Sadnja i razmnožavanje zvezdaste magnolije u vrtu

Sadnja zvezdaste magnolije je posao koji se najviše isplati kada se uradi promišljeno, jer ova biljka ne voli naknadna premeštanja i grube intervencije oko korena. Dobro odabrano mesto, pravilno pripremljena sadna jama i pažljiv početak nege mogu odrediti uspeh za naredne decenije. Razmnožavanje je zahtevnije od osnovne nege, ali je moguće ako se poštuju biološke osobine biljke. Za profesionalan rezultat potrebno je razlikovati ono što je prikladno za kućni vrt od metoda koje se češće koriste u rasadničkoj proizvodnji.

Izbor sadnice i pravog vremena za sadnju

Kvalitet sadnice ima presudan značaj za uspeh sadnje zvezdaste magnolije. Najbolje je birati biljke sa dobro razvijenim, zdravim i ravnomerno raspoređenim granama. Koren treba da bude snažan, ali ne previše isprepletan u posudi, jer takve biljke teže nastavljaju rast posle sadnje. Sadnica ne mora biti velika da bi bila dobra, jer mlađe biljke često lakše podnose prilagođavanje.

Sadnice u kontejnerima mogu se saditi tokom većeg dela godine, ali najbolji termini su proleće i jesen. Prolećna sadnja daje biljci celu sezonu da se ukoreni pre zime. Jesenja sadnja je dobra u blažim područjima, jer je zemljište još toplo, a isparavanje manje. Sadnju treba izbegavati tokom letnjih vrućina, jakih suša i perioda kada je zemljište smrznuto ili previše natopljeno.

Pri kupovini treba obratiti pažnju na pupoljke, koru i opšte zdravstveno stanje biljke. Smežurana kora, suvi vrhovi i neprijatan miris iz supstrata mogu ukazivati na problem. Biljke sa mnogo cvetnih pupoljaka izgledaju privlačno, ali ne treba da budu iscrpljene ili zapuštene. Zdrava sadnica ima čvrste izboje, ravnomeran rast i supstrat koji nije ni presušen ni preplavljen.

Pre sadnje sadnicu treba dobro zaliti, naročito ako je bila u kontejneru. Korenova bala se ne sme grubo rasturati, ali se spoljašnji spiralno uvijeni korenovi mogu pažljivo razrahliti. Time se podstiče širenje korena u okolno zemljište. Ako se ovaj korak preskoči kod jako zbijene bale, biljka može dugo stagnirati i slabije koristiti vodu iz vrta.

Priprema sadne jame i postupak sadnje

Sadna jama treba da bude šira od korenove bale, ali ne nepotrebno duboka. Širina je važnija od dubine, jer se koren zvezdaste magnolije razvija pretežno u gornjim slojevima zemljišta. Dno jame ne treba pretvarati u tvrdu posudu, već ga treba blago rastresti. Ako je zemljište loše drenirano, sadnja se ne rešava dubokom jamom, već poboljšanjem celog sadnog mesta.

Biljka se sadi na istu dubinu na kojoj je rasla u kontejneru ili rasadniku. Preduboka sadnja je česta greška i može dovesti do gušenja korenovog vrata. Korenov vrat treba da ostane blizu površine, bez zatrpavanja debelim slojem zemlje. Nakon postavljanja biljke, jama se puni rastresitom mešavinom postojećeg zemljišta i zrelog komposta.

Zemlju oko korena treba lagano sabiti rukama, ali ne gaziti snažno. Cilj je ukloniti velike vazdušne džepove, a ne zbijati zemljište do nepropusnosti. Nakon sadnje obavezno se zaliva obilno i polako, kako bi voda povezala koren sa okolnim supstratom. Ako se zemlja slegne, dodaje se još malo rastresite zemlje, ali bez podizanja nivoa oko stabla.

Posle sadnje formira se malčirani krug koji štiti koren i smanjuje konkurenciju korova. Malč ne sme dodirivati bazu biljke, jer prevelika vlaga uz koru može izazvati probleme. U prvoj sezoni ne treba preterivati sa đubrivima, jer je važnije da se koren prilagodi. Stabilna vlaga, zaštita od vetra i mir oko korena mnogo su korisniji od forsiranja brzog rasta.

Razmnožavanje reznicama i položenicama

Razmnožavanje zvezdaste magnolije reznicama moguće je, ali nije uvek jednostavno. Najčešće se koriste poluzrele reznice uzete tokom leta, kada izboj nije sasvim mekan, ali nije ni potpuno odrveneo. Reznice treba uzimati sa zdravih, vitalnih biljaka koje nisu pod stresom od suše ili bolesti. Donji listovi se uklanjaju, a preostali se mogu delimično skratiti kako bi se smanjilo isparavanje.

Za ukorenjavanje je potreban prozračan, sterilan i umereno vlažan supstrat. Mešavine sa perlitom, peskom i tresetnim ili kokosovim delom često daju dobre uslove. Reznice se drže u visokoj vlažnosti vazduha, ali supstrat ne sme biti stalno mokar. Ukorenjavanje može trajati dugo, pa je potrebno strpljenje i redovno provetravanje.

Upotreba hormona za ukorenjavanje može povećati procenat uspeha. Ipak, ni tada rezultat nije zagarantovan, jer magnolije mogu biti promenljive u reakciji. Temperatura supstrata treba da bude stabilna, a direktno sunce izbegnuto. Reznice koje pocrne pri osnovi obično su propale zbog previše vlage ili infekcije.

Položenice su sporiji, ali često sigurniji način za kućne uslove. Niska savitljiva grana se blago zaseče ili oguli na mestu koje će dodirivati zemlju, zatim se pričvrsti i prekrije rastresitim supstratom. Vrh grane ostavlja se iznad zemlje kako bi nastavio da raste. Kada se formira dovoljno korena, mlada biljka se odvaja od matične, ali tek kada može samostalno da se razvija.

Razmnožavanje semenom i nega mladih biljaka

Razmnožavanje semenom koristi se ređe, jer potomstvo ne mora u potpunosti ponoviti osobine matične biljke. Seme magnolije često zahteva period hladne stratifikacije kako bi proklijalo. Pre setve se uklanja mesnati omotač koji može ometati klijanje. Seme se zatim čuva u vlažnom, ali ne mokrom supstratu na niskoj temperaturi određeni period.

Setva se obavlja u rastresit i čist supstrat. Posude treba držati na mestu sa blagom svetlošću i stabilnom vlagom. Klijanje može biti neujednačeno, pa ne treba prerano odbaciti posude ako se klice ne pojave brzo. Mlade biljke u početku rastu sporo i zahtevaju zaštitu od jakog sunca, mraza i isušivanja.

Sadnice dobijene iz semena mogu cvetati tek posle više godina. To je razlog zbog kojeg se u ukrasnom vrtlarstvu češće koriste vegetativno razmnožene biljke. Ipak, semensko razmnožavanje može biti zanimljivo za strpljive uzgajivače i kolekcionare. Ono omogućava dobijanje biljaka koje se mogu razlikovati po bujnosti, nijansi cveta ili vremenu cvetanja.

Mlade biljke, bez obzira na način razmnožavanja, treba postepeno privikavati na spoljne uslove. Naglo iznošenje iz zaštićenog prostora na vetar i sunce može oštetiti listove i usporiti rast. Presađivanje se obavlja pažljivo, jer je mladi koren osetljiv. Prve zime mlade biljke treba zaštititi, posebno ako se gaje u posudama ili na izloženim mestima.