Kluziusova lala je izrazito svetloljubiva biljka čiji se cvetovi u punoj lepoti otvaraju tek pod direktnim sunčevim zracima. Nedostatak svetlosti utiče na visinu, čvrstinu stabljike, intenzitet boje i sposobnost lukovice da obnovi energiju. Pravilan položaj zato ima podjednako veliki značaj kao kvalitet zemljišta i režim zalivanja. Dobro osunčana biljka ostaje kompaktnija, zdravija i pouzdanije cveta iz godine u godinu.
Količina i trajanje direktne svetlosti
Najbolji položaj je mesto koje dobija najmanje šest sati direktnog sunca dnevno. Jutarnje i prepodnevno sunce brzo suši vlagu sa lišća. Time se smanjuje rizik od gljivičnih bolesti. U hladnijim područjima biljka može podneti i celodnevnu osunčanost.
Cvetovi se pri jakom svetlu potpuno otvaraju i pokazuju karakterističnu unutrašnju boju. U oblačnim danima ostaju delimično ili potpuno zatvoreni. To je prirodna reakcija, a ne znak bolesti. Kada se sunce ponovo pojavi, zdravi cvetovi nastavljaju normalno otvaranje.
Na mestu sa premalo svetlosti stabljike postaju izdužene i slabe. Biljke se često naginju prema izvoru sunca i gube pravilan oblik. Broj cvetova se smanjuje, a lukovice iz godine u godinu postaju sitnije. Dugotrajna senka zato može dovesti do potpunog prestanka cvetanja.
Blaga popodnevna senka prihvatljiva je u veoma toplim krajevima. Ona može zaštititi cvetove od prebrzog venuća tokom neuobičajeno toplog proleća. Ipak, senka ne bi trebalo da traje veći deo dana. Najbolja je otvorena svetla pozicija sa kratkotrajnim zaklonom u najtoplijim satima.
Još članaka na ovu temu
Uticaj okolnih biljaka i objekata
Pri izboru mesta treba uzeti u obzir promenu senke tokom godine. Listopadno drveće početkom proleća može propuštati dovoljno svetlosti pre nego što razvije gustu krošnju. Takav položaj ponekad dobro odgovara ranim lukovičastim biljkama. Ipak, korenje velikog drveta može predstavljati snažnu konkurenciju.
Zimzelene žive ograde stvaraju stalnu senku i često isušuju okolno zemljište. Kluziusovu lalu ne treba saditi neposredno uz njihovu severnu stranu. Visoke trajnice takođe mogu zakloniti lišće pre nego što završi sazrevanje. Važno je da biljka dobija svetlost i nakon cvetanja.
Zidovi i kamene površine mogu pojačati toplotu i reflektovati sunčevu svetlost. Južni zid stvara povoljan mikroklimat za rano cvetanje. Međutim, pregrevanje i brzo isušivanje tla mogu zahtevati pažljiviju kontrolu vlage. Svetla kamena podloga često pruža prijatnije uslove od tamnog materijala.
U posudama se položaj može lakše prilagođavati tokom sezone. Saksiju treba okretati samo povremeno kako se stabljike ne bi stalno usmeravale na jednu stranu. Naglo premeštanje iz senke na jako sunce može izazvati ožegotine. Biljku treba postepeno privikavati na intenzivniju svetlost.
Još članaka na ovu temu
Prepoznavanje i ispravljanje problema sa osvetljenjem
Nedostatak svetlosti se najpre vidi po izduženim i bledim listovima. Stabljike postaju mekane i lako poležu posle kiše. Cvetni pupoljci mogu ostati mali ili se uopšte ne razviti. Takve promene treba razlikovati od posledica prekomernog đubrenja azotom.
Ako je biljka trajno u senci, najbolje je premestiti lukovice tokom letnjeg mirovanja. Vađenje se obavlja nakon potpunog sušenja lišća. Novo mesto treba pripremiti pre sadnje kako lukovice ne bi dugo ostale izvan zemlje. Premeštanje tokom cvetanja ozbiljno remeti razvoj.
Previše jako sunce retko predstavlja problem u umerenoj klimi. Simptomi se mogu pojaviti tokom naglih toplotnih talasa, posebno u malim posudama. Rubovi listova tada se suše, a cvetovi kraće traju. U takvim situacijama pomaže popodnevna senka i ravnomernija vlažnost zemljišta.
Svetlosne uslove treba procenjivati tokom celog aktivnog perioda, a ne samo u trenutku cvetanja. Biljci je sunce potrebno dok su listovi zeleni. Ako je kasnije prekriju bujne susedne trajnice, lukovica neće sakupiti dovoljno energije. Dobro planiran raspored biljaka čuva otvoren prostor sve do povlačenja lišća.
