavanje semenom

Cvetni jasen se može razmnožavati semenom, ali taj postupak traži strpljenje. Seme često ima prirodno mirovanje i ne klija odmah nakon setve. U prirodi prolazi kroz period hladnoće i promenljivih uslova pre nego što se aktivira. Zbog toga setva može dati neujednačene rezultate, naročito bez pravilne pripreme.

Seme se sakuplja kada sazri i poprimi zrelu boju, ali pre nego što ga vetar potpuno raznese. Treba birati zdrava stabla dobre forme, jer se osobine potomstva mogu razlikovati. Seme se može sejati u posude ili na zaštićenu leju. Supstrat treba da bude propusan, umereno vlažan i čist od korova.

Za bolju klijavost često je korisna stratifikacija, odnosno izlaganje semena hladnim i vlažnim uslovima. Taj postupak oponaša zimu i pomaže prekid mirovanja. Važno je da seme tokom stratifikacije ne istruli, pa supstrat mora biti samo blago vlažan. Posude treba povremeno pregledati kako bi se uklonilo plesnivo ili oštećeno seme.

Mlade biljke iz semena rastu polako u prvoj fazi i treba ih štititi od isušivanja. Ne treba ih preterano đubriti, jer je cilj razvoj snažnog korena. Kada sadnice dovoljno ojačaju, presađuju se pojedinačno u veće posude ili na školovanje. Tek nakon dobrog ukorenjavanja spremne su za stalno mesto u vrtu.

Razmnožavanje i nega mladih biljaka

U praksi se cvetni jasen najčešće nabavlja kao rasadnička sadnica, jer je to sigurniji put do kvalitetnog stabla. Razmnožavanje reznicama nije najpouzdanije za amatere i obično daje slabije rezultate. Kalemljenje se može koristiti u specijalizovanoj proizvodnji, posebno kada se želi očuvati određena forma ili kvalitet. Za vrtlara je najvažnije izabrati zdravu sadnicu poznatog porekla.

Mlade biljke treba gajiti na svetlom mestu, ali ih u prvoj sezoni treba štititi od ekstremnog isušivanja. Koren još nije dovoljno razvijen da samostalno podnese duge periode bez vode. Zalivanje treba biti redovno, ali supstrat ne sme ostajati stalno mokar. Ravnoteža između vlage i vazduha presudna je za stvaranje kvalitetnog korena.

Presađivanje mladih biljaka najbolje je obaviti dok miruju ili na početku vegetacije. Koren treba što manje oštećivati, jer cvetni jasen ne voli grubo rukovanje. Nakon presađivanja biljku treba dobro zaliti i nekoliko nedelja pažljivo pratiti. Privremeni zastoj rasta je normalan, ali listovi ne bi trebalo trajno da venu.

Kada se mladi cvetni jasen dobro primi, ne treba ga stalno pomerati. Svako presađivanje predstavlja stres i vraća biljku korak unazad. Bolje je od početka izabrati položaj na kojem može ostati decenijama. Dobro posađeno mlado drvo vremenom postaje stabilan, otporan i veoma zahvalan ukras vrta.