Orezivanje i podmlađivanje difenbahije

Orezivanje difenbahije koristi se za uklanjanje oštećenih listova, kontrolu visine i podmlađivanje izduženih primeraka. Biljka dobro reaguje na skraćivanje zdrave stabljike i često razvija nove izdanke ispod mesta reza. Postupak ipak zahteva pažnju zbog biljnog soka koji može nadražiti kožu, oči i sluzokožu. Rukavice, čist alat i pravilna nega nakon rezanja osnovni su uslovi bezbednog rada.

Uklanjanje listova i manjih oštećenja

Potpuno žute, suve ili teško oštećene listove možeš ukloniti tokom cele godine. Lisnu dršku odseci blizu stabljike, ali bez povređivanja njenog površinskog tkiva. Nemoj čupati list rukom jer se može odvojiti zajedno sa delom stabljike. Rez napravi jednim čistim pokretom oštrog alata.

Delimično oštećen list ne mora odmah biti uklonjen. Ako je veći deo površine zelen, list i dalje doprinosi stvaranju energije. Suvu ivicu možeš pažljivo skratiti prateći prirodan oblik lista. Ostavi veoma uzak smeđi rub kako ne bi zasekao zdravo, vlažno tkivo.

Pre početka rada makaze ili nož dezinfikuj odgovarajućim sredstvom. Alat ponovo očisti nakon rezanja obolelog dela. Tako smanjuješ rizik od prenosa bakterija, gljivica i biljnih sokova na druge biljke. Radnu površinu zaštiti papirom ili materijalom koji se kasnije može bezbedno ukloniti.

Nositi rukavice je važno čak i prilikom uklanjanja jednog lista. Biljni sok može izazvati peckanje, crvenilo i otok. Tokom rada ne dodiruj oči, usta niti lice. Ako sok dospe na kožu, odmah je isperi velikom količinom vode.

Skraćivanje previsoke biljke

Difenbahija sa vremenom može razviti dugu ogoljenu stabljiku. Skraćivanje podstiče buđenje uspavanih pupoljaka ispod reza. Najbolje vreme za jači zahvat je proleće ili početak leta. Tada biljka ima dovoljno svetlosti i toplote za brz oporavak.

Visinu reza odredi prema željenom budućem obliku biljke. Na donjem delu ostavi nekoliko zdravih čvorova iz kojih mogu izbiti novi izdanci. Rez napravi ravno ili blago ukoso, bez gnječenja tkiva. Mlečni sok ukloni upijajućim papirom koji ćeš odmah odložiti.

Preostali donji deo zalivaj umerenije dok ne razvije novu lisnu masu. Bez velikih listova biljka troši manje vode nego pre orezivanja. Stalno mokar supstrat u tom periodu može izazvati truljenje korena. Saksiju drži na toplom mestu sa obiljem rasute svetlosti.

Novi izdanci mogu se pojaviti iz jednog ili više pupoljaka. Kada počnu da rastu, biljku povremeno okreni radi ravnomernog razvoja krošnje. Slabe ili loše postavljene izdanke kasnije možeš ukloniti. Najsnažnije izdanke ostavi tako da imaju dovoljno prostora za razvoj velikih listova.

Korišćenje odsečenih delova i nega posle reza

Zdrav vršni deo može se iskoristiti kao reznica. Donje listove ukloni, a deo stabljike ožili u vodi ili prozračnom supstratu. Reznicu čuvaj na toplom i svetlom mestu bez direktnog sunca. Visoka, ali ne ustajala vlažnost vazduha olakšava početno ukorenjivanje.

Dugačak srednji deo stabljike može se podeliti na više kraćih segmenata. Svaki segment mora sadržati pupoljak ili prepoznatljiv čvor. Obeleži njegov prirodni smer rasta pre sečenja. Obrnuto postavljena reznica teže se ožiljava ili uopšte ne razvija izdanak.

Velike rezne površine treba održavati čistim i suvim. Na zdravoj biljci obično nije potrebno nanositi debele slojeve raznih premaza. Važniji su čist alat, dobra ventilacija i izbegavanje kvašenja svežeg reza. Ako tkivo potamni i omekša, ukloni zahvaćeni deo do potpuno zdravog preseka.

Posle orezivanja ne povećavaj dozu đubriva u pokušaju da ubrzaš oporavak. Biljka najpre mora obnoviti ravnotežu između korena i nadzemnog dela. Umerena vlaga, stabilna toplota i dovoljno svetlosti važniji su od intenzivne prihrane. Kada se razviju novi listovi, možeš postepeno nastaviti uobičajeni režim nege.