Заливање и прихрана плачљивог дуда

Плачљиви дуд спада у биљке које добро подносе различите услове, али његова декоративна вредност највише долази до изражаја када су вода и хранљиве материје правилно уравнотежене. Превише воде може бити подједнако штетно као и дуготрајна суша, нарочито код младих стабала и на тешким земљиштима. Прихрана треба да подржи здрав раст, а не да изазове претерано бујање меканих изданака. Када се заливање и ђубрење прилагоде старости биљке, стабло развија густу крошњу и добру отпорност.

Потребе за водом код младих стабала

Млада стабла имају ограничен коренов систем и зависе од влаге у зони садне јаме. Зато је у првој години после садње потребно редовно контролисати земљиште. Вода треба да продре дубље, јер плитко заливање подстиче развој површинског корена. Такав корен је осетљивији на летњу сушу и зимске осцилације.

Учесталост заливања зависи од температуре, типа земљишта и количине падавина. На песковитим земљиштима вода брже отиче, па је потребно чешће проверавање влаге. На глиновитим земљиштима вода се дуже задржава, па претерано заливање може изазвати гушење корена. Најбоље је руком проверити земљу пре сваког већег заливања.

После садње, прво обилно заливање помаже да се земља слегне око корена. Наредна заливања треба да буду дубинска, али не толико честа да земљиште стално буде мокро. Корену је потребан и ваздух, а не само вода. Стално натопљена земља често доводи до слабог раста и жутења листова.

Малч је важан савезник у одржавању влаге. Он смањује испаравање, спречава брзо загревање земљишта и смањује конкуренцију корова. Слој малча треба да буде умерен, јер предебео слој може задржавати превише влаге. Малч се не ставља уз само дебло, већ се оставља мали суви прстен око коре.

Заливање одраслих стабала

Када се плачљиви дуд укорени, постаје знатно самосталнији у снабдевању водом. Одрасли примерци могу поднети повремене сушне периоде без озбиљних последица. Ипак, дуга суша у време интензивног листања може умањити свежину крошње. Тада је дубинско заливање корисније од честог површинског влажења.

Одрасло стабло треба заливати у ширини пројекције крошње, јер се активни коренови често налазе даље од самог дебла. Ако се вода сипа само уз стабло, велики део кореновог система остаје сув. Споро натапање омогућава равномерније влажење дубљег слоја земље. Такав начин заливања подржава стабилност и отпорност биљке.

У летњим топлотним таласима треба пратити изглед листова. Привремено опуштање листова током најтоплијег дела дана не мора одмах значити озбиљан недостатак воде. Ако листови остају увијени и ујутру, земљиште је вероватно суво. Тада је потребно заливање које ће стићи до дубине корена.

Вишак воде се препознаје по жутилу, слабом расту и земљи која дуго остаје мокра. На таквим местима треба смањити заливање и побољшати дренажу ако је могуће. Код стабала на травњаку треба рачунати и на воду из система за наводњавање. Често је проблем управо у томе што се травњак залива плитко и пречесто.

Органска прихрана и побољшање земљишта

Органска прихрана је најбољи избор за дугорочну негу плачљивог дуда. Зрео компост постепено ослобађа хранљиве материје и поправља структуру земљишта. Он подстиче активност корисних микроорганизама, што је важно за здрав корен. За разлику од брзих минералних ђубрива, компост не изазива нагле скокове раста.

Компост се најчешће додаје у пролеће, када биљка улази у активну фазу. Распоређује се у танком слоју испод крошње, а затим се благо угради у површину или прекрије малчем. Не треба дубоко копати око стабла, јер се могу оштетити млади коренови. Након додавања компоста, добро је умерено залити земљиште.

Стајњак се може користити само ако је добро зрео и потпуно прерађен. Свеж стајњак није погодан, јер може спалити корен и донети превише азота. Прекомерна количина органског ђубрива такође није добра, јер нарушава равнотежу хранљивих материја. У декоративном врту умереност је важнија од снажног форсирања раста.

Побољшање земљишта треба посматрати као сталан процес. Малч, компост и опало здраво лишће постепено граде хумусни слој. Такав слој боље задржава воду и смањује стрес током суше. Биљка која расте у живом, структурном земљишту мање зависи од честе прихране.

Минерална ђубрива и правилна доза

Минерална ђубрива могу бити корисна када земљиште показује јасан недостатак хранљивих материја. Ипак, не треба их користити рутински и без процене стања биљке. Превише азота доводи до дугих, нежних изданака који се лако оштећују. Код плачљивог дуда важнија је чврста структура грана него брз раст.

Ако се користи минерално ђубриво, најбоље је изабрати уравнотежену формулацију за украсно дрвеће. Примена се обавља у рано пролеће или у првој половини вегетације. Касна прихрана азотом није препоручљива, јер млади изданци могу остати недовољно одрвенели. Такво ткиво је осетљивије на зимске температуре.

Дозу увек треба прилагодити величини стабла и плодности земљишта. Мања количина примењена правилно боља је од обилне дозе која оптерећује корен. Ђубриво се не ставља директно уз дебло, већ се распоређује у ширем кругу испод крошње. После примене потребно је заливање, како би се хранљиве материје раствориле и равномерно распоредиле.

Знаци недостатка исхране могу бити бледи листови, слаб прираст и прерано жутило. Међутим, исти симптоми могу настати и због сувише влажног земљишта, оштећења корена или збијености земље. Зато није стручно сваки проблем решавати ђубривом. Прво треба утврдити услове у којима стабло расте.

Усклађивање воде и прихране током године

У рано пролеће биљка користи резерве из претходне сезоне и почиње нов раст. Тада је добро обезбедити умерену влагу и органску прихрану. Ако је зима била сува, пролећно заливање може бити веома важно. Стабло не треба форсирати јаким ђубривима пре него што се земљиште загреје.

Током лета главни задатак је спречити водни стрес. Прихрана се тада обично не појачава, осим ако је биљка очигледно слаба и земљиште сиромашно. У време високих температура јако ђубрење може оптеретити корен. Боље је одржавати стабилну влагу и заштитити земљу малчем.

Крајем лета и у јесен треба постепено смањити подстицање новог раста. Биљци је тада важније да изданци сазру и да се припреми за мировање. Калијум може помоћи јачању ткива, али прихрана мора бити умерена. Азотна ђубрива у овом периоду треба избегавати.

Зими се плачљиви дуд не ђубри, а заливање је потребно само у изузетно сувим периодима без мраза. Код младих стабала важно је да земљиште не уђе потпуно суво у зиму. Малч помаже да се влага дуже задржи и да корен буде заштићен од наглих промена. Тако се годишњи циклус неге затвара без непотребног стреса за биљку.