Prezimljavanje metličaste gipsofile u zemlji i saksiji

Metličasta gipsofila je višegodišnja biljka koja u odgovarajućem zemljištu dobro podnosi niske temperature, ali je znatno osetljivija na zimsku vlagu nego na sam mraz. Dubok koren može preživeti hladan period samo ako oko njega ima dovoljno vazduha i ako se voda ne zadržava u zoni korenovog vrata. Biljke u saksijama izloženije su smrzavanju jer je njihov koren sa svih strana okružen malom količinom supstrata. Priprema za zimu zato se zasniva na sazrevanju izdanaka, ograničavanju vlage i zaštiti od naglih temperaturnih promena.

Priprema biljke krajem vegetacije

Priprema za zimu počinje još krajem leta. U tom periodu prekida se prihrana bogata azotom, jer ona podstiče rast mekanih izdanaka koji ne stižu da sazre. Zalivanje se postepeno smanjuje u skladu sa padom temperature. Biljka tako prirodno prelazi iz aktivnog rasta u fazu mirovanja.

Posle završetka cvetanja mogu se ukloniti ocvale grane i delovi koji su polegli na zemlju. Potpuno skraćivanje do osnove nije uvek neophodno odmah u jesen. Suve stabljike mogu zadržati sneg i ublažiti nagle promene temperature. Sve delove sa znacima truleži, pega ili plesni ipak treba ukloniti bez odlaganja.

Zemljište oko biljke treba pregledati pre početka dugih kiša. Udubljenja u kojima se skuplja voda popunjavaju se propusnim materijalom ili se pravi blag odvodni kanal. Vlažan organski malč povlači se od samog korenovog vrata. Osnova biljke mora ostati suva i izložena vazduhu.

U krajevima sa malo snega i jakim mrazevima može se primeniti lagana zaštita. Tanak sloj suvog lišća, sitnih grančica ili vazdušastog zaštitnog materijala postavlja se tek kada se zemlja ohladi. Prerano pokrivanje zadržava toplotu i vlagu, pa biljka sporije ulazi u mirovanje. Zaštita ne sme biti sabijena niti nepropusna.

Prezimljavanje biljaka posađenih u vrtu

Dobro ukorenjena gipsofila najčešće može ostati na stalnom mestu bez posebnog premeštanja. Najvažnije je da se nalazi na propusnom zemljištu i da nije posađena preduboko. Zimske padavine treba da otiču od centra biljke. Na blagoj padini ili izdignutoj leji rizik od truljenja znatno je manji.

Sneg je prirodan izolator i uglavnom ne predstavlja opasnost. Problem nastaje kada se sneg više puta topi i zamrzava u zbijenom, nepropusnom zemljištu. Ledena pokorica može smanjiti razmenu vazduha i dugo održavati mokru zonu oko korena. Sabijanje snega direktno preko biljke zato treba izbegavati.

Tokom blagih zimskih perioda zalivanje obično nije potrebno. Izuzetak mogu biti veoma suve zime bez snega i kiše, naročito kod biljaka posađenih prethodne jeseni. Tada se mala količina vode dodaje tokom dana kada zemlja nije smrznuta. Zalivanje pred noćni mraz ili preko smrznute površine nema koristi.

Zaštitni pokrivač treba povremeno proveriti posle jakog vetra i obilnih padavina. Materijal koji se natopio i sabio može učiniti više štete nego koristi. On se rastresa ili privremeno uklanja da bi vazduh cirkulisao. Glavni cilj nije stvaranje toplog prostora, već ublažavanje temperaturnih oscilacija bez zadržavanja vlage.

Zaštita gipsofile u saksiji

Saksija za višegodišnju gipsofilu mora imati dovoljno veliku dubinu zbog njenog snažnog korena. Posuda treba da ima široke otvore za oticanje vode i da bude izrađena od materijala otpornog na mraz. Mala saksija brzo se zamrzava i odmrzava, što oštećuje sitne korenove. Veći sud pruža stabilnije uslove tokom zime.

Pre zime posuda se pomera na zaklonjeno mesto, uz zid kuće ili pod nadstrešnicu. Biljka i dalje treba da bude izložena hladnoći kako bi normalno prošla period mirovanja. Topla dnevna soba nije odgovarajuće mesto za prezimljavanje. Previsoka temperatura izaziva slab i izdužen rast usred zime.

Saksija se može obaviti jutom, zaštitnim filcom ili drugim vazdušastim izolacionim materijalom. Dno se podiže na drvene letvice ili postolje kako bi voda slobodno oticala. Podmetač u kojem se zadržava voda treba ukloniti. Površina supstrata štiti se tankim slojem suvog materijala, bez zatrpavanja stabljika.

Supstrat u saksiji ne sme se potpuno osušiti tokom cele zime, ali ni ostati mokar. Vlažnost se proverava povremeno, naročito kada je biljka pod krovom i ne dobija padavine. Mala količina vode dodaje se tokom toplijeg dela dana. Sledeće zalivanje obavlja se tek kada se gornji sloj ponovo dobro prosuši.

Prolećno otkrivanje i obnova rasta

Zimska zaštita ne uklanja se odjednom pri prvom toplom danu. Naglo izlaganje mladih pupoljaka suncu i noćnom mrazu može ih oštetiti. Pokrivač se najpre rastresa i delimično otvara tokom dana. Potpuno se uklanja kada prođe opasnost od dugotrajnog jakog mraza.

Suve stabljike skraćuju se krajem zime ili početkom proleća. Rez se pravi iznad zdravih pupoljaka ili nekoliko centimetara iznad površine, u zavisnosti od stanja biljke. Potamneli, mekani i truli delovi uklanjaju se do čvrstog tkiva. Makaze moraju biti oštre i čiste.

Pojava novih izdanaka može biti sporija ako je proleće hladno. Zbog toga biljku ne treba prerano proglasiti propalom. Koren se može pažljivo proveriti na jednom malom mestu bez dubokog kopanja. Čvrsto tkivo i sitni novi pupoljci ukazuju da je biljka živa.

Prihrana se ne primenjuje dok se ne pojavi stabilan novi rast. Kada izdanci počnu aktivno da se razvijaju, može se dodati mala količina zrelog komposta ili blagog đubriva. Zalivanje se povećava postepeno, u skladu sa temperaturom i količinom padavina. Takav oprezan početak omogućava korenu da se aktivira bez naglog opterećenja.