Prezimljavanje čileanskog kukurjaka u bašti i saksiji

Čileanski kukurjak je višegodišnja biljka koja u odgovarajućim uslovima može dobro podneti hladne zime. Najveću opasnost često ne predstavlja sam mraz, već kombinacija niske temperature i previše mokrog zemljišta. Dobro ukorenjene biljke u propusnoj zemlji otpornije su od mladih sadnica posađenih kasno u jesen. Priprema za zimu zato se zasniva na jačanju korena, kontroli vlage i zaštiti od naglih temperaturnih promena.

Otpornost može da varira između sorti i zavisi od lokalne klime. Biljke na otvorenim, vetrovitim položajima izložene su većem isušivanju i bržim promenama temperature. Primerci uz južni zid mogu tokom sunčanih zimskih dana prerano početi da rastu. Takav nežan porast lako strada kada se mraz vrati.

Jesenja nega treba da počne pre prvih jakih mrazeva. Precvetale stabljike mogu se ukloniti, dok se zdravi listovi ostavljaju sve dok prirodno ne počnu da propadaju. Oboleli i truli delovi uklanjaju se odmah kako ne bi ostali izvor infekcije. Zemljište se proverava i po potrebi popravlja odvod vode.

Biljka ne treba da uđe u zimu ni potpuno isušena ni previše zalivena. Ako je jesen suva, jedno duboko zalivanje pre smrzavanja tla može biti korisno. Kada ima dovoljno kiše, dodatno zalivanje nije potrebno. Svaka odluka treba da se zasniva na stvarnoj vlažnosti korenove zone.

Jesenja priprema biljaka u zemlji

Krajem leta treba prestati sa prihranom bogatom azotom. Azot podstiče razvoj mekanih listova koji ne uspevaju da sazru pre hladnoće. Biljka treba postepeno da uspori rast i usmeri energiju u koren. Zreo kompost može se dodati u tankom sloju bez izazivanja naglog porasta.

Nakon prvih hladnih noći uklanjaju se potpuno suve cvetne stabljike. Zdrava lisna rozeta ne mora se seći do zemlje. Listovi mogu pružiti određenu prirodnu zaštitu središtu biljke. Potpuno uklanjanje svih nadzemnih delova prikladnije je tek kada se oni osuše ili počnu da trule.

Prostor oko biljke treba očistiti od debelog sloja vlažnog opalog lišća. Takav materijal zadržava vodu, smanjuje protok vazduha i privlači puževe. Zdravo, suvo lišće može se koristiti kao rastresita zaštita, ali ga ne treba sabijati preko rozete. Materijal mora omogućiti prolaz vazduha.

Na teškim zemljištima korisno je napraviti plitke kanale koji odvode višak vode dalje od biljke. Korenska zona se ne sme duboko prekopavati pred zimu. Oštećen koren sporije zarasta na niskim temperaturama. Veće popravke zemljišta bolje je planirati za proleće ili prilikom presađivanja.

Zaštita od mraza i zimske vlage

Tanak sloj malča pomaže da temperatura zemljišta ostane ujednačenija. Za zaštitu se mogu koristiti suvo lišće, usitnjena kora ili rastresit kompost. Sloj ne treba da bude suviše debeo niti čvrsto zbijen. Središte lisne rozete ostavlja se slobodno kako bi se sprečilo truljenje.

U oblastima sa veoma hladnim zimama može se dodati lagana zaštita od grančica ili propusnog baštenskog materijala. Materijal ne sme potpuno zatvoriti biljku niti zadržavati kondenzaciju. Plastična folija postavljena neposredno preko rozete uglavnom nije pogodna. Pod njom se tokom sunčanih dana stvara previše vlage i toplote.

Sneg je često dobra prirodna izolacija. Stabilan snežni pokrivač štiti tlo od naglih temperaturnih oscilacija. Problem nastaje kada se sneg više puta topi i ponovo zamrzava u zbijenu ledenu koru. Voda koja se tada zadržava oko rozete može oštetiti tkivo i koren.

Tokom zimskih otopljenja korisno je povremeno proveriti stanje zasada. Ako se zaštitni materijal sabio i potpuno natopio, treba ga pažljivo rastresti ili zameniti. Trule listove treba ukloniti čim se primete. Intervencije se obavljaju samo kada zemlja nije smrznuta i kada se biljka može dotaći bez lomljenja.

Prezimljavanje biljaka u saksijama

Koren u saksiji mnogo je izloženiji hladnoći nego koren u zemlji. Zidovi posude brzo prenose nisku temperaturu, a mali volumen supstrata može se potpuno smrznuti. Zato posudu treba premestiti uz zaštićen zid ili u zaklonjen, svetao prostor bez jakog grejanja. Biljci je potreban period mirovanja, pa topla dnevna soba nije prikladna.

Saksija se može obaviti izolacionim materijalom koji štiti bočne strane i dno. Samu biljku ne treba čvrsto uvijati u nepropusnu plastiku. Posudu je korisno podići na drvene letvice ili postolje kako bi voda slobodno oticala. Drenažni otvori tokom cele zime moraju ostati prohodni.

Zalivanje saksijskih biljaka zimi je veoma umereno. Supstrat se proverava tokom perioda bez mraza i zaliva samo ako se znatno prosušio. Voda se dodaje ujutru, u maloj količini, kako bi višak mogao da oteče pre noći. Stalno mokar supstrat u hladnoj posudi brzo dovodi do propadanja korena.

U veoma hladnim oblastima posuda se može ukopati u zemlju do ivice. Okolno tlo pruža bolju temperaturnu izolaciju od vazduha. Druga mogućnost je smeštaj u neogrevanu garažu, šupu ili hladan plastenik sa dovoljno svetlosti i provetravanja. Temperatura treba da ostane niska, ali bez dugotrajnog dubokog smrzavanja korenove bale.

Prolećno otkrivanje i oporavak

Zimsku zaštitu ne treba ukloniti odjednom nakon prvog toplog dana. Rano proleće često donosi naizmenično sunce, kišu i povratne mrazeve. Malč se postepeno proređuje kako se zemljište zagreva. Deo zaštite može ostati u blizini biljke dok ne prođe opasnost od jačih mrazeva.

Kada se pojave novi listovi, uklanjaju se stari i oštećeni delovi. Makaze moraju biti čiste, a rezovi se prave iznad zdravog tkiva. Središte rozete pažljivo se pregleda radi znakova truleži. Manja oštećenja često se povlače kada se poboljša provetravanje i zemljište prestane da bude previše vlažno.

Prihranjivanje se ne započinje dok biljka ne pokaže stabilan novi rast. Prerano đubrenje na hladnom zemljištu ne donosi korist jer koren još nije dovoljno aktivan. Kada se razvije nekoliko zdravih listova, može se dodati kompost ili blaga doza uravnoteženog đubriva. Zalivanje se postepeno pojačava u skladu sa rastom temperature.

Biljke koje su tokom zime bile u zaklonu treba postepeno vratiti na otvoreno mesto. Prvih dana izlažu se jutarnjem suncu i blagom vetru. Naglo premeštanje iz zatvorenog prostora na celodnevno direktno sunce može oštetiti mlado lišće. Postepeno privikavanje omogućava čvršći rast i sigurniji početak nove sezone.