Zvezdasta magnolija može uspešno prezimiti u mnogim vrtovima, ali njeno rano cvetanje čini je osetljivom na nagle temperaturne promene i kasne mrazeve. Zimska zaštita nije uvek potrebna odraslim, dobro ukorenjenim biljkama, ali je veoma važna za mlade primerke i biljke u posudama. Najbolji rezultati se postižu kada se biljka priprema za zimu već tokom kasnog leta i jeseni. Prezimljavanje nije samo pitanje pokrivanja, već i pravilne vlage, zrelih izboja i dobrog položaja.
Priprema biljke za zimu
Priprema zvezdaste magnolije za zimu počinje mnogo pre prvih mrazeva. Biljka koja je tokom leta bila pravilno zalivana i nije preterano prihranjivana azotom lakše ulazi u mirovanje. Izboji treba da sazru i odrvene pre jačeg zahlađenja. Predugo forsiranje rasta u kasnoj sezoni povećava rizik od izmrzavanja.
U jesen je korisno proveriti stanje malča oko biljke. Sloj organskog materijala štiti plitak koren od naglih oscilacija temperature. Malč takođe sprečava brzo isušivanje zemljišta tokom hladnih, vetrovitih perioda. Ipak, ne treba ga nagomilavati uz samo stablo, jer to može izazvati probleme sa korom.
Ako je jesen suva, biljku treba zaliti pre jačih mrazeva. Vlažno, ali ne natopljeno zemljište bolje štiti koren od ekstremnog isušivanja. Zimsko isušivanje može biti problem naročito kada duvaju hladni vetrovi, a zemljište je smrznuto. Biljka tada ne može da nadoknadi gubitak vlage, što se kasnije vidi na pupoljcima i granama.
Opalo lišće treba ukloniti ako je tokom sezone bilo znakova bolesti. Zdravo lišće može se koristiti kao deo malča, ali ga je bolje usitniti i ne praviti debele, zbijene slojeve. Previše mokrog lišća može zadržavati vlagu i privlačiti štetočine. Uredna, prozračna zona oko biljke smanjuje rizik od zimskih problema.
Još članaka na ovu temu
Zaštita mladih biljaka
Mlade zvezdaste magnolije su osetljivije od starijih primeraka. Njihov koren još nije dovoljno razvijen, a tkiva često nisu potpuno prilagođena lokalnim uslovima. U prve dve do tri zime preporučuje se dodatna zaštita, naročito u hladnijim ili vetrovitim vrtovima. Cilj nije zatvoriti biljku hermetički, već ublažiti ekstremne promene.
Koren se štiti malčem od kore, lišća ili komposta. Sloj treba rasporediti široko oko biljke, jer se koren ne nalazi samo neposredno uz stablo. Ako su zime veoma hladne, preko malča se može dodati lagani sloj grančica četinara. One sprečavaju raznošenje materijala i dodatno štite površinu zemljišta.
Nadzemni deo mladih biljaka može se zaštititi prozračnim platnom. Agril platno je bolje od plastične folije, jer omogućava razmenu vazduha i smanjuje kondenzaciju. Zaštita se postavlja kada se očekuju jaki mrazevi, a ne prerano tokom blage jeseni. Ako se biljka previše rano zatvori, može ostati previše vlažna i osetljiva.
Potporni kolac može biti koristan ako je biljka na vetrovitom mestu. Vezivanje mora biti labavo i elastično, kako ne bi oštetilo koru. Biljku ne treba potpuno ukočiti, jer blago kretanje pomaže razvoju stabilnosti. Kolac se uklanja kada biljka dovoljno ojača i samostalno stoji.
Još članaka na ovu temu
Kasni mrazevi i zaštita cvetnih pupoljaka
Najveći izazov kod zvezdaste magnolije često nisu zimski minimumi, već kasni prolećni mrazevi. Biljka cveta rano, pa pupoljci mogu krenuti tokom toplog perioda, a zatim stradati od iznenadnog zahlađenja. Oštećeni cvetovi potamne, omlitave i brzo gube dekorativnost. Takva šteta je estetski neprijatna, ali obično ne ugrožava život biljke.
Zaštita cvetnih pupoljaka moguća je kod manjih primeraka. Kada se najavi mraz, krošnja se može privremeno prekriti laganim prozračnim materijalom. Pokrivač treba postaviti pre pada temperature i ukloniti kada opasnost prođe. Važno je da materijal ne lomi grane i pupoljke, pa se po potrebi koristi jednostavna potporna konstrukcija.
Položaj u vrtu ima dugoročno najveći uticaj na opasnost od kasnog mraza. Mesta u udolinama, gde se hladan vazduh zadržava, nisu dobra za rano cvetajuće biljke. Blaga padina ili zaklonjeno mesto sa dobrom cirkulacijom vazduha često je povoljnije. Uz zidove treba biti oprezan, jer toplota može ranije pokrenuti pupoljke, koji zatim lakše stradaju.
Ako cvetovi izmrznu, biljku ne treba odmah orezivati ili intenzivno prihranjivati. Dovoljno je ukloniti samo očigledno oštećene delove ako narušavaju izgled ili počnu da trule. Biljka će nastaviti listanje i tokom sezone obnoviti snagu. Najvažnije je obezbediti stabilnu vlagu i izbegavati dodatni stres.
Prezimljavanje biljaka u posudama
Zvezdasta magnolija se može gajiti u većim posudama, ali prezimljavanje tada zahteva više pažnje. Koren u posudi izloženiji je smrzavanju nego koren u zemljištu. Posuda se brzo hladi, ali i brzo zagreva, što stvara neugodne oscilacije. Zato biljke u saksijama nikada ne treba tretirati kao potpuno iste biljke posađene u vrtu.
Posudu treba postaviti na zaklonjeno mesto, po mogućnosti uz hladan zid koji ne izaziva prerano kretanje vegetacije. Može se obmotati jutom, trskom, stiropornom zaštitom ili drugim izolacionim materijalom. Dno posude mora imati dobru drenažu, jer zimsko zadržavanje vode može biti opasno. Podmetač sa stajaćom vodom treba ukloniti.
Supstrat u posudi ne sme se potpuno osušiti tokom zime. Povremeno se proverava vlažnost i zaliva blagim količinama tokom perioda bez mraza. Previše vode je jednako opasno kao i suša, posebno ako koren nema vazduha. Stabilna, blago vlažna sredina najbolja je za mirno prezimljavanje.
U proleće se zaštita uklanja postepeno. Naglo izlaganje suncu i vetru može oštetiti pupoljke i mlade listove. Biljku treba pažljivo pratiti, jer posude brže reaguju na promene vremena. Kada prođe opasnost od jačih mrazeva, magnolija u posudi može se vratiti na svoje dekorativno mesto.
