Sadnja i razmnožavanje krvave kiselice

Sadnja krvave kiselice uspeva najbolje kada se biljci obezbede sveža zemlja, dobar razmak i položaj na kojem listovi neće trpeti dugotrajnu sušu. Ova biljka se može razmnožavati semenom, deljenjem bokora i presađivanjem mladih samoniklih biljaka. Najsigurniji rezultati dobijaju se u proleće, kada su temperature umerene i zemljište dovoljno vlažno. Pravilno zasnovan zasad kasnije zahteva manje korekcija i daje ujednačenije, dekorativnije rozete.

Izbor mesta i priprema zemljišta

Mesto za sadnju treba birati prema dostupnosti vlage i jačini sunca. Krvava kiselica najbolje uspeva na sunčanom do polusenovitom položaju, uz prosečno do vlažno zemljište. U hladnijim krajevima puno sunce pojačava boju i zbijenost rasta. U toplim baštama polusenka štiti listove od grubosti i letnjeg stresa. Wisconsin Horticulture+1

Pre sadnje je važno očistiti zemlju od višegodišnjih korova. Mladi bokori krvave kiselice nisu agresivni u početnoj fazi i ne vole konkurenciju oko korena. Korov takođe otežava kasnije orezivanje i berbu listova. Dobro pripremljena leja značajno smanjuje potrebu za kasnijim intervencijama.

Zemljište treba rastresti do dubine aktivnog korenovog sloja. U njega se može umešati kompost, naročito ako je površina siromašna ili previše peskovita. Cilj je da se dobije podloga koja zadržava vlagu, ali ne stvara nepropustan sloj. Krvava kiselica najbolje izgleda kada koren stalno ima pristup umereno svežoj zemlji.

Ako se sadi uz vodenu površinu ili u vlažnom delu vrta, treba proveriti da mesto nije stalno pod dubokom vodom. Biljka podnosi veoma vlažne uslove, ali joj za klasičan baštenski uzgoj najviše odgovara vlažno i prozračno zemljište. U plitkim vodenim zonama može se gajiti kontrolisano, naročito u korpama za vodene biljke. Takav način sprečava neželjeno širenje i olakšava održavanje. rhsplants.co.uk

Sadnja mladih biljaka

Mlade biljke se sade kada prođe opasnost od jakih mrazeva i kada se zemlja može lepo obraditi. U mnogim baštama najpogodniji period je proleće. Tada se biljka brzo ukorenjuje i ima celu sezonu za formiranje rozete. Sadnja u ranu jesen takođe može biti uspešna ako ima dovoljno vlage i vremena pre zime.

Razmak zavisi od namene sadnje i očekivane veličine biljke. Za ukrasne rubove može se koristiti gušći raspored, ali biljke ne treba sabijati previše. Kada rozete nemaju dovoljno prostora, slabije se provetravaju i teže se čiste od starih listova. U mešovitim lejama razmak od oko trideset do četrdeset centimetara obično daje dobar balans.

Sadna jama treba da bude nešto šira od korenove bale. Biljka se postavlja na istu dubinu na kojoj je rasla u posudi. Preduboka sadnja može zadržavati vlagu oko osnove i usporiti razvoj. Presitka sadnja izlaže koren isušivanju i klimavom položaju.

Posle sadnje zemlju treba blago pritisnuti oko korena i temeljno zaliti. Prvo zalivanje nije samo dopuna vode, već i način da se zemlja slegne oko korenovih dlačica. U narednim danima treba održavati blagu vlagu. Kada se pojave novi listovi, znak je da se biljka primila.

Razmnožavanje semenom

Krvava kiselica se može razmnožavati semenom, što je jednostavan i pristupačan način dobijanja većeg broja biljaka. Seme se najčešće seje u proleće, direktno u pripremljenu leju ili u kontejnere. Direktna setva dobro uspeva kada je zemljište dovoljno toplo i umereno vlažno. Previše hladna i mokra zemlja može usporiti nicanje. RHS+1

Setva treba da bude plitka, jer sitno seme ne treba zatrpavati debelim slojem zemlje. Površina se nakon setve nežno poravna i orošava finim mlazom. Grubo zalivanje može pomeriti seme i stvoriti neujednačen sklop. Dok biljčice ne ojačaju, zemlja se održava stalno blago vlažnom.

Kada se razviju prvi pravi listovi, mlade biljke se mogu prorediti. Najsnažnije sadnice ostavljaju se na planiranom razmaku, a višak se može presaditi. Presađivanje treba obaviti pažljivo, jer mlade biljke lako venu ako se koren osuši. Najbolje je raditi po oblačnom vremenu ili u kasno popodne.

Kod razmnožavanja semenom može doći do variranja intenziteta crvenih nerava. Neke biljke biće izraženije obojene, dok će druge biti skromnije. Zato se za ukrasne zasade najlepši primerci mogu zadržati i kasnije razmnožavati deljenjem. Tako se čuva ujednačen izgled biljaka u leji.

Deljenje bokora i kontrola širenja

Deljenje bokora je najbrži način da se dobije biljka sa već poznatim osobinama. Najbolje se obavlja u rano proleće, pre jakog porasta i pre formiranja cvetnih stabala. Tada biljka najlakše podnosi vađenje i presađivanje. Deljenjem se ujedno podmlađuju stariji bokori.

Biljka se pažljivo izvadi vilama ili ašovom, uz što manje oštećenje korena. Bokor se deli na delove koji imaju zdrav koren i nekoliko aktivnih pupoljaka ili listova. Previše sitni delovi sporije se oporavljaju i lakše stradaju od suše. Bolje je napraviti manje, ali snažnije sadne jedinice.

Nakon deljenja listove je korisno delimično skratiti ako su veliki i mekani. Time se smanjuje isparavanje dok se koren ponovo ne aktivira. Posađene delove treba dobro zaliti i nekoliko dana držati u stabilnoj vlazi. U toplom vremenu privremena senka može smanjiti stres.

Krvava kiselica se može samozasejavati ako se cvetne stabljike ostave do formiranja semena. U prirodnim i poludivljim zasadima to može biti prednost. U urednim lejama obično je bolje ukloniti cvetne stabljike pre sazrevanja semena. Tako biljka ostaje pod kontrolom, a lisna rozeta zadržava dekorativnu vrednost. Missouri Botanikus Kert