Sadnja i razmnožavanje Burkvudovog osmantusa bez nepotrebnih gubitaka

Pravilna sadnja Burkvudovog osmantusa predstavlja osnovu njegovog budućeg zdravlja, otpornosti i dekorativnosti. Biljka može dugo da raste na istom mestu, pa izbor položaja i priprema zemljišta ne treba da budu brzopleti. Dobro posađen primerak lakše podnosi sušu, hladnoću i povremene greške u nezi. Razmnožavanje je moguće na nekoliko načina, ali se u praksi najbolji rezultati najčešće postižu reznicama i položenicama.

Najpovoljnije vreme za sadnju zavisi od klime i načina na koji je biljka proizvedena. Kontejnerske sadnice mogu se saditi tokom većeg dela godine, pod uslovom da zemljište nije smrznuto, previše vlažno ili izloženo ekstremnoj vrućini. U područjima sa hladnim zimama prolećna sadnja daje biljci dovoljno vremena da razvije koren pre prvog jačeg mraza. U blažim krajevima rana jesen može biti veoma pogodna jer je tlo još toplo, a isparavanje slabije.

Sadni materijal treba pažljivo pregledati pre kupovine i sadnje. Zdrava sadnica ima čvrste izdanke, ujednačenu boju listova i koren koji nije truo ni potpuno uvrnut u gustu masu. Nekoliko korenova uz ivicu kontejnera nije problem, ali potpuno spiralno razvijen koren zahteva pažljivo razmrsivanje. Sadnice sa osušenim vrhovima, crnim korenovima ili neprijatnim mirisom supstrata teže se oporavljaju.

Razmnožavanje Burkvudovog osmantusa zahteva strpljenje jer ukorenjavanje nije uvek brzo. Kao hibridna biljka, ne razmnožava se pouzdano semenom ako je cilj dobijanje potomstva istih osobina. Vegetativne metode čuvaju gust habitus, izgled listova i karakteristike cvetanja matične biljke. Uspeh najviše zavisi od kvaliteta izabranog izdanka, vlažnosti supstrata i stabilnih uslova tokom formiranja korena.

Izbor mesta i priprema sadne jame

Mesto za sadnju treba da bude svetlo, ali zaštićeno od najsnažnijeg zimskog vetra. Sunčani položaji podstiču gust rast i obilnije cvetanje, dok polusenka smanjuje stres tokom veoma toplih leta. Duboka senka nije pogodna jer izdanci postaju izduženi, a donji i unutrašnji delovi žbuna ostaju bez lišća. U hladnijim područjima posebno je povoljan položaj uz južni ili jugozapadni zid sa dobrom cirkulacijom vazduha.

Pre kopanja sadne jame potrebno je proveriti kako zemljište propušta vodu. Jednostavna provera može se obaviti punjenjem manje rupe vodom i praćenjem brzine njenog povlačenja. Ako voda ostaje dugo, potrebno je poboljšati strukturu tla ili formirati blago uzdignuto mesto za sadnju. Sadnja u duboku jamu ispunjenu samo rastresitim materijalom nije dovoljna ako okolno glinovito zemljište zadržava vodu kao zatvorena posuda.

Sadna jama treba da bude šira od korenove bale, ali ne i znatno dublja. Šira jama olakšava prodiranje mladih korenova u okolno zemljište i ubrzava ukorenjavanje. Dno se ne puni debelim slojem nerazloženog organskog materijala, jer njegovo sleganje može kasnije povući biljku preduboko. Gornja površina korenove bale nakon sadnje treba da bude u ravni sa okolnim zemljištem ili neznatno iznad njega.

Izvađena zemlja može se pomešati sa umerenim udelom zrelog komposta. Prevelika razlika između sadržaja sadne jame i okolnog tla može zadržati korenje unutar meke zone i usporiti njegovo širenje. Cilj nije stvaranje male posude sa idealnim supstratom, već postepen prelaz ka prirodnom zemljištu vrta. Na veoma siromašnom tlu bolje je poboljšati širu površinu nego samo samu sadnu jamu.

Postupak pravilne sadnje

Pre vađenja iz saksije korenovu balu treba dobro zaliti. Vlažan supstrat ostaje povezan i manje se odvaja od sitnih korenova tokom rukovanja. Posuda se uklanja pažljivo, bez povlačenja biljke za izdanke ili vrhove. Ako je koren snažno obavio unutrašnjost saksije, spoljašnji sloj se blago razmrsi prstima ili zaseče na nekoliko mesta.

Sadnica se postavlja u sredinu jame i proverava se njena dubina iz više uglova. Osnova žbuna ne sme ostati zatrpana jer stalna vlaga uz donje delove izdanaka može izazvati truljenje. Zemlja se vraća postepeno, uz blago pritiskanje rukama kako bi se uklonili veći vazdušni džepovi. Snažno gaženje nije poželjno jer sabija tlo i smanjuje količinu kiseonika dostupnog korenu.

Nakon sadnje biljku treba obilno zaliti, čak i ako je zemljište prethodno bilo vlažno. Voda pomaže da se čestice zemlje priljube uz koren i stabilizuje sadnicu. Ako se zemlja nakon zalivanja slegne, dodaje se još malo materijala, ali se korenov vrat ne zatrpava. Oko biljke se može formirati plitak kružni rub koji privremeno zadržava vodu tokom prvih zalivanja.

Površina se prekriva slojem organskog malča koji ne dodiruje direktno osnovu izdanaka. U prvoj sezoni veoma je važno održavati ravnomernu vlažnost, bez smenjivanja potpunog isušivanja i natapanja. Kolac je potreban samo na veoma vetrovitim mestima ili kod visokih, nestabilnih sadnica. Vezivanje mora biti elastično i dovoljno labavo da ne ošteti koru tokom rasta.

Razmnožavanje reznicama

Za razmnožavanje se najčešće koriste poluzrele reznice uzete tokom leta ili početkom jeseni. Biraju se zdravi bočni izdanci tekuće godine koji su pri osnovi počeli da odrvenjavaju, dok je vrh još umereno savitljiv. Previše mekani izdanci lako venu i trule, a potpuno odrvenele grane sporije razvijaju koren. Matična biljka treba da bude zdrava, dobro zalivena i bez vidljivih simptoma bolesti ili štetočina.

Reznica se seče čistim i oštrim nožem ili makazama, najčešće neposredno ispod čvora. Donji listovi se uklanjaju, dok se na vrhu ostavlja manji broj zdravih listova. Ako su listovi veliki i isparavanje jako, mogu se delimično skratiti bez oštećenja pupoljaka. Donji deo reznice može se tretirati sredstvom za podsticanje ukorenjavanja, naročito kada su uslovi manje stabilni.

Supstrat za ukorenjavanje mora biti sterilan, rastresit i sposoban da zadrži vlagu bez zabarivanja. Mešavina materijala za setvu i mineralne komponente, poput perlita ili krupnijeg peska, obično daje dobar odnos vazduha i vode. Reznice se postavljaju tako da uklonjeni čvor bude u supstratu, a listovi ne dodiruju njegovu površinu. Nakon toga se zalivaju finim mlazom i smeštaju na svetlo mesto bez direktnog podnevnog sunca.

Visoka vlažnost vazduha smanjuje gubitak vode dok reznica još nema funkcionalan koren. Posuda se može prekriti providnim poklopcem ili staviti u mali prostor za razmnožavanje, ali je svakodnevno provetravanje obavezno. Supstrat treba da bude blago vlažan, a ne potpuno natopljen. Ukorenjavanje može trajati više nedelja ili nekoliko meseci, pa se reznice ne izvlače često radi provere.

Razmnožavanje položenicama i nega mladih biljaka

Položenice su jednostavan i pouzdan način razmnožavanja kada matična biljka ima niske, savitljive grane. Odabrani izdanak savija se prema zemlji bez odvajanja od matičnog žbuna. Na mestu dodira sa tlom može se blago oštetiti kora ili ukloniti uzak prsten površinskog tkiva. Taj deo se pričvršćuje kukom, prekriva rastresitom zemljom i održava umereno vlažnim.

Vrh položenog izdanka ostavlja se iznad zemlje i po potrebi vezuje za mali oslonac. Koren se razvija na zatrpanom delu dok izdanak i dalje dobija vodu i hraniva od matične biljke. Zbog toga je rizik od isušivanja znatno manji nego kod reznica. Proces može potrajati jednu vegetacionu sezonu ili duže, zavisno od temperature, vlage i zrelosti izdanka.

Kada se razvije dovoljno snažan korenov sistem, nova biljka se odvaja čistim rezom. Ne treba je odmah saditi na veoma izloženo mesto, jer mladi koren još nije sposoban da nadoknadi veliki gubitak vode preko listova. Privremeno gajenje u posudi ili zaštićenom delu vrta omogućava sigurnije formiranje korena. Tokom prvih meseci zalivanje mora biti redovno, ali supstrat ne sme biti stalno natopljen.

Mlade biljke ne treba obilno prihranjivati dok se ne pojavi jasan novi rast. Visoke koncentracije đubriva mogu oštetiti nežne korenove i usporiti ukorenjavanje. Prvo se podstiče stabilan razvoj korenovog sistema, a tek kasnije snažniji rast nadzemnog dela. Strpljiva nega u ovoj fazi daje kvalitetnije i otpornije biljke koje se kasnije lakše prilagođavaju stalnom mestu.