Rezidba i orezivanje pitomog kestena

Rezidba pitomog kestena predstavlja nezaobilaznu pomotehničku meru kojom se direktno utiče na formiranje oblika krune, regulisanje rasta i rodnosti, kao i na održavanje dobrog zdravstvenog stanja i dugovečnosti stabala. Iako se kesten može uzgajati i bez intenzivne rezidbe, pravilnim i redovnim orezivanjem postiže se znatno bolji kvalitet plodova, olakšava se berba i zaštita od bolesti i štetočina, te se uspostavlja optimalna ravnoteža između vegetativnog razvoja i plodonošenja. Pristup rezidbi mora biti sistematičan i prilagođen starosti drveta, jer se ciljevi orezivanja mladih sadnica značajno razlikuju od ciljeva rezidbe stabala u punoj rodnosti.

Osnovni zadatak rezidbe u prvim godinama nakon sadnje, poznate kao rezidba za formiranje uzgojnog oblika, jeste stvaranje čvrstog i stabilnog skeleta krune sa pravilnim rasporedom osnovnih grana. Najčešće se teži formiranju piramidalne krune, koja omogućava dobru osvetljenost svih delova i olakšava kasnije agrotehničke mere. Zanemarivanje ove faze rezidbe može dovesti do formiranja preguste, nepregledne krune sa oštrim uglovima grananja, što povećava rizik od lomljenja grana pod teretom roda ili snega. Pravilno formiran skelet je temelj za dug i produktivan život voćke.

Kada stablo uđe u period pune rodnosti, primenjuje se rezidba za održavanje, čiji je glavni cilj obnavljanje rodnog drveta i održavanje uspostavljene ravnoteže. Pitomi kesten donosi plod na jednogodišnjim grančicama, pa se rezidbom podstiče njihovo stalno obnavljanje. Ova rezidba podrazumeva uklanjanje suvih, oštećenih, bolesnih i isprepletanih grana, kao i proređivanje unutrašnjosti krune kako bi se obezbedila dovoljna količina svetlosti i vazduha. Time se ne samo poboljšava kvalitet plodova, već se i smanjuje rizik od pojave gljivičnih oboljenja.

Vreme izvođenja rezidbe je od ključnog značaja. Glavna, takozvana „zimska“ rezidba, obavlja se u periodu mirovanja vegetacije, najčešće krajem zime ili u rano proleće, pre kretanja sokova. Tada su stabla bez lišća, što omogućava bolju preglednost krune, a rane od rezidbe brže zarastaju sa početkom vegetacije. Pored zimske, može se primenjivati i dopunska, „letnja“ ili zelena rezidba, koja se izvodi tokom vegetacije i služi za uklanjanje suvišnih i nerodnih izdanaka (vodopija), čime se poboljšava osvetljenost i ishrana plodova.

Formiranje uzgojnog oblika

Formiranje pravilnog uzgojnog oblika je najvažniji zadatak rezidbe u prvih nekoliko godina nakon sadnje pitomog kestena. Cilj je stvoriti krunu sa jakom centralnom osom (vođicom) i pravilno raspoređenim skeletnim (ramenim) granama. Najčešće se primenjuje poboljšana piramidalna kruna. Ovaj uzgojni oblik obezbeđuje dobru osvetljenost, čvrstinu i laku prohodnost prilikom obavljanja radova u voćnjaku. Formiranje počinje već nakon prve godine rasta na stalnom mestu.

U prvoj godini, sadnica se obično skrati na visinu od 80 do 100 cm kako bi se izazvalo grananje. Tokom prve vegetacije, iz gornjih pupoljaka će se razviti više mladara. Na proleće druge godine, bira se najsnažniji i najpravilniji mladar za vođicu (produžnicu debla), dok se 3 do 4 bočna mladara, koji imaju dobar ugao u odnosu na vođicu i pravilan raspored, ostavljaju za prvu etažu skeletnih grana. Svi ostali mladari se uklanjaju. Vrh vođice se skraćuje za trećinu kako bi se podstaklo dalje grananje.

U narednim godinama, postupak se ponavlja. Na vođici se na visini od 80 do 100 cm iznad prve etaže formira sledeća etaža skeletnih grana. Važno je da grane u gornjim etažama budu kraće i tanje od onih u donjim, kako ne bi zasenjivale i gušile donje delove krune, čime se zadržava piramidalni oblik. Takođe, treba paziti da grane ne izrastaju jedna iznad druge u istom pravcu. Uklanjaju se sve konkurentne grane koje ugrožavaju rast vođice, kao i grane sa preoštrim uglom koje se lako mogu odlomiti.

Proces formiranja krune traje obično 4 do 5 godina, dok se ne formira željena visina i broj skeletnih grana. Tokom ovog perioda, rezidba treba da bude umerena, jer prejaka rezidba može usporiti rast i odložiti početak plodonošenja. Nakon što je osnovni skelet formiran, prelazi se na rezidbu za održavanje rodnosti, sa povremenim korekcijama oblika ukoliko dođe do narušavanja strukture krune. Pravilno formirana kruna je preduslov za visoke i stabilne prinose u kasnijim godinama.

Rezidba stabala u rodu

Kada pitomi kesten dostigne punu rodnost, cilj rezidbe se menja. Osnovni zadatak više nije formiranje, već održavanje postojeće strukture krune i obezbeđivanje redovne i obilne rodnosti. Rezidba stabala u rodu svodi se na nekoliko osnovnih principa: održavanje ravnoteže između rasta i rodnosti, proređivanje krune radi bolje osvetljenosti, uklanjanje nerodnog drveta i podmlađivanje rodnih grana. Ova rezidba se obavlja svake godine ili svake druge godine, u zavisnosti od bujnosti i rodnosti stabla.

Prvi korak u rezidbi rodnih stabala je sanitarni rez. Uklanjaju se sve suve, polomljene, bolesne ili oštećene grane. Zatim se pristupa proređivanju. Iz unutrašnjosti krune se uklanjaju grane koje rastu uspravno (vodopije), one koje se ukrštaju i taru jedna o drugu, kao i grane koje rastu ka unutrašnjosti krune. Cilj je stvoriti prozračnu strukturu koja omogućava prodiranje sunčeve svetlosti i cirkulaciju vazduha do svih delova, što je preduslov za dobar kvalitet plodova i manje bolesti.

Nakon proređivanja, vrši se rezidba za obnovu rodnog drveta. Pitomi kesten rađa na vrhovima jednogodišnjih letorasta koji izrastaju iz dvogodišnjeg ili starijeg drveta. Vremenom, rodne grane se izdužuju i ogoljavaju u osnovi, a rodnost se premešta sve dalje od osnove. Da bi se to sprečilo, starije, izrođene grane se skraćuju (prevode) na neku niže pozicioniranu bočnu grančicu, čime se rodnost približava osnovi i podstiče rast novih, mladih i bujnijih letorasta koji će doneti rod.

Intenzitet rezidbe zavisi od stanja stabla. Stabla koja su bujna i manje rađaju treba rezati slabije, dok stabla koja su prerodila i slabo rastu zahtevaju jaču rezidbu kako bi se podstakao vegetativni rast. Važno je ne ukloniti više od 20-25% ukupne mase krune u jednoj godini kako se ne bi izazvala preterano burna reakcija u vidu rasta velikog broja vodopija. Svi veći rezovi moraju biti glatki i tretirani kalemarskim voskom.

Letnja (zelena) rezidba

Letnja ili zelena rezidba je dopunska mera koja se izvodi tokom vegetacije, najčešće u junu i julu. Iako nije obavezna kao zimska, ona može doneti značajne koristi, posebno u intenzivnim zasadima. Osnovni cilj letnje rezidbe je uklanjanje suvišnih, nerodnih izdanaka, pre svega vodopija, koje crpe veliku količinu hranljivih materija i vode, a istovremeno zasenjuju unutrašnjost krune i plodove. Uklanjanjem vodopija, hraniva se preusmeravaju ka razvoju plodova i rodnih grana.

Vodopije su bujni, uspravni mladari koji najčešće rastu iz starijih, debljih grana, posebno na mestima gde je izvršena jača zimska rezidba. Lako se prepoznaju po svom položaju, bujnosti i krupnijem lišću. Najbolje ih je ukloniti dok su još zeljasti i mladi, jer se tada mogu lako odlomiti rukom (pinciranje) ili odseći makazama. Rane nastale na ovaj način su male i brzo zarastaju, a stablo ne reaguje stvaranjem novih izdanaka kao kod zimske rezidbe.

Pored uklanjanja vodopija, letnjom rezidbom se mogu ukloniti i mladari koji rastu na neželjenim mestima, kao što su oni koji izbijaju iz osnove debla ili korena (divlji izdanci). Takođe se mogu prorediti pregusti mladari na vrhovima grana kako bi se poboljšala osvetljenost. Ova mera direktno doprinosi boljem kvalitetu plodova – plodovi koji su bolje osunčani su krupniji, imaju intenzivniju boju i veći sadržaj šećera.

Letnju rezidbu treba izvoditi pažljivo i umereno. Nikada se ne sme ukloniti prevelika lisna masa, jer je lišće neophodno za proces fotosinteze i ishranu celog stabla. Ova mera je posebno korisna kod mlađih stabala u fazi formiranja, jer omogućava usmeravanje rasta i brže formiranje željenog oblika krune, bez potrebe za jakim rezovima tokom zime. Pravilnom kombinacijom zimske i letnje rezidbe postiže se potpuna kontrola nad razvojem i plodonošenjem pitomog kestena.