Sadnja i razmnožavanje čileanskog kukurjaka

Uspešna sadnja čileanskog kukurjaka počinje izborom zdravog sadnog materijala i pravilno pripremljenog mesta. Biljka se može razmnožavati podelom bokora, setvom semena ili ukorenjavanjem pažljivo odvojenih delova rozete. Podela je najpouzdaniji način kada je važno sačuvati osobine određene sorte. Setva omogućava dobijanje većeg broja biljaka, ali zahteva više vremena i strpljenja.

Najpovoljniji termini za sadnju su rano proleće i početak jeseni. Prolećna sadnja daje biljci celu vegetacionu sezonu za ukorenjavanje pre zime. Jesenja sadnja je takođe uspešna kada se obavi dovoljno rano da koren počne da se razvija pre jačih mrazeva. Sadnju tokom letnjih vrućina treba izbegavati, osim ako je moguće obezbediti redovno zalivanje i privremeno zasenjivanje.

Sadnica treba da ima čvrstu lisnu rozetu, zdrave korenove i supstrat bez neprijatnog mirisa. Uvelo lišće, crne mrlje na korenu i mekana osnova biljke mogu ukazivati na trulež. Primerci sa korenom koji kruži duž zida saksije mogu se koristiti, ali korenje treba pažljivo rastresti. Oštećene i potpuno suve delove korena korisno je odstraniti čistim makazama.

Pre sadnje potrebno je unapred odrediti dovoljan razmak između biljaka. Većina sorti dobro se razvija kada ima približno trideset do četrdeset centimetara slobodnog prostora. Snažnije sorte mogu zahtevati i veći razmak kako bi se obezbedilo provetravanje. Pregusta sadnja dovodi do konkurencije za vodu, svetlost i hranljive materije.

Pravilna sadnja u bašti

Sadna jama treba da bude nešto šira od korenove bale, ali ne preterano duboka. Korenov vrat postavlja se približno u nivou okolnog zemljišta. Preduboka sadnja povećava rizik od truljenja središta rozete. Preplitka sadnja ostavlja koren izloženim isušivanju i temperaturnim promenama.

Na dno jame nije potrebno stavljati veliku količinu jakog mineralnog đubriva. Direktan dodir koncentrovanog đubriva sa korenom može izazvati oštećenja. Bolje je izvađenu zemlju pomešati sa zrelim kompostom i njome ravnomerno popuniti prostor oko korena. Zemlju potom treba blago pritisnuti kako bi se uklonili veliki vazdušni džepovi.

Odmah nakon sadnje biljka se obilno zaliva. Voda povezuje koren sa okolnim zemljištem i pomaže mu da započne usvajanje vlage. Ako se zemlja nakon zalivanja slegne, može se dodati još malo rastresitog supstrata. Središte rozete mora ostati nepokriveno.

Tokom narednih nekoliko nedelja zemljište se održava umereno vlažnim. Mlada biljka još nema razvijen koren koji može koristiti vodu iz dubljih slojeva. Tanak sloj malča smanjuje isparavanje, ali se ne sme naslanjati na lisnu rozetu. Prve cvetne pupoljke ponekad je korisno ukloniti ako je sadnica slaba, kako bi energiju usmerila na ukorenjavanje.

Razmnožavanje podelom bokora

Podela bokora najčešće se obavlja svake treće ili četvrte godine. Biljka spremna za podelu obično ima više jasno odvojenih rozeta i proređeno središte. Postupak se izvodi po oblačnom vremenu ili u delu dana bez jakog sunca. Zemljište je dobro zaliti dan ranije kako bi vađenje bilo lakše.

Bokor se pažljivo podiže vilama ili ašovom, uz nastojanje da se sačuva što više korena. Zemlja se blago otrese kako bi se videla prirodna mesta razdvajanja. Biljka se može podeliti rukama ili čistim, oštrim nožem. Svaki novi deo mora imati nekoliko zdravih pupoljaka i dovoljno razvijenog korena.

Truli, šuplji ili potpuno suvi delovi iz sredine bokora uklanjaju se. Površine reza mogu se ostaviti kratko da se prosuše pre sadnje, naročito po vlažnom vremenu. Podeljene biljke odmah se sade na pripremljeno mesto, na istoj dubini na kojoj su ranije rasle. Nakon sadnje obavezno se temeljno zalivaju.

Novo podeljeni primerci zahtevaju redovnu vlagu dok ne počnu da stvaraju sveže listove. U prvih nekoliko nedelja treba ih zaštititi od jakog podnevnog sunca ako je vreme veoma toplo. Prihrana se ne primenjuje odmah, jer oštećen koren prvo treba da se oporavi. Kada se primeti stabilan novi rast, nega se postepeno vraća na uobičajeni režim.

Razmnožavanje semenom

Seme se može sejati u kontejnere ili direktno u pripremljenu leju. Setva u kontrolisanim uslovima olakšava održavanje vlage i zaštitu mladih biljaka. Za setvu se koristi lagan, propustan i čist supstrat. Seme se raspoređuje po površini i prekriva veoma tankim slojem zemlje ili sitnog vermikulita.

Supstrat treba održavati ravnomerno vlažnim, ali ne natopljenim. Posuda se postavlja na svetlo mesto bez jakog podnevnog sunca. Klijanje može biti neujednačeno, pa posudu ne treba prerano odbaciti. Kod nekih semena period izlaganja hladnijim uslovima može poboljšati i ujednačiti klijanje.

Kada se razvije nekoliko pravih listova, sadnice se mogu pažljivo pikirati u pojedinačne posude. Mlade biljke drže se na svetlom i prozračnom mestu. Pre iznošenja u baštu potrebno ih je postepeno navikavati na spoljne temperature, vetar i direktno sunce. Naglo izlaganje može izazvati ožegotine i zastoj u rastu.

Biljke dobijene iz semena mogu se razlikovati po boji cveta, visini i vremenu cvetanja. To je posebno izraženo kod semena sakupljenog sa hibridnih sorti. Setva je zato zanimljiva kada se želi prirodna raznovrsnost, ali nije najbolji izbor za potpuno verno umnožavanje određene sorte. Prvo obilnije cvetanje često se očekuje tek nakon što biljka dovoljno ojača.

Sadnja u posude i dalja nega

Za uzgoj u posudi bira se dovoljno široka i duboka saksija sa otvorima za odvod vode. Premala posuda se brzo isušuje i ograničava razvoj korena. Na dnu se može postaviti tanak sloj krupnijeg materijala, ali je kvalitet propusnog supstrata važniji od debelog drenažnog sloja. Saksija treba da bude stabilna kako se ne bi prevrtala pod težinom cvetnih stabljika.

Supstrat se može pripremiti od kvalitetne baštenske zemlje, komposta i rastresite mineralne komponente. Mešavina treba da zadržava dovoljno vlage, ali da nakon zalivanja brzo otpusti višak vode. Teška zemlja uzeta direktno iz vrta nije pogodna ako se koristi bez dodataka. U zatvorenoj posudi ona se lako sabija i ostaje predugo mokra.

Biljka se postavlja tako da središte rozete ostane iznad površine supstrata. Nakon popunjavanja prostora oko korena supstrat se nežno pritisne i obilno zalije. Posudu prvih nekoliko dana treba držati na mestu zaštićenom od jakog sunca i vetra. Zatim se postepeno premešta na planirani svetliji položaj.

Presađivanje je potrebno kada koren ispuni posudu ili kada se primeti brzo isušivanje supstrata. Najbolje se obavlja u proleće, pre intenzivnog porasta. Tada se biljka može presaditi u veću posudu ili istovremeno podeliti. Redovno podmlađivanje sprečava preterano zbijanje korena i održava obilno cvetanje.