Prezimljavanje Burkvudovog osmantusa u vrtu i saksiji

Burkvudov osmantus je zimzeleni žbun koji može podneti umerene zimske uslove, ali njegova otpornost zavisi od starosti, položaja i stepena ukorenjenosti. Najveću opasnost ne predstavlja uvek sama niska temperatura, već kombinacija mraza, hladnog vetra, zimskog sunca i suvog zemljišta. Mlade biljke i primerci u saksijama zahtevaju znatno više zaštite od starijih žbunova posađenih na zaklonjenom mestu. Dobra priprema počinje još tokom vegetacije, jer samo zdravi i dobro sazreli izdanci mogu pouzdano podneti hladan period.

Biljka tokom zime ne ulazi u potpuno stanje mirovanja na isti način kao listopadni žbunovi. Njeni listovi ostaju aktivni i nastavljaju da gube određenu količinu vode. Kada je zemljište smrznuto, koren ne može da nadoknadi taj gubitak, pa dolazi do fiziološke suše. Zato zimsko isušivanje može napraviti veću štetu od kratkotrajnog pada temperature.

Otpornost se povećava sa starošću i dobrim ukorenjavanjem. Tek posađena biljka ima ograničen broj aktivnih korenova i slabiju sposobnost snabdevanja krošnje vodom. Kasna sadnja dodatno povećava rizik jer koren nema dovoljno vremena da se poveže sa okolnim zemljištem. U hladnijim područjima prolećna sadnja je sigurnija za mlade primerke.

Zaštita ne treba da stvara potpuno zatvoren i vlažan prostor oko biljke. Nepropusna plastika može izazvati pregrevanje tokom sunčanih dana, kondenzaciju i razvoj truleži. Najbolji su materijali koji ublažavaju vetar i nagle temperaturne promene, ali omogućavaju prolaz vazduha. Pravilno postavljena zaštita treba da štiti biljku, a ne da menja njeno prirodno okruženje u zatvorenu komoru.

Izbor zimskog položaja i priprema biljke

Za prezimljavanje je najpovoljniji položaj zaštićen od severnih i istočnih vetrova. Zid, ograda ili grupa viših zimzelenih biljaka mogu značajno smanjiti gubitak vode iz listova. Južni zid pruža više toplote, ali može izazvati velike temperaturne razlike između dana i noći. Idealno mesto ima dovoljno svetlosti, blagu zaštitu i stabilnije zimske uslove.

Od kraja leta treba izbegavati prihranu sa visokim sadržajem azota. Azot podstiče razvoj mekih izdanaka koji ne stižu da odrvene pre prvih mrazeva. Takvi vrhovi lako potamne i osuše se tokom zime. Umerena ishrana i pravilno zalivanje omogućavaju biljci da prirodno završi rast i pripremi tkiva za hladnoću.

Tokom jeseni treba ukloniti bolesne i polomljene grane, ali snažna rezidba nije preporučljiva. Veći broj svežih rezova povećava osetljivost biljke i može podstaći kasni porast. Prirodno gusta krošnja pruža izvesnu zaštitu unutrašnjim granama. Glavno oblikovanje bolje je obaviti nakon cvetanja ili tokom pogodnog perioda aktivnog rasta.

Pre smrzavanja tla biljku treba obilno zaliti ako je jesen bila suva. Voda mora prodreti u dublju zonu korena, a ne samo nakvasiti površinu. Vlažno, ali ne zabarano zemljište sporije se hladi i pruža stabilnije uslove korenu. Posle zalivanja površina se prekriva slojem organskog malča.

Zaštita biljaka posađenih u zemlji

Malč se raspoređuje u širokom krugu oko žbuna kako bi zaštitio površinske korenove. Materijal može biti usitnjena kora, suvo lišće, kompost ili mešavina organskih komponenti. Sloj treba da bude dovoljno debeo da ublaži promene temperature, ali ne sme biti naslonjen na osnovu izdanaka. Vlažan materijal uz koru povećava rizik od propadanja i oštećenja.

Mlade biljke mogu se obaviti zimskom hortikulturnom tkaninom. Materijal se postavlja preko jednostavnog okvira kako ne bi jako pritiskao lišće i grane. Donji deo se učvršćuje tako da vetar ne podiže zaštitu, ali se ostavlja mogućnost strujanja vazduha. Tokom dužeg toplog perioda zaštita se može privremeno otvoriti radi provetravanja.

Grane četinara mogu poslužiti kao prirodan zaklon od vetra i zimskog sunca. Postavljaju se oko biljke bez prejakog vezivanja i sabijanja krošnje. Njihova prednost je u tome što propuštaju vazduh i stvaraju postepenu senku. Ova metoda je posebno korisna kod nižih i tek posađenih žbunova.

Sneg koji se blago zadržava oko osnove može dodatno izolovati koren, ali težak i mokar sneg može polomiti grane. Nakon obilnih padavina krošnja se pažljivo rasterećuje laganim uklanjanjem viška snega. Grane se ne udaraju dok su smrznute jer tada lako pucaju. Ledena kora se ne odvaja silom, već se čeka prirodno otapanje.

Prezimljavanje biljaka u saksijama

Koren u saksiji izložen je hladnoći sa svih strana i smrzava se mnogo brže nego koren u zemlji. Zbog toga posuda mora biti dovoljno velika i izrađena od materijala otpornog na mraz. Mala saksija pruža veoma slabu temperaturnu zaštitu i brzo gubi vlagu. Veći volumen supstrata sporije se hladi i stvara stabilnije uslove.

Posudu treba postaviti uz zaštićen zid, dalje od mesta gde se sliva voda sa krova. Podizanje na drvenu, gumenu ili izolacionu podlogu smanjuje direktan kontakt sa hladnim betonom. Bočne strane mogu se obaviti izolacionim materijalom, jutom ili višeslojnim zaštitnim omotačem. Drenažni otvori moraju ostati slobodni kako se voda ne bi zadržavala u saksiji.

Tokom zime supstrat se povremeno proverava i zaliva kada je odmrznut i umereno suv. Potpuno isušivanje korenove bale može izazvati ozbiljno opadanje lišća. Sa druge strane, stalno mokar supstrat na niskoj temperaturi pogoduje truleži korena. Zalivanje se zato obavlja oprezno, uglavnom tokom blažih dana.

Saksijska biljka može prezimiti i u svetloj, hladnoj prostoriji u kojoj nema jakog mraza. Prostor ne treba da bude topao kao stambena soba, jer bi biljka mogla prerano da nastavi rast. Potrebna je dobra cirkulacija vazduha i povremena kontrola štetočina. Na otvoreno se vraća postepeno, kada prođe opasnost od ozbiljnog mraza.

Prolećni pregled i oporavak posle zime

Zaštita se uklanja postepeno, a ne naglo tokom prvog toplog dana. Rano prolećno sunce može oštetiti listove koji su mesecima bili pod senkom zaštitnog materijala. Najpre se zaštita otvara tokom oblačnih i blagih dana. Potpuno se uklanja kada se stabilizuju temperature i smanji rizik od jakih mrazeva.

Smeđi listovi ne znače uvek da je cela grana odumrla. Potrebno je sačekati bubrenje pupoljaka i početak novog rasta. Kora se može blago zagrebati na neupadljivom mestu kako bi se proverila boja tkiva ispod nje. Zeleno tkivo ukazuje da je izdanak živ, dok suvo i smeđe tkivo potvrđuje odumiranje.

Rezidba oštećenih delova obavlja se tek kada se jasno vidi granica zdravog tkiva. Rez se pravi do živog bočnog izdanka ili zdravog dela grane. Ne treba uklanjati previše materijala odjednom, naročito ako je koren takođe pretrpeo stres. Biljci je potrebna određena količina zdravih listova kako bi obnovila energiju i formirala nove izdanke.

Nakon zime prihrana se sprovodi umereno i tek kada biljka pokaže znake aktivnog rasta. Preuranjeno ili obilno đubrenje ne može oživeti promrzlo tkivo. Važnije je održavati ravnomernu vlagu i zaštititi biljku od kasnih mrazeva. Uz pravilnu negu mnogi žbunovi se uspešno oporave čak i kada su izgubili znatan deo starog lišća.