Садња и размножавање плачљивог дуда

Плачљиви дуд је најбоље садити промишљено, јер као дуговечно декоративно стабло годинама остаје на истом месту и снажно утиче на изглед врта. Његова висећа крошња захтева простор, светлост и стабилну подлогу, па се грешке при садњи касније тешко исправљају. Добро припремљено земљиште и правилно постављена садница омогућавају брзо укорењавање и складно обликовање. Размножавање је могуће, али код декоративних форми најпоузданији резултати добијају се калемљењем.

Право време и место за садњу

Најповољније време за садњу је јесен или рано пролеће, када биљка није у пуном расту. Јесења садња има предност у блажим подручјима, јер корен може почети да се прилагођава пре пролећног кретања вегетације. Пролећна садња је сигурнија у крајевима са оштрим зимама и тешким земљиштима. Важно је избегавати садњу током мраза, летњих врућина или у земљиште натопљено водом.

Место треба да буде сунчано, отворено и довољно пространо за будући облик крошње. Плачљиви дуд није биљка за тесне углове, јер висеће гране временом траже ширину и слободан пад. Ако се сади поред стазе, треба оставити довољно удаљености да гране касније не ометају кретање. Добро позиционирано стабло постаје јак визуелни центар врта.

Земљиште се пре садње мора добро припремити. Садна јама треба да буде шира од коренове бале, како би млади корен лакше продирао у растреситу околину. Ако је земља тешка, додаје се компост и материјал који побољшава дренажу. Ако је земља песковита, органска материја помаже задржавању влаге и хранљивих елемената.

Пре садње треба проверити место калемљења, јер оно одређује висину са које ће крошња падати. Код плачљивих форми место калемљења обично се налази високо на стаблу, па мора остати изнад земље. Предубока садња може угрозити стабло и подстаћи непожељне изданке. Садница се поставља на исту дубину на којој је расла у расаднику.

Техника садње корак по корак

Коренову балу треба пре садње добро натопити ако је сува. Код садница у контејнеру корен се пажљиво ослобађа од збијеног супстрата на површини. Ако су коренови кружно увијени, треба их благо размрсити. Тако се подстиче ширење корена у околно земљиште.

Садна јама се пуни мешавином баштенске земље и зрелог компоста. Не треба стављати концентрисано ђубриво директно уз корен, јер оно може оштетити младе коренчиће. Земља се додаје постепено и лагано сабија руком, како не би остали велики ваздушни џепови. Претерано гажење земље није добро, јер смањује пропусност.

После садње стабло се обилно залива. Прво заливање није важно само због влаге, већ и због слегања земље око корена. Ако се земља после заливања спусти, додаје се још мало растресите земље. Површина се затим може прекрити малчем, али без наслањања малча на дебло.

Млада садница треба стабилан ослонац, посебно ако је калемљена на вишем стаблу. Колци се постављају тако да држе стабло усправно, али да га не стежу. Везиво мора бити мекано и довољно широко да не оштети кору. Ослонац се редовно проверава и уклања када стабло постане довољно стабилно.

Размножавање калемљењем и друге могућности

Декоративни плачљиви дуд најчешће се размножава калемљењем на подлогу белог дуда. Тај поступак омогућава да се задржи карактеристичан висећи облик крошње. Семе не даје поуздано исте особине, јер младе биљке могу имати другачији раст и облик. Зато се сетва не користи када је циљ добити праву плачљиву форму.

Калемљење захтева добро познавање физиологије биљке и чисту технику рада. Најважнији услов је добар контакт камбијалних слојева подлоге и племке. Ако спој није правилан, калем се неће успешно примити. У расадничкој производњи овај поступак се обавља у контролисаним условима и са одабраним материјалом.

Резнице код дуда могу бити могуће, али код плачљивих декоративних форми нису најпоузданији начин. Чак и када се резница ожили, добијена биљка можда неће имати жељену висину стабла и облик крошње. За баштенску примену најсигурније је купити квалитетну калемљену садницу. Таква садница од почетка има јасну форму и предвидљив развој.

При куповини треба бирати биљке са здравим стаблом, добро сраслим калемом и равномерно распоређеним гранама. Кора не сме бити напукла, оштећена или исушена. Коренова бала треба да буде компактна, али не претерано испреплетена. Добра садница је основа успешне садње и смањује потребу за каснијим исправкама.

Нега после садње и рано формирање

Прва година после садње пресудна је за укорењавање. Биљка тада треба редовну влагу, заштиту од механичких оштећења и умерену прихрану. Не треба очекивати снажан раст одмах након садње, јер стабло најпре гради коренов систем. Стрпљење у овој фази даје бољи дугорочни резултат.

Рано формирање крошње треба бити пажљиво и ограничено. Уклањају се само оштећене, суве или лоше усмерене гране. Не треба нагло скраћивати све висеће изданке, јер је природан пад грана декоративна вредност биљке. Обликовање се развија постепено, кроз више сезона.

Изданци који се појаве испод места калемљења морају се уклонити. Они могу бити снажнији од калемљеног дела и преузети храну и воду. Ако се не уклоне на време, нарушавају изглед и физиолошку равнотежу стабла. Најбоље их је уклонити док су млади, чистим резом уз основу.

Прве зиме младо стабло треба додатно заштитити ако је посађено у изложеном положају. Малч у зони корена помаже стабилизацији температуре земљишта. Дебло се може заштитити од зимског сунца и пуцања коре, посебно у оштријим подручјима. Када се стабло добро укорени, постаје знатно отпорније и лакше за одржавање.