Prezimljavanje krvave kiselice

Krvava kiselica je zeljasta višegodišnja biljka koja u hladnom periodu može izgubiti deo nadzemne mase, ali se u povoljnim uslovima obnavlja iz korena. Uspešno prezimljavanje zavisi od drenaže, umerenog malča i izbegavanja preterane zimske vlage. Biljka lakše podnosi hladnoću kada nije iscrpljena cvetanjem i sušom tokom prethodne sezone. Priprema za zimu zato počinje već krajem leta i tokom jeseni.

Prirodni zimski ciklus

Tokom zime krvava kiselica često usporava rast i povlači se u stanje mirovanja. U blažim područjima može zadržati deo listova, ali oni obično nisu tako dekorativni kao prolećni. U hladnijim krajevima nadzemni deo može potpuno propasti. To ne znači da je biljka uginula, ako je koren zdrav.

Biljka se u proleće obnavlja iz osnove. Novi listovi izlaze kada se zemlja zagreje i produži dan. Tada se najbrže vidi koliko je biljka dobro prezimila. Ako je srce biljke čvrsto i nema znakova truljenja, oporavak obično ide lako.

Krvava kiselica je pouzdanija u zemlji nego u malim posudama. Baštensko zemljište sporije menja temperaturu i bolje štiti koren. Saksije se brže smrzavaju i odmrzavaju, što može oštetiti korenov sistem. Zato posude traže dodatnu zaštitu.

Najveća zimska opasnost nije uvek niska temperatura, već kombinacija vlage i loše drenaže. Koren koji dugo stoji u hladnoj vodi lakše propada. Zato se pred zimu proverava da li voda otiče iz leje. Dobro pripremljena zemlja često je bolja zaštita od debelog pokrivača.

Jesenja priprema biljke

U jesen treba prestati sa jakim đubrenjem. Kasna prihrana azotom može podstaći mekan rast koji loše podnosi hladnoću. Biljka treba da uđe u zimu stabilna, a ne prenaglašeno bujna. Kompost se može dodati vrlo umereno, ako je zemljište siromašno.

Stare, bolesne i jako oštećene listove treba ukloniti. Time se smanjuje rizik od truljenja i skrivanja puževa. Zdrave listove ne treba nužno sve odseći prerano. Oni mogu još neko vreme hraniti biljku i štititi osnovu.

Cvetne stabljike, ako postoje, treba ukloniti pre zime. One iscrpljuju biljku i mogu doprineti neurednom sklopu. Uklanjanjem se sprečava i nekontrolisano samozasejavanje. Biljka tada čuva energiju u osnovi i korenu.

Ako je jesen suva, pre zime treba obaviti jedno dubinsko zalivanje. To se radi dok zemlja nije smrznuta. Biljka ne treba ući u zimu potpuno isušena. Ipak, posle toga ne treba nastaviti sa čestim zalivanjem ako počnu redovne padavine.

Zaštita u zemlji i posudama

Biljke posađene u zemlji mogu se zaštititi tankim slojem malča. Malč ublažava temperaturne oscilacije i štiti površinski sloj zemljišta. Najbolji su lagani materijali, poput suvog lišća, slame ili sitne kore. Debeo, zbijen i mokar sloj može napraviti više štete nego koristi.

Malč ne treba nagurati direktno na središte rozete. Oko srca biljke treba ostaviti malo vazduha. Ako se vlaga stalno zadržava na osnovi, povećava se rizik od truljenja. Zaštita mora grejati zemlju, a ne gušiti biljku.

Saksije treba pomeriti na zaklonjeno mesto. Idealno je da budu zaštićene od jakog vetra i dugotrajne kiše. Posuda se može postaviti uz zid, u hladan plastenik ili na mesto sa jutarnjim suncem. Ne treba je unositi u topao stan, jer biljci zimi odgovara mirovanje.

Kod saksija je posebno važno proveriti drenažne otvore. Voda ne sme ostati zarobljena u podmetaču. Tokom jačih mrazeva posuda se može obmotati jutanim platnom ili postaviti u veću kutiju sa izolacionim materijalom. Tako se štiti koren, koji je u posudi izloženiji nego u zemlji.

Prolećno obnavljanje posle zime

Kada prođe najjača hladnoća, zaštitni malč se postepeno razmiče. Ne treba ga naglo ukloniti ako se očekuju kasni mrazevi. Biljci je potrebno svetlo i vazduh, ali i dalje treba oprez. Najbolje je pratiti vreme i stanje novih pupoljaka.

Svi suvi, truli i polegli listovi uklanjaju se čistim makazama. Rez treba da bude uredan i blizu osnove, bez čupanja. Čišćenje omogućava novim listovima da lakše izbiju. Istovremeno se smanjuje prisustvo štetočina koje su prezimele u staroj masi.

U proleće se može dodati tanak sloj komposta. On pomaže obnovu rasta posle mirovanja. Ako je biljka previše zbijena ili je sredina bokora oslabila, to je dobar trenutak za deljenje. Deljenje obnavlja vitalnost i daje nove biljke.

Prvo prolećno zalivanje treba prilagoditi stvarnoj vlazi zemljišta. Ako je zemlja već mokra, dodatna voda nije potrebna. Ako je zima bila suva, biljka će dobro reagovati na dubinsko zalivanje. Kada se pojave mladi listovi, krvava kiselica brzo vraća svoju prepoznatljivu boju i svežinu.